Centar za politike emancipacije
info@cpe.org.rs
www.cpe.org.rs
Copyleft 2018 CPE
Partnerske organizacije

Voda mora biti dostupna svima bez obzira na imovinski status.

Male hidroelektrane (MHE) ugrožavaju reke i njihovu gradnju treba odmah zaustaviti.

Voda je osnovno ljudsko pravo.

ZAPADNA SRBIJA

NOVI PAZAR

U Novom Pazaru i okolini postoji veliki problem sa zagađenošću pojedinih delova reka Raške, Jošanice i Trnavice koji dostiže nivo kvaliteta pete kategorije. Prema rečima stručnjaka, ova voda se ne sme koristiti ni za polivanje bašte jer je voda okarakterisana petom kategorijom kvaliteta približno jednaka vodi iz kanalizacije. Navode se tri glavna zagađivača: prvo, krv koja se ispušta iz lokalnih klanica sadrži hemoglobin koji vezuje kiseonik usled čega se u vodi razvijaju aneorobne bakterije koje izazivaju razne bolesti; drugi zagađivač su proizvođači džinsa koji u reke ispuštaju različite štetne hemikalije; treći je bela voda koja menja pH vrednost i urušava kvalitet vode u rekama koja se u njih izliva prilikom obrade kamena. Iz Gradskog veća najavljuju da će ovaj problem rešiti za pet do šest godina izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda u Požežini. Čitav projekat koštaće između 25 i 28 miliona evra, te se očekuje pomoć Vlade Srbije i Evropske unije.

  • Zagađenost reka i vode

VALJEVO

Godinama unazad sela u okolini Valjeva imaju problem sa vodosnabdevanjem, naročito tokom letnjih meseci kada u dužim vremenskim intervalima ostaju bez vode, jer se na mreži stvaraju veliki gubici. Ova seoska područja do sada su se snabdevala vodom iz vodovodnog sistema Kukalj, a izgradnjom brane i punjenjem hidroakumulacije Stubo Rovni, stekli su se uslovi da sela koja gravitiraju ka novoizgrađenom sistemu budu na njega i priključena. Da bi se sela priključila na novi sistem neophodno je izgraditi cevovod. Prvobitno je plan bio da se cevovod izgradi u 2018. godini kada su i odobrena sredstva iz budžeta grada Valjeva u iznosu od 138 miliona dinara. Međutim, čitav projekat prebačen je za 2019. godinu, a najavljeno je da će radovi biti završeni u oktobru. Ni ovaj rok nije ispoštovan. Na tenderu je za izvođača radova izabrana firma „Energoprojekt“.

  • Nedostatak vodovodne infrastrukture

PRIJEPOLJE

U opštini Prijepolje postoji problem sa kanalizacionom mrežom gde je ukupna pokrivenost 43%. Fabrika za prečišćavanje otpadnih voda na reci Ljupči, koja je planirana projektom od pre 10 godina, danas se ne nalazi u generalnom urbanističkom planu. Da bi se fabrika izgradila, neophodno je prethodno uraditi detaljan plan regulacije za područje Ljupče, što još uvek nije urađeno. Za pokrivanje grada Prijepolja kanalizacionom mrežom potrebno je da se izgradi oko 30km mreže, a dodatno za Brodarevo još 6,7 km, što bi zajedno sa postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda koštalo oko 20 miliona evra.

  • Nedostatak kanalizacione infrastrukture

NOVA VAROŠ

Planom kapitalnih investicija za period od 2016. do 2020. godine opština Nova Varoš predvidela je izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a vrednost radova procenjena je na 250 miliona dinara. Otpadne vode u Novoj Varoši se putem kolektora ispuštaju u reku Bistricu. U opštini Nova Varoš, kanalizaciona mreža pokriva oko 43% domaćinstava. U opštini postoji jedan manji sistem za prečišćavanje otpadnih voda, namenjen hotelu Rehabilitacioni centar „Zlatar“ i okolnim domaćinstvima.

  • Nedostatak kanalizacione infrastrukture

SJENICA

Dužina kanalizacione mreže u opštini Sjenica je 40km i pokriva 65% gradskog područja. Za rešavanje problema otpadnih voda opština Sjenica je projektom urađenim pre nekoliko godina predvidela da će postrojenje koštati oko 5 miliona evra. U nekoliko sela u tutinskoj i sjeničkoj opštini postoji problem i sa nedostatkom vode na česmama iako je na samom izvoru ima dovoljno. Radovi su u toku.

  • Nedostatak kanalizacione i vodovodne infrastrukture

ŠABAC

Šabac je jedan od retkih gradova u Srbiji koji ima funkcionalno postrojenje za prečišćavnje otpadnih voda. Prečišćavanjem vode stvara se mulj što dovodi do novog problema jer ne postoji postrojenje za obradu ovog opasnog otpada. Zbog toga se sav mulj izvozi u Mađarsku. Iako uprava JKP „Vodovod“ ističe da je pitanje odlaganja mulja na taj način rešeno, čini se da bi u sledećem koraku izgradnja postrojenja za preradu mulja bila dvostruko korisnija od izvoza. Prvo, Mađarskoj se ne bi plaćala visoka izvozna cena, a drugo, od mulja bi se, umesto u inostranstvu, kod nas mogao proizvoditi gas i kompost. Do tada, u Šapcu se na dnevnom nivou proizvede između 20 i 25 tona otpada koji se potom izvozi iz Srbije.

  • Nedostatak postrojenja za preradu otpada

BANJA KOVILJAČA

U maju 2019. godine privatizovani su hoteli „Gučevo“ i „Podrinje“ iz Banje Koviljače koji se od 2014. godine nalaze u stečaju. Prvi hotel „Podrinje“ površine 4,7 hiljada m², na četiri etaže, prodat je za 109 miliona dinara kompaniji „Long Glory Trading Limited“ iz Hongkonga, dok je drugi hotel „Gučevo“, objekat na pet nivoa sa ukupnom površinom od 2,3 hiljade m² za 60 miliona dinara prodat kompaniji DOO „Infofin“ iz Loznice.

  • Privatizacija banje

OVČAR BANJA

Ovčar Banja je 2016. godine prolazila kroz verovatno najteži period u poslednjih nekoliko decenija. Zavod za javno zdravlje u Čačku je ustanovio da je jedno od izvorišta termalne vode neispravno za korišćenje, pa je sezona u banjskom kupatilu – koje pripada Opštoj bolnici u gradu na Moravi – zbog toga prekinuta još polovinom avgusta te godine. Zavod je o rezultatima kontrole obavestio bolnicu, Elektro Moravu, lokalnu samoupravu, mesnu zajednicu i Turističku organizaciju – predlažući mere, koje bi trebalo sprovesti za poboljšanje stanja u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Konkretni rezultati analize i to koje su sve mere predložene javnosti nisu saopšteni zato što je uprava ovog Zavoda smatrala da bi obelodanjivanjem ovog dokumenta bilo prekršeno privredno pravo”. Do javnosti je samo došla informacija da je zbog neprijatnog mirisa i mulja u vodi zatražena kontrola Zavoda za javno zdravlje u Čačku. Ono što je ustanovljeno kao ozbiljan problem je neispravnost samog izvorišta. Vesti o ovom problemu i njegovoj sanaciji više nema. Jedino što znamo je da banja danas radi.

  • Zagađenost izvorišta

JUŽNA SRBIJA

BUJANOVAC

Fabrika mineralne vode „Heba” je bila treći po veličini proizvođač mineralne vode u Srbiji, sa značajnim učešćem na tržištu kada je 2008. godine, za 2,5 miliona evra prodata kompaniji „Nektar” iz Bačke Palanke. Ova firma poseduje ekskluzivno pravo za eksploataciju prirodne mineralne vode sa izvorištem u Bujanovačkoj banji.

  • Privatizacija izvorišta

VRANJE

Kvalitet vode za piće u Vranju je dobar. Najveći problem u ovom mestu predstavlja zastarela vodovodna i kanalizaciona mreža. Glavna ulica u Vranju je poplavljena posle svakih iole većih padavina. Takođe, u okolini grada je izuzetno mala priključenost stanovništva na vodovodnu mrežu. Stanovnici mahom odbijaju priključak na vodovodnu mrežu jer im je to preskupo. Vranje spada u nekolicinu gradova koji su od strane evropskih fondova dobili sredstva za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode. Izgradnja postrojenja je u toku.

  • Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture

VRANJSKA BANJA (OPŠTINA VRANJE)

Vranjska Banja spada u jednu od banja sa najtoplijom vodom u Evropi. Stanovnici ovog mesta egzistencijalno zavise od uspešnosti funkcionisanja rehabilitacionog centra jer većina njih rade u banji. Dugo se planiraju ulaganja u banju koja se tiču rekonstrukcije samog hotela, ali i čitave banje koja godinama unazad propada. Država planira da privatizuje specijalnu bolnicu koja se nalazi u banji i trenutno se s tim u vezi, vodi sudski spor između preduzeća „Jumko” i PIO fonda. Najveći problem u dosadašnjem sporu jeste utvrđivanje vrednosti infrastrukture koju poseduje ova bolnica. Od ranijih kapaciteta banje jedino Specijalna bolnica za lečenje reumatskih bolesti radi. Hotel koji je u vlasništvu JP „Železnica Srbije” odavno je pod katancem dok su drugi ugostiteljski objekti izdati pod zakup od strane kompanije „Simpo”.

  • Urušavanje banjskih kapaciteta i nerešeni imovinsko-pravni odnosi

TRGOVIŠTE

U Trgovištu su se 2010. godine desile velike poplave. Tada je načinjena velika materijalna šteta, koja je spadala u jednu od najvećih u pčinjskom okrugu. Do današnjeg dana nije izgrađen sistem za odbranu od poplava. Ne postoji nikakva inicijativa od strane nadležnih vlasti da se ova situacija reši, već se problem samo konstatuje uvođenjem vanrednog stanja.

  • Nedostatak sistema za odbranu od poplava

NIŠ

U Nišu je kvalitet vode za piće zadovoljavajući. Jedan od najvećih problema predstavlja stara i dotrajala infrastrukturna mreža. Većina prigradskih naselja još uvek nije povezana na vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Dodatni problem predstavlja izlivanje podzemnih voda i reka. Svake obilnije padavine dovode do poplava kao i do pojave klizišta i odrona. Ovo je naročito uočljivo u niškim prigradskim naseljima i mestima pored Nišave, Kutinske, Toponičke i Gabrovačke reke.
Pored Niša se nalazi i Niška Banja, jedna od popularnijih banja u Srbiji. Banja je bila predmet spora kada je pokrenuta njena privatizacija. PIO fond je u sporu sa državom uspeo da povrati vlasništvo nad određenim objektima Instituta „Niška Banja”. Takođe, problem predstavlja i nedostatak smeštajnih kapaciteta. Poreska uprava je stavila na prodaju nekadašnji društveni hotel „Partizan”, kako bi „rešila“ smeštajne kapacitete ove banje. Međutim iako je dva puta bio na tenderu, a u međuvremenu pretrpeo nova materijalna oštećenja zbog požara koji je izbio jula 2018. godine, novog vlasnika ovog hotela još uvek nema. Postupak prodaje je obustavljen jer je u toku postupak restitucije.

  • Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture
  • Nedostatak sistema za odbranu od poplava
  • Urušavanje banjskih kapaciteta i nerešeni imovinsko-pravni odno

VELEPOLJE (OPŠTINA NIŠ)

Vele Polje je selo koje se nalazi u okolini Niša gde meštani godinama nisu priključeni na vodovodni sistem. Naime, stari vodosistem koji je građen 1970ih godina sredstvima samih meštana je dotrajao i tokom letnjih meseci često se dešavalo da Vele Polje, pa i ostala okolna mesta poput Paligraca, Kravlje i Gornje Trnave danima ostanu bez vode. Meštani su sami finansirali izgradnju vodovodnog sistema, a od marta je i država počela ulaganje u ovaj infrastrukturni projekat. Radovi su još uvek u toku.

  • Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture

BELA PALANKA

Na samo 2 km od centra Bele Palanke, žitelji naselja Dračje već godinama nemaju vodu iz gradskog vodovoda, već koriste onu iz svojih bunara. Pored toga što nisu povezani na vodovodnu mrežu, voda koju koriste iz svojih bunara kao alternativu, je neispravna. Neadekvatnost vode se javila nakon izgradnje auto-puta Koridora 10 zbog čega je voda sada puna krečnjaka i ne može se koristiti za piće. Stanovništvo ovog mesta je samoinicijativno sakupilo sredstva, izgradilo vodovodnu mrežu i sprovelo vodu do svojih domaćinstava. Ipak, vodu iz gradskog vodovoda su dobijali samo mesec dana. Iako su uredno podneli zahtev Opštini i JKP „Komnis” za priključenje, od njih nisu dobili nikakav odgovor. Vodu za piće trenutno koriste sa vrela u Beloj Palanci.

  • Nedostupnost pijaće vode

ALEKSINAC

Voda za piće u Aleksincu je odgovarajućeg kvaliteta. Najveći problem u ovom mestu i okolnim selima jeste nepostojanje adekvatnog sistema za odbranu od poplava. Tako su se prošle godine u 11 sela desile poplave čija je šteta procenjena na 60 miliona dinara. Poplave su uništile puteve, mostove i vodovodnu mrežu. Takođe, mnoga domaćinstva su bila poplavljena. Sistem za odbranu od poplava još uvek nije izgrađen.

  • Nedostatak sistema za odbranu od poplava

PROKUPLJE

U Prokuplju je zadovoljavajući kvalitet vode za piće. Najveći problemi u ovom gradu i njegovoj okolini su poplave i nepostojanje sistema odbrane od njih. Izlivanje reke Toplice u martu 2018. godine je dovelo do evakuacije domaćinstava zbog velikih odrona i poplavljenih kuća. Veliki problem je i što su poplavljena dva bunara za vodosnabdevanje pijaćom vodom zbog čega su isključeni iz sistema gradskog vodovoda a samim tim, pojedini delovi grada ostali su bez vode. Pored toga, voda sa nekoliko termomineralnih izvora u selu Viča kod Prokuplja godinama otiče u oranice i reku Toplicu. Pre se voda sa ovih izvora prodavala širom Jugoslavije pod nazivom „Milan Toplica”. Oko 170 radnika, koliko ih je nekada radilo, pokušavalo je u više navrata da problematizuje nestanak imovine fabrike, koja je prodata 2011. godine za 165 miliona dinara kompaniji „Invest-import international”. Tražili su da se ispita gde je nestao najveći vozni park u Prokuplju, mašine koje su rastavljene u delove i prodate u staro gvožđe, kao i velika količina robe koja je bila na lageru u momentu zatvaranja. Ovo je dovelo do propadanja sela koje se polako gasi jer je egzistencijalni opstanak meštana dobrim delom zavisio od fabrike.

  • Nedostatak sistema za odbranu od poplava

LESKOVAC

Kvalitet vode za piće je zadovoljavajući u Leskovcu. Najveći problem predstavlja dotrajala vodovodna mreža. To je 2018. godine dovelo do velikih gubitaka na mreži. Vodovod proizvodi 8 miliona m³, a isporučuje duplo manje vode. Grad Leskovac se suočava sa velikim gubicima vode, a do sada je rekonstruisano samo 10% od celokupne mreže. Dotrajala mreža i česti kvarovi dovode do toga da neka naselja nemaju vodu i po 3 dana. Bez obzira na česte nestašice, cena vode i dalje ostaje ista. Tako meštani sela Živkovo kod Leskovca godinama odbijaju da se priključe na vodovodnu mrežu zbog visoke cene priključka. Od 160 domaćinstava priključilo se samo devet.

  • Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture

VLASINA (OPŠTINA SURDULICA)

Jedno od najkvalitetnijih i najbogatijih izvorišta vode u južnoj Srbiji, je vlasinska Rosa koja je 2005. godine prodato kompaniji „Coca Cola”. Bez javne rasprave i saglasnosti građana, fabrika vode „Vlasinka” prodata je za 21,5 miliona evra. „Vlasinka”, preduzeće za proizvodnju niskomineralne vode „Rosa” je bila investicija za koje su se borile sve velike multinacionalne kompanije. Jedna od zainteresovanih strana je bila i kompanija „Nestle”. Često se dešava da velike kompanije poput „Coca Cola” iscrpe veliku količinu vode u kratkom vremenskom periodu čime se narušava ravnoteža prirodnih podzemnih rezervoara.

  • Privatizacija izvorišta

PIROT

U ovom gradu i okolnim selima problem predstavlja uništena infrastruktura za vodosnadbevanje i kanalizaciona mreža. Selo Nišor, na primer, snabdeva se vodom samo preko jedne česme jer je vodovod u kvaru bez ikakve inicijative nadležnih vlasti da taj problem reši.

  • Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture

ISTOČNA SRBIJA

BOR

Voda za piće u Boru je uglavnom dobrog kvaliteta. Ranije je, usled velikih količina padavina, dolazilo do zamućenja pojedinih vodoizvorišta a samim tim i do hemijske neispravnosti vode. Prema novijim podacima kancelarije za zaštitu životne sredine, u opštini Bor povremeno dolazi do neispravnosti i pogoršanja kvaliteta vode na pojedinim javnim česmama, izvorima i termalnim izvorima.
Već godinama se očekuje izgradnja novog kolektora za otpadne vode Rudarsko-topioničarskog basena. Postoji rizik od pucanja i izlivanja hemijski otrovnih otpadnih voda iz postojećeg kolektora koji je u lošem stanju. Izlivanje bi potencijalno ugrozilo i kvalitet vode u Zaječaru, Negotinu i priobalju Dunava.
Borska reka jedna je od najzagađenijih reka u Srbiji i voda iz nje se ne može koristiti ni u kakve svrhe. Ova reka je zbog količine zagađenja bez živog sveta. Zagađenje Borske reke potiče od fekalnih i industrijskih voda. Problem zagađenja Borske reke datira iz perioda razvoja grada i početka eksploatacije rude bakra.

  • Zagađenost izvorišta i reke
  • Nedostatak kanalizacione infrastrukture

ZAJEČAR

Na teritoriji grada Zaječara voda za piće iz javnog vodovoda je zadovoljavajućeg kvaliteta. Za 2019. godinu planirana je digitalizacija vodovodne mreže koja bi olakšala praćenje potrošnje vode i detektovanje gubitaka u sistemu. Takođe, u istom periodu, najavljena je i rekonstrukcija postrojenja za preradu vode za piće koja bi osigurala dobar kvalitet vode i u narednom periodu.
Grad Zaječar je bogat arterskim izvorima kojih ima preko četrdeset. Povremeno dolazi do smanjivanja kvaliteta vode na malom broju javnih česmi koje se stavljaju van upotrebe uz objašnjenje da odstupaju od pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode.
Tokom 2015. godine došlo je do presušivanja i smanjenja kapaciteta većeg broja javnih arterskih česmi. Presušivanje česmi se vremenski podudarilo sa izgradnjom sistema za grejanje privatnog hotela Srbija TIS. Nakon više protesnih okupljanja i peticije koju je potpisalo više od 2500 građana, prekinuta je eksploatacija vode iz bušotine na parkingu hotela (iz koje je korištena arterska voda za grejanje) i voda je potekla ponovo iz svih pet javnih arterskih česmi.

  • Kvalitet vode na javnim česmama

POŽAREVAC

Kvalitet voda u gradu Požarevcu i na teritoriji opštine u direktnoj je zavisnosti od kvaliteta vode reke Velike Morave. Ranije je, usled povećanja koncentracije nitrata preko dozvoljene granice, dolazilo do restrikcija pijaće vode u gradu Požarevcu. Do povećanog nivoa nitrata u izvorištima dolazilo je usled intenzivne poljoprivrede i korišćenja velikih količina veštačkih đubriva. Analizom instituta Jaroslav Černi utvrđeno je da na zagađenost vodoizvorišta utiče i rad brojnih šljunkara lociranih na obali Velike Morave. Godine 2016. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine donelo je rešenje o zabrani rada šljunkara na Velikoj Moravi pored Požarevca gde ih je radilo i više od dvadeset. Zabrana će važiti do 2020. godine kada će biti revidirana.
Požarevac se nekada pijaćom vodom snabdevao sa dva izvorišta. Međutim, zbog zagađenja, usled prodiranja otpadnih voda iz obližnjih septičkih jama i povećanja nivoa nitrata, jedno od izvorišta je od 2001. godine van upotrebe. Sa druge strane, jedino preostalo izvorište je tokom letnjih meseci ugroženo kada je nivo vode nizak.
Planirana je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koje se sada preko Brežanskog kanala ulivaju u Veliku Moravu. Pre izgradnje, neophodno je proširenje kanalizacione infrastrukture, jer 20% grada i dalje nije pokriveno kanalizacionom mrežom.
Loš kvalitet vode evidentiran je na više javnih gradskih česmi i u seoskim bunarima na teritoriji opštine Požarevac. Hemijsko zagađenje uglavnom dolazi od nitrata, dok je biološko zagađenje posledica ispuštanja fekalnih voda. Dugotrajno rešenje je priključenje na vodovod na koji je danas priključeno svega 25 seoskih naselja.

  • Zagađenost izvorišta i reke
  • Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture
  • Kvalitet vode na javnim česmama

SMEDEREVO

Veliki problem za grad Smederevo predstavljaju otpadne vode koje se, bez ikakvog prečišćavanja, ispuštaju u vodotokove. Pored kanalizacionih voda, zagađena voda iz industrijske zone odvodi se direktno u Dunav i reku Ralju. Kolektori otpadnih voda postali su i reke Jezava i Konjska reka, kao i Petrijevski i Vučački potok. Fizičko-hemijske i mikrobiološke analize pokazuju da je kvalitet ovih vodotokova u velikoj meri pogoršan i da su one naročito opterećene amonijakom, nitratima, fosfatima i jonima teških metala. Za njihovu zaštitu treba preduzeti mere izgradnje savremenih kanalizacionih sistema kao i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
U više navrata se dešavalo da voda iz vodovoda u selima na teritoriji opštine Smederevo bude zabranjena za piće usled hemijske ili bakteriološke neispravnosti. Takođe, voda
za piće neispravna je i na većem broju javnih česmi.

  • Zagađenost izvorišta i reka
  • Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture

CENTRALNA SRBIJA

KRUŠEVAC

Kruševac se snabdeva vodom iz jezera Ćelije udaljenog 28km od samog grada. Iz jezera se vodom snabdeva preko 85% stanovnika Kruševca i okolnih mesta. U Ćelije se ulivaju dve reke, Blatašnica i Rasina, koje su direktno zagađene otpadnim vodama iz Brusa i Blaca. Kako bi se rešio problem, potrebno je prečišćavati vodu u tim mestima. Izgradnja postrojenja za preradu vode obećana je do 2022. godine. Projekat nije finansiran javnim sredstvima, već će 11,5 miliona evra biti obezbeđeno iz IPA projekta, a glavni donator je Vlada Švedske. Osim toga, grad Kruševac traži da se jezero proglasi za zaštićeno prirodno dobro.
Problem postoji i sa kruševačkom kanalizacijom, s obzirom na to da se sve otpadne vode ispuštaju u Zapadnu Moravu, bez prethodnog prečišćavanja. Na teritoriji grada Кruševca samo 13 naselja ima izgrađenu i funkcionalnu vodovodnu i kanalizacionu mrežu, dok je skoro trećina svih naselja još uvek bez vodovoda i bez kanalizacije. Tako je Zapadna Morava izložena i biološkom i hemijskom zagađenju.

  • Zagađenost izvorišta i reka
  • Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture

VELIKI ŠILJEGOVAC (OPŠTINA KRUŠEVAC)

U Velikom Šiljegovcu oštećene su vodovodna i kanalizaciona mreža, zbog čega su česte restrikcije vode u tom mestu koje broji 5000 žitelja. Radi se o decenijskom problemu sa snabdevanjem vode duž Ribarske reke koji pogađa žitelje mesta Belasica, Zebica, Mala Reka, Veliko Krušince i Srndalje.

  • Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture

VARVARIN

Izgrađena vodovodna mreža na relaciji Varvarin-Ćićevac početkom 2017. godine, nije povezana sa nizom okolnih mesta kao što su Gornji Temnić, Gornji i Donji Katun, selo Varvarin, Bačina, Obrež, Bošnjani, Maskare.

  • Nedostatak vodovodne infrastrukture

TRSTENIK

Kanalizaciona mreža postoji samo u opštinskom centru dok sva okolna mesta i sela nemaju potrebnu infrastukturu.

  • Nedostatak kanalizacione infrastrukture

KRALJEVO

U reke Rašku i Jošanicu ispuštaju se otpadne materije iz oko 250 fabrika i manjih pogona. Najveći broj tih fabrika se bavi izradom odeće od džinsa. Tekstilna industrija iz Novog Pazara najveći je zagađivač reke Raška, što posledično vodi zagađenju Ibra. Ibar je najviše zagađen otpadom iz kanalizacija, teškim metalima, mastima, uljima i fenolom, zbog čega su česti pomori riba u ovoj reci.
U naselju Ušće kod Kraljeva česte su restrikcije vode zato što je potražnja za vodom veća nego što vodovodna mreža može da izdrži. Nezadovoljni meštani formirali su inicijativu „Štab“ kako bi rešili problem nestašice vode. Kao jedan od mogućih načina borbe navodili su blokadu Ibarske magistrale.
Mataruška i Bogutovačka banja ne rade već skoro pet godina. Banje su zapuštene, a radnice i radnici otpušteni. Najavljena je privatizacija obe banje. U Mataruškoj banji, u kojoj živi oko 4000 ljudi, česte su restrikcije vode zato što preduzeće „Prirodno lečilište Mataruška i Bogutovačka banja“ upravlja lokalnim vodovodom, ali zbog duga od 3 miliona dinara za struju, pumpe za vodu ne rade.

  • Zagađenost izvorišta i reka
  • Nestašice vode
  • Zapuštene banje

RAČA

Iako je najavljena izgradnja pogona za prečišćavanje vode, ono nikada nije u potpunosti izgrađeno. Ugovor o izgradnji ovog postrojenja potpisali su svojevremeno Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, odnosno Republička direkcija za vode i JKP „Rača“ iz Rače, kao investitor.
Umesto odstranjivanja nitrata i nitrita, postrojenje račanske fabrike za vodu namenjeno je uklanjanju mangana i gvožđa kojih ni nema u ovoj sirovoj vodi, tako da problem i dalje nije rešen. U samo postrojenje je do sada ukupno uloženo 600.000 evra, a najavljeni su dodatni troškovi od još 230.000 evra.

  • Zagađena voda za piće

ĆUPRIJA

Vodovod je u veoma lošem stanju, a posle većih padavina i topljenja snega, voda je često mutna i nije za piće. Postoje i problemi sa starim, azbestnim cevima.
Prema projektu čija je vrednost 36 miliona evra, do 2022. godine planirana je izgradnja novog vodovoda od izvorišta „Sveta Petka“ do Rekovca. Tri četvrtine novca bi trebalo da dođe iz EU fondova, a ostatak iz kredita KfW banke.

  • Loš kvalitet vode
  • Nedostatak vodovodne infrastrukture

BEOGRAD

U Beogradu su česte nestašice vode u prigradskim naseljima Pinosava, Beli Potok, Ripanj, Leštane, Šuplja stena, i u naselju Šušnjar kod Lazarevca. Meštani imaju problema sa vodomerima, zapuštenom mrežom i visokim iznosima računa za vodu.
U naselju Vojvoda Vlahović (opština Voždovac) je loša kanalizacija i česta su izlivanja kada padne kiša. Postoji i problem sa vodosnabdevanjem zbog loših vodovodnih cevi.
Leva obala Dunava i najveća naselja Borča i Kotež imaju problema sa nedostatkom kanalizacione mreže. Gradski čelnici najavili su izgradnju kanalizacione mreže od 80 km za 150 000 žitelja tog dela Beograda. Iznos od 35 miliona evra obezbeđen je iz kredita Evropske investicione banke, dok će dodatnih 13 miliona evra biti izdvojeno iz gradske kase. Voda je na pojedinim mestima lošeg kvaliteta i često nije za piće.
Ostružnica, Velika Moštanica, polovina teritorije naselja Sremčica, Rušanj, manji deo naselja Železnik, Pećani i Umka su bez planske kanalizacije i u tim naseljima su česta i izlivanja. Krnjača, Batajnica i Kaluđerica imaju velikih problema sa kanalizacijom. Dakle, za sva ova mesta, problemi se tiču nedostatka kanalizacione mreže ili njene zastarelosti.
Izgradnja kanalizacione mreže u Kaluđerici počela je u martu 2019. godine, ali i dalje nije poznato kada će biti gotovi radovi. Na više mesta u Beogradu kanalizacija se direktno izliva u Savu i Dunav. Konkretnije, otpadne vode se u Savu izlivaju na 116, a u Dunav na čak 136 mesta. Rešavanje dela problema sa izlivanjem otpadnih voda najavljeno je još 2017. godine, kada je obećana izgradnja kolektora u Velikom Selu i planirano potpisivanje ugovora sa kineskim kompanijama CMEC i PCCC. Da se od projekta nije otišlo dalje od najava, pokazalo se u junu 2017. godine, kada je gradski menadžer ponovo najavio izgradnju postrojenja za preradu vode. Prema najnovijim najavama biće uloženo oko 700 miliona evra, a sredstva bi trebalo da budu obezbeđena iz Nacionalnog investicionog plana. U februaru je raspisan tender za izgradnju pogona za prečišćavanje otpadnih voda u Mladenovcu, ali javnosti i dalje ostaje nepoznato šta se dešava sa tim projektom.
U proteklih par godina izgrađeno je čitavo divlje naselje vikendica na obali Save koje direktno ugrožava reni bunare koji se nalaze na tom potezu. Ovakva divlja gradnja postepeno uništava prostor oko samog izvorišta tzv. sanitarnu zonu izvorišta koja ne sme biti ugrožena ni na koji način zbog očuvanja infrastrukturnog sistema samih bunara, ali i još važnije, prirodnih procesa od kojih direktno zavisi kvalitet vode. Pored toga, funkcija Savskog nasipa je da štiti grad od prelivanja reke, pa se ilegalnom gradnjom ova funkcija itekako dovodi u pitanje. Udruženje građana „Savski nasip“ se godinama bori za zaštitu ovog javnog dobra.
Još jedan primer uzurpacije izvorišta je Makiško polje na kom se nalazi jedno od važnijih beogradskih izvorišta. Na ovoj lokaciji planirana je izgradnja linije metroa, kao i stambeno poslovnog kompleksa „Tesla grad“ za koji lobira kompanija BK. Direkcija za građevinsko zemljište, uz podršku instituta za vodoprivredu Jeroslav Černi, objavila je projekat 2004. godine kojim se planira pomeranje granice zaštite ovog vodoizvorišta. Ovaj projekat je usvojen bez javne rasprave, ignorišući kritiku stručnih lica, ali i same stručne komisije koja je radila na ocenjivanju ovog slučaja. Dakle, bez obzira na činjenicu da je jedno od najbitnijih beogradskih vodoizvorišta ugroženo, projekat je usvojen, a planovi za njegovu izgradnju se nastavljaju.

  • Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture
  • Zagađenost izvorišta i reka
  • Loš kvalitet vode

STARA PAZOVA

Voda za piće u Staroj Pazovi nije ispravna. Najveći problem je što voda sadrži gvožđe, mangan i amonijak koji su štetni po ljudsko zdravlje. Dodatno, cevi vodovoda su izuzetno stare i neobnovljene. Još 2008. godine došlo je do pucanja kanalizacione cevi koje do danas nije sanirano zbog čega je i plodno zemljište kontaminirano fekalijama.

  • Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture
  • Loš kvalitet vode

SEVER SRBIJE

KIKINDA

Nivo arsena u vodi iznosi 23.3 µg/L (mikrograma po litru) na teritoriji Kikinde. Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L. Voda iz kikindskog vodovoda je hemijski neispravna već na samom izvorištu. Žućkaste je boje, neprijatnog mirisa, povećane temperature i koncentracije amonijaka, kao i drugih organskih materija zbog čega se hloriše. U centru grada je postavljena eko-česma sa čistom vodom.

U maju 2017. godine Kikinda je potpisala ugovor o zajmu od šest miliona evra sa nemačkom državnom razvojnom bankom KfW za izgradnju pogona za prečišćavanje vode. Pogon je trebalo da počne sa radom 2019. godine, ali nadležni su izjavili da će početak radova krenuti tek krajem godine. Međunarodni tender za izbor izvođača je takođe najavljen za 2019. godinu. Iako je prvobitno navedeno da će se pogon izgraditi od sredstava razvojne banke KfW, gradonačelnik je nedavno izjavio kako može doći do promena. Ranije je najavljeno da bi od ukupne vrednosti investicije od 6 miliona evra, 70% bilo pokriveno kreditom KfW, a ostatak od 30% bi predstavljala bespovratna sredstva nemačke države. Ali, dovedena je u pitanje i početna vrednost troškova projekta s obzirom na to da najnovije procene dosežu do sume od 10 do 12 miliona evra.

  • Zagađenost vode

BANATSKA TOPOLA (OPŠTINA KIKINDA)

U mestu Banatska Topola, analize lokalnih laboratorija pokazuju nivo arsena od oko 15 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

BAŠAID (OPŠTINA KIKINDA)

U mestu Bašaid, analize vode pokazuju nivo arsena od 33.9 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L. U Bašaidu je prisutan problem sa podzemnim vodama i poplavama zbog kog se 2011. godine deset kuća srušilo.

  • Zagađenost vode

MOKRIN (OPŠTINA KIKINDA)

U Mokrinu, analize vode pokazuju nivo arsena od 30.9 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

IĐOŠ (OPŠTINA KIKINDA)

U Iđošu, analize vode pokazuju nivo arsena od 32.5 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

SAJAN (OPŠTINA KIKINDA)

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 63,3 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

VINCAID (OPŠTINA KIKINDA)

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 54,8 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

NOVI BEČEJ

U Novom Bečeju sadržaj arsena na određenim izvorištima iznosi čak i do 273 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L. Dakle, radi se o enormno velikoj količini štetne materije koja je i do 27 puta veća od dozvoljenog maksimuma. Vlasti još uvek nisu zabranile korišćenje vode za piće. Dodatni problem predstavlja i činjenica da je 60% gradskih cevi od azbesta koji je kancerogen. Pored toga, cevi su toliko dotrajale da grad gubi oko 40% vode usled curenja na instalacijama. Pre tri godine izrađena je studija opravdanosti postrojenja za pripremu vode, na osnovu koje je formirana procena da je potrebno oko 2,5 miliona evra za realizaciju projekta. Prema studiji, cena vode će dvostruko porasti jer će se troškovi prerade kretati od 30 do 47 dinara po m³ i biće dodati na sadašnju cenu od 36 dinara. Početkom 2018. godine, Novi Bečej je dobio donaciju od 967.000 evra od Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine kako bi započeo izgradnju pogona za prečišćavanje vode za piće. Gradonačelnik je izjavio da će prva od tri faze izgradnje biti završena do proleća 2019. godine. Već krajem 2018. godine došlo je do određenih tehničkih problema koji su početak radova zakazanih za jesen odložili na neodređeno vreme. Nakon toga, Novi Bečej je dobijena sredstva vratio Upravi za kapitalna ulaganja Vojvodine. U Novom Bečeju prisutan je i problem sa otpadnim vodama koje se direktno izlivaju u reke. Planira se izgradnja novog prečistača otpadnih voda, pošto je stari izgoreo pre nekoliko godina. Na taj način, u kanal Dunav-Tisa-Dunav bi se ispuštala prečišćena voda.

  • Zagađenost vode
  • Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture

NOVO MILOŠEVO (OPŠTINA NOVI BEČEJ)

U mestu Novo Miloševo, analize vode pokazuju nivo arsena od 36 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

BOČAR (OPŠTINA NOVI BEČEJ)

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 77 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

KUMANE (OPŠTINA NOVI BEČEJ)

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 174 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

ZRENJANIN

Voda je u Zrenjaninu zabranjena za piće od 2004. godine, od kada je testirano čak deset pilot postrojenja. Iako ume da varira, nivo arsena se kreće čak do 194 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L. Dakle, radi se o velikoj količini štetne materije koja je i do 19 puta veća od dozvoljenog maksimuma. Rezultati istraživanja sprovedenog u Zrenjaninu pokazali su da je značajno veći rizik za oboljevanje od dijabetesa tipa 2 prisutan kod populacije izložene arsenu. Do tog istraživanja, uglavnom se ukazivalo na kancerogenost arsena.

Opremu za prečišćavanje vode i flaširanu vodu masovno kupuju domaćinstva, a siromašniji građani su primorani da piju vodu sa česme ili sami prenose vodu sa javnih eko-česmi. Uprkos tada važećem Zakonu o komunalnim delatnostima koja privatnim firmama zabranjuje da se bave javno-komunalnim poslovima, grad Zrenjanin je 2014. godine dodelio posao izgradnje fabrike grupi Zilio i srpskoj firmi Sinerteh. Uprava Sinerteha, nakon što je njihova firma dobila posao, izjavila je kako je njihovo rešenje najbolje s obzirom na to da će građani bez dinara finansiranja dobiti zdravu vodu.

Ali, prema ugovoru između grada i kompanije Sinerteh koja je izgradila pogon, prečišćavanje će uvećati cenu za 33 dinara po m³ vode. Takođe, prema radnoj grupi za izradu Elaborata za utvrđivanje modela javne nabavke, procenjena godišnja potrošnja pijaće vode u Zrenjaninu iznosi 7 miliona m³. Sa druge strane, JKP „Vodovod i kanalizacija“ beleži prosečnu potrošnju od oko 4,7 miliona m³. Grad se u ugovoru sa fabrikom Zilio obavezao da će platiti 6,5 miliona m³ vode, nezavisno od potrošnje.

Izgrađena fabrika čekala je na dozvolu od avgusta 2017. godine, jer po tadašnjem zakonu privatna lica nisu mogla obavljati komunalne usluge. To je omogućeno krajem 2018. godine promenom zakona. Ubrzo, puštena je u probni rad, ali početkom februara analize Instituta za javno zdravlje Vojvodine pokazuju neispravnost. Investitori nezavisno od toga zahtevaju nadoknadu gubitaka jer fabrika nije mogla da počne sa radom. Krajem marta, firma je dobila sanitarnu dozvolu, ali nakon par dana obustavljen je rad zbog problema sa mehaničkim zagađenjem, kako je izjavila uprava kompanije Sinerteh. Takođe, navedeno je da se početak rada fabrike mora još odložiti zbog dihtunga koji im nedostaje. Udruženje „Građanski Preokret“ iz Zrenjanina početkom septembra podnelo je krivičnu prijavu protiv gradonačelnika i još pet osoba za koje tvrde da su nezakonito koristili javna sredstva u procesu izgradnje pogona za prečišćavanje vode.

Čak i kada/ako fabrika u potpunosti proradi postavlja se pitanje kakvog će kvaliteta voda biti, s obzirom na to da je jedina obaveza investitora da voda na izlasku iz fabrike bude ispravna. Problem predstavljaju stare gradske cevi zbog čega se može desiti da voda i dalje bude neadekvatna. Upravo se to dogodilo u mestu Baja u Mađarskoj kada je prečišćena voda sa višom koncentracijom kiseonika počela da ispira cevi pa se ta prljavština našla u vodi za piće koja je već bila prečišćena.

U Elaboratu za utvrđivanje modela javne nabavke iz 2014. godine navodi se da u Srbiji ne postoji deponija za odlaganje opasnog otpada, te da pre početka rada postrojenja grad Zrenjanin mora imati rešenje za eliminisanje otpadnog materijala. Takođe, navodi se da su za to potrebna značajna materijalna sredstva koja bi se morala uračunati u cenu vode za piće. Nasuprot tome, u ugovoru potpisanom između JKP „Vodovod i kanalizacija“ Zrenjanin i konzorcijuma koji je dobio ovaj posao, u članu 11. stav 4, stoji da Izvršilac ima obavezu da potpiše ugovor sa registrovanom deponijom kojoj će transportovati otpadni material.

  • Zagađenost vode
  • Privatizacija vodosnabdevanja

FARKADŽIN (OPŠTINA ZRENJANIN)

U Farkaždinu, analize vode pokazuju nivo arsena od 31,1-35,5 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

JANKOV MOST (OPŠTINA ZRENJANIN)

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 69 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

KLEK (OPŠTINA ZRENJANIN)

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 70-71,3 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

MIHAJLOVO (OPŠTINA ZRENJANIN)

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 81 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

ARADAC (OPŠTINA ZRENJANIN)

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 118,6-145,7 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

MELENCI (OPŠTINA ZRENJANIN)

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 174,3-185,4 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

TARAŠ (OPŠTINA ZRENJANIN)

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 315,8-321,2 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

PERLEZ (OPŠTINA ZRENJANIN)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

SUBOTICA

U ovom gradu na određenim lokacijama nivo arsena u vodi kreće se i do 99 µg/L (mikrograma po litru) arsena u vodi, iako lokalne službe za javno zdravlje tvrde da 80% stanovnika koristi čistu vodu zahvaljujući pogonu za prečišćavanje izgrađenom 1991. godine. Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L. Pored arsena, subotička voda na određenim mestima sadrži gvožđe i amonijak. U oktobru 2017. godine Subotica je objavila da je obezbedila sredstva od 5,5 miliona evra od Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj kako bi izgradila pogon za prečišćavanje vode od arsena. U toku je izgradnja navedene fabrike, a trebalo bi da bude puštena u probni rad 2020. godine. Iz radne grupe za realizaciju projekta izjavili su da će to biti prvo postrojenje sa linijom za preradu mulja koji ostaje nakon prečišćavanja vode. Dve havarije u 2017. godini dogodile su se na uređaju za prečišćavanje otpadnih voda pa je u budžetu za narednu godinu odvojeno 25 miliona dinara kako bi se to ubuduće sprečavalo. Ovakve situacije posebno ugrožavaju već zagađeno Palićko jezero jer se u njega ulivaju neprečišćene vode.

  • Zagađenost vode

TEMERIN

U Temerinu je voda sa česmi već 13 godina zabranjena za upotrebu. Pre nekoliko godina, lokalna vlast uklonila je i cisterne sa ispravnom vodom. Prema analizama, u vodi se nalazi povećana koncentracija amonijaka, organskih materija, nitrita i arsena. Voda je izmenjene boje i bistrine. Iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine je saopšteno da najveću opasnost za zdravlje ljudi predstavlja visoka koncentracija nitrita i arsena, poznatih kancerogena. Najnoviji podaci iz Doma zdravlja Temerin govore da je na ovom području u stalnom porastu pojava karcinoma organa za varenje i da je on drugi uzročnik smrtnosti kod ljudi.

  • Zagađenost vode

BAČKI JARAK (OPŠTINA TEMERIN)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

SIRIG (OPŠTINA TEMERIN)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena ali, preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

SRPSKI KRSTUR (OPŠTINA KULA)

U selu Srpski Krstur, nivo arsena kao i drugih organskih materija štetnih po ljudsko zdravlje, prevazilazi dozvoljeni maksimum koncentracije. Analize vode pokazuju nivo arsena od 11µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.Voda je zabranjena za piće i kuvanje još od 2005. godine. Pilot-projektom Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) iz Beograda 2007. godine, metodom koja je primenjena prvi put u Srbiji, uklonjene su štetne organske materije kao i arsen koji je sveden na 5 puta nižu koncentraciju od dozvoljenog maksimuma. Voda prečišćena uređajem IHTM pokazala se kao visokokvalitetna i izuzetno blagotvorna za ljudski organizam. Uređaj IHTM zasad je instaliran samo na po jednoj česmi u zgradi mesne zajednice Ruskog Krstura. Opština Kula je 2017. godine najavila izgradnju fabrike za prečišćavanje na bazi tehnologije kojom je deset godina ranije IHTM uspešno sproveo pilot projekat za filtraciju vode. Informacije o planu i roku sprovedbe za izgradnju ove fabrike ne postoje u javnosti.

  • Zagađenost vode

KRUŠČIĆ (OPŠTINA KULA)

U selu Kruščić, nivo arsena kao i drugih organskih materija štetnih po ljudsko zdravlje, prevazilazi dozvoljeni maksimum koncentracije. Analize vode pokazuju nivo arsena od 31-32 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.Voda je zabranjena za piće i kuvanje još od 2005. godine. Pilot-projektom Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) iz Beograda 2007. godine, metodom koja je primenjena prvi put u Srbiji, uklonjene su štetne organske materije kao i arsen koji je sveden na 5 puta nižu koncentraciju od dozvoljenog maksimuma. Voda prečišćena uređajem IHTM pokazala se kao visokokvalitetna i izuzetno blagotvorna za ljudski organizam. Uređaj IHTM zasad je instaliran samo na po jednoj česmi u zgradi mesne zajednice Kruščića. Opština Kula je 2017. godine najavila izgradnju fabrike za prečišćavanje na bazi tehnologije kojom je deset godina ranije IHTM uspešno sproveo pilot projekat za filtraciju vode. Informacije o planu i roku sprovedbe za izgradnju ove fabrike ne postoje u javnosti.

  • Zagađenost vode

NOVI KNEŽEVAC

U mestu Novi Kneževac, nivo arsena u vodi iznosi 39.1 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L. U aprilu 2019. izvršena je rekonstrukcija na delu vodovodne mreže. Ukupna vrednost rekonstrukcije je 32 miliona dinara, a sredstva su obezbeđena iz Uprave za kapitalna ulaganja. Uprkos tome, problem kvaliteta vode ostaje nerešen.

  • Zagađenost vode

ĐALA (OPŠTINA NOVI KNEŽEVAC)

U mestu Đala, analize lokalnih laboratorija pokazuju nivo arsena od 12.5 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

MAJDAN (OPŠTINA NOVI KNEŽEVAC)

U mestu Majdan, analize lokalnih laboratorija pokazuju nivo arsena od 20.5 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

RABE (OPŠTINA NOVI KNEŽEVAC)

U mestu Rabe, analize lokalnih laboratorija pokazuju nivo od arsena od oko 17 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

BANATSKO ARANĐELOVO (OPŠTINA NOVI KNEŽEVAC)

U mestu Banatsko Aranđelovo, analize lokalnih laboratorija pokazuju da je nivo arsena 20.5 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L. Početkom ove godine, obezbeđeno je oko pola miliona evra za rekonstrukciju dela vodovodne mreže s obzirom na to da je ona u najgorem stanju u celoj novokneževačkoj opštini. Rekonstrukcija se finansira od strane Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine.

  • Zagađenost vode

FILIĆ (OPŠTINA NOVI KNEŽEVAC)

U mestu Filić, prema analizama lokalnih laboratorija nivo arsena iznosi 26.5 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

PODLOKANJ (OPŠTINA NOVI KNEŽEVAC)

U mestu Podlokanj, analize vode lokalnih laboratorija pokazuju nivo arsena od 29 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

KULPIN (OPŠTINA BAČKI PETROVAC)

U mestu Kulpin, analize lokalnih laboratorija pokazuju nivo arsena od 19µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

BAČKO DOBRO POLJE (OPŠTINA VRBAS)

U mestu Bačko Dobro Polje, analize lokalnih laboratorija pokazuju nivo arsena od 19µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

ZMAJEVO (OPŠTINA VRBAS)

U mestu Zmajevo, analize vode pokazuju nivo arsena od 30 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L. Nekada je u selu postojala banja, dok se danas potencijal izvorišta termalne sumporne vode ne koristi.

  • Zagađenost vode

SAVINO SELO (OPŠTINA VRBAS)

U Savinom Selu, nivo arsena u vodi iznosi 39 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L. Godine 2015. udruženje „Nada za Savino Selo“ i više od 300 meštana, isprovocirani tužbama zbog neplaćenih dugova za vodu, akcijama isključenja i izbegavanjem nadležnih da odgovore na pitanje o ispravnosti vode, podneli su zajedničku tužbu protiv opštine Vrbas i JKP „Standard“.

  • Zagađenost vode

RAVNO SELO (OPŠTINA VRBAS)

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 103 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

KUCURA (OPŠTINA VRBAS)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

KARAVUKOVO (OPŠTINA ODŽACI)

U mestu Karavukovo, analize lokalnih laboratorija pokazuju nivo arsena od 26 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L. Opština Odžaci je početkom 2019. dobila oko 300.000 evra za rekonstrukciju postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u Karavukovu. Ovaj iznos predstavlja 65% ukupne vrednosti rekonstrukcije. Meštani se snabdevaju vodom tako što svi koriste jednu javnu česmu, gde ponekad i satima čekaju u redu. Mesna zajednica je 2011. godine tužila firmu „Tehnomagterm“ iz Novog Sada, koja je uzela avans, a posao ugradnje dodatnih filtera za prečišćavanje vode nije završila. Do 2011. godine, 30 miliona dinara je uloženo u problem vodosnabdevanja.

  • Zagađenost vode

LALIĆ (OPŠTINA ODŽACI)

U mestu Lalić, analize vode pokazuju nivo arsena od 32 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

BOGOJEVO (OPŠTINA ODŽACI)

U mestu Bogojevo, analize vode pokazuju nivo arsena od 37 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

RATKOVO (OPŠTINA ODŽACI)

U mestu Ratkovo, nivo arsena u određenim uzorcima iznosi 48 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

SRPSKI MILETIĆ (OPŠTINA ODŽACI)

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 68 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

KANJIŽA

U mestu Kanjiža, analize vode pokazuju nivo arsena od 38.2 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.
U mestu postoji banja. U okviru projekta, planiranim u saradnji sa Segedinom, a finansiranim od sredstava Evropske unije, u Kanjiži bi trebalo da 2020. godine bude izgrađen prečistač otpadnih voda koji bi poboljšao kvalitet vode reke Tise.

  • Zagađenost vode

MARTONOŠ (OPŠTINA KANJIŽA)

U mestu Martonoš, analize lokalnih laboratorija pokazuju nivo arsena od 28 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L. Zbog navedenih problema, 2013. godine obezbeđeno je 848.000 dinara za formiranje novog izvorišta. To predstavlja samo jedan korak ka rešenju problema, a između ostalog, neophodna je ugradnja uređaja za prečišćavanje vode.

  • Zagađenost vode

HORGOŠ (OPŠTINA KANJIŽA)

U Horgošu analize vode pokazuju nivo arsena od 35.6 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

MALI PESAK (OPŠTINA KANJIŽA)

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 82.3 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

CRNA BARA (OPŠTINA BOGATIĆ)

U mestu Crna Bara, analize vode lokalnih laboratorija pokazuju nivo arsena od 29.8 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L. Početkom 2019. predsednik Crne Bare izjavio je kako se potpuno ispravna voda nalazi na bušotini Ignjatova bara, ali radovi na njoj još uvek nisu započeti.

  • Zagađenost vode

SENTA

U mestu Senta, analize vode pokazuju nivo arsena od 32.5 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L. U maju 2018. godine pokrenut je projekat „Nova kultura vode“, program saradnje Srbije i Mađarske, za koji je izdvojeno skoro 200.000 evra iz fondova Evropske Unije. Očekivalo bi se da je projekat usmeren na unapređenje kvaliteta vode dok zapravo, projekat za cilj ima očuvanje kulturnog nasleđa regije kroz koju protiče Tisa.

  • Zagađenost vode

ČOKA

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 68.7 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

VRBICA (OPŠTINA ČOKA)

U mestu Vrbica, analize vode pokazuju nivo arsena od 33 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

BANATSKI MONOŠTOR (OPŠTINA ČOKA)

U mestu Banatski Monoštor, analize vode pokazuju nivo arsena od 33.9 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

SANAD (OPŠTINA ČOKA)

U mestu Sanad, analize vode pokazuju nivo arsena od 62.9 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

JAZOVO (OPŠTINA ČOKA)

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 122.1 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

OSTOJIĆEVO (OPŠTINA ČOKA)

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 125,7 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

PADEJ (OPŠTINA ČOKA)

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 132,7 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

KARAĐORĐEVO (OPŠTINA BAČKA PALANKA)

U mestu Karađorđevo, nivo arsena u pojedinim uzorcima vode iznosi 47 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L. Sekretar i predsednik Saveta mesne zajednice Karađorđevo, podneli su tužbu protiv predsednika Društva za zaštitu prirode „Tikvara“, zbog toga što je lepio plakate kojima je navodno dezinformisao građane da je voda neispravna za piće. Predsednik ovog udruženja je tada, 2010. godine izjavio kako poseduje nalaz laboratorije Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada od juna 2009. godine, u kom je utvrđena koncentracija arsena viša od propisane. Nadležni su izjavili kako voda zaista jeste neispravna u nekim bunarima, ali da je koncentracija arsena niža kada se u vodovodu pomeša voda iz više bunara različitog kvaliteta vode.

  • Zagađenost vode

TOVARIŠEVO (OPŠTINA BAČKA PALANKA)

U Tovariševu, analize vode pokazuju nivo arsena od 28-33 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

GAJDOBRA (OPŠTINA BAČKA PALANKA)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

RASTINA (OPŠTINA SOMBOR)

U Rastini, analize vode pokazuju nivo arsena od 17-21 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

KLJAJIĆEVO (OPŠTINA SOMBOR)

U Kljajićevu, analize vode pokazuju nivo arsena od 22-30 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L. Stanovnici ovog mesta su 2018. godine potpisivali peticiju u kojoj su tvrdili da su im računi za vodu u prethodnim mesecima visoki, da ne odgovaraju realnoj potrošnji i da su posledica novih, neodgovarajućih vodomera.

  • Zagađenost vode

DOROSLOVO (OPŠTINA SOMBOR)

U Doroslovu, analize vode pokazuju nivo arsena od 22-31 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

STAPAR (OPŠTINA SOMBOR)

U Staparu, analize vode pokazuju nivo arsena od 23-36 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

GAKOVO (OPŠTINA SOMBOR)

U Gakovu, analize vode pokazuju nivo arsena od 24-28 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

KOLUT (OPŠTINA SOMBOR)

U mestu Kolut, analize vode pokazuju nivo arsena od 16-20 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

RIĐICA (OPŠTINA SOMBOR)

U Riđici, analize vode pokazuju nivo arsena od 40-48 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

ALEKSA ŠANTIĆ (OPŠTINA SOMBOR)

U selu Aleksa Šantić, analize vode pokazuju nivo arsena od 41-48 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

BAČKI MONOŠTOR (OPŠTINA SOMBOR)

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 77-82 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

ADA

Analize vode pokazuju da je nivo arsena 109 µg/L (mikrograma po litru). Prema SZO (Svetska zdravstvena organizacija), dozvoljeni maksimum koncentracije arsena je 10 µg/L.

  • Zagađenost vode

GLOGONJ (OPŠTINA PANČEVO)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

VELIKI GAJ (OPŠTINA PLANDIŠTE)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

GAJ (OPŠTINA KOVIN)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

DELIBLATO (OPŠTINA KOVIN)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

DUBOVAC (OPŠTINA KOVIN)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

ŠUMARAK (OPŠTINA KOVIN)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

MALO BANAVIŠTE (OPŠTINA KOVIN)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

SRPSKA CRNJA (OPŠTINA NOVA CRNJA)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

BAČKO GRADIŠTE (OPŠTINA BEČEJ)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

ŠID

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

ADAŠEVCI (OPŠTINA ŠID)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

BATROVCI (OPŠTINA ŠID)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

VIŠNJIĆEVO (OPŠTINA ŠID)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

PEĆINCI

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

SELENČA (OPŠTINA BAČ)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

BAČKO NOVO SELO (OPŠTINA BAČ)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

GOSPOĐINCI (OPŠTINA ŽABALJ)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

ČURUG (OPŠTINA ŽABALJ)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

NOVI KARLOVCI (OPŠTINA INĐIJA)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

KRIVAJA (OPŠTINA BAČKA TOPOLA)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

PAČIR (OPŠTINA BAČKA TOPOLA)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode

STARA MORAVA (OPŠTINA BAČKA TOPOLA)

Nadležni su izjavili da je koncentracija arsena u vodi povišena, ali preciznije informacije nisu dostupne.

  • Zagađenost vode
Centar za politike emancipacije
info@cpe.org.rs
www.cpe.org.rs
Copyleft 2018 CPE
Partnerske organizacije