Petak je, 5. avgust – za mene poslednji radni dan pred dugo očekivani godišnji odmor. Kao i mnogi, pokušao sam da završim sve važne poslove u želji da na letovanje krenem bez laptopa. Kažu da odmor nije odmor ako nastavite da odgovarate na mejlove. Prema istraživanju Međunarodne organizacije rada, tokom 2016. godine 488 miliona ljudi radilo je više od 55 sati nedeljno.1 Ovakvo radno opterećenje izazvalo je više od 700 hiljada smrtnih ishoda i preko 23 miliona godina života korigovanih u odnosu na nesposobnost2 usled posledica ishemijske bolesti srca i/ili moždanog udara. Pristajemo na prekovremeni rad smatrajući da time svoje slobodno vreme pretvaramo u novac. Kurs je zapravo mnogo nepovoljniji – ne samo što prodajemo slobodno vreme u sadašnjosti, već ga se odričemo i u budućnosti, skraćujući svoj životni vek i godine provedene u zdravlju.
Protekle dve godine bile su izuzetno naporne za sve javnozdravstvene radnike i radnice. Bavim se socijalnom medicinom, medicinskom disciplinom čiji je osnovni cilj da ispita društvene faktore u bolesti i zdravlju, kao i značaj društvenih aktivnosti u pogledu unapređenja zdravlja stanovništva. Iako nemamo direktan kontakt sa pacijentima poput koleginica i kolega sa kliničkih grana medicine, javnozdravstveni radnici različitih profila organizuju zdravstvenu zaštitu, analiziraju rad zdravstvene službe, prate zdravstveno stanje stanovništva, bave se promocijom zdravlja u zajednici, javnozdravstvenim nadzorom, planiranjem i izveštavanjem. Prostora za analizu je više nego dovoljno – prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji su tokom 2021. godine preminule 136.622 osobe, što predstavlja svojevrstan crni rekord.3 Iako tragičan, takav zbirni pokazatelj nam ne daje odgovor na važno pitanje: koji su uzroci njihove smrti? Socijalna medicina nas obavezuje da tragamo dalje, za tzv. uzrocima uzroka: ako je osoba prevremeno preminula od moždanog udara, šta je do toga dovelo – siromaštvo, prekovremeni rad, zagađenje vazduha ili (ne)pristupačnost zdravstvene službe?
Ne samo što je pandemija COVID-19 direktno uzrokovala smrt više od 6 miliona ljudi, već se globalni višak smrtnosti procenjuje na blizu 15 miliona preminulih osoba.4 Brojni naučni radovi zaključili su da pandemija COVID-19 prati i potencira već postojeće nejednakosti u društvu. Očekivano, rizik od inficiranja i smrti je veći među osobama koje su socijalno-ekonomski ugrožene i/ili društveno marginalizovane. Ovakve nejednakosti su najvidljivije kada se porede zdravstveni pokazatelji između tzv. globalnog severa i juga, ali postoje i unutar svake zemlje, grada i zajednice.5 Kao grub, ali vrlo ilustrativan pokazatelj tih nejednakosti možemo uzeti višak smrtnosti ili obuhvat vakcinacijom.
FOTO: Annie Spratt
Za razliku od medicine, neprikosnovenost ljudskog života ne mora biti osnovno načelo politike ili ekonomije. Naprotiv, u aktuelnoj vladavini poznog, eksploatišućeg kapitalizma, čini se da je vrednost ljudskog života dotakla istorijski minimum u odnosu na količinu sredstava i tehnologija kojima raspolažemo. U tom sukobu leži sav transformišući potencijal javnog zdravlja. Da bi sačuvalo svoju osnovnu funkciju, javno zdravlje mora biti korektiv (a ne saučesnik!) političkim i ekonomskim sistemima po čijim se vrednostima suštinski razlikuje.
Analizirajući uzroke strašne epidemije pegavog tifusa 1848. godine, dr Rudolf Virhov, začetnik ideja socijalne medicine, zapisao je misao koja važi i danas: „Medicina nas je neprimetno uvukla u polje društvenog delovanja i dovela nas u poziciju direktnog sučeljavanja sa velikim problemima našeg vremena.“ Nažalost, istorija nas uči da je mnogo lakše ignorisati gomilajuće probleme i prenositi ih na generacije koje dolaze. Smrtnost koju su do sada uzrokovale klimatske promene i COVID-19 pandemija tragičan su podsetnik da takvog odlaganja više ne može i ne sme biti.
Pre nego što ću u petak napustiti kancelariju, primio sam uznemirujući mejl od Svetske zdravstvene organizacije. Preko 80 miliona ljudi u sedam zemalja regiona Roga Afrike trenutno se suočava sa ozbiljnim nedostatkom hrane.6 Šta više, preko 37 miliona ljudi prisiljeno je da prodaje imovinu kako bi nahranili sebe i svoju porodicu, dok je pothranjenost sveprisutna. Svetska zdravstvena organizacija moli donatore za sredstva u iznosu od 123,7 miliona dolara kako bi nastavila da pruža pomoć pogođenom regionu. U isto vreme, objavljena je vest da su velike naftne kompanije prijavile rekordni kvartalni profit koji se meri u desetinama milijardi dolara samo na osnovu aktuelne ekonomske i energetske krize. Cinici bi prema tome lako mogli izračunati koliko litara nafte vredi ljudski život.
Ne smemo odustati. Borbu protiv surovih nepravičnosti možemo otpočeti u sopstvenom dvorištu: sprovođenjem socijalno-ekonomskih politika koje će smanjiti nejednakosti u zdravlju i podržati društvenu solidarnost. Ostaje nada da bi takve prakse uskoro mogle postati međunarodni standard u okviru tzv. nove normalnosti koju nam neminovno donosi pandemija COVID-19.
Dr Aleksandar Stevanović je saradnik u nastavi na Institutu za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Publikacija „Stare i nove nejednakosti u zdravlju tokom pandemije COVID-19“ čiji su autori i autorke nastavnici Insituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu postaće dostupna tokom septembra meseca u izdanju Rosa Luxemburg Stiftung.
_____________________
1. Pega, Frank et al. “Global, regional, and national burdens of ischemic heart disease and stroke attributable to exposure to long working hours for 194 countries, 2000-2016: A systematic analysis from the WHO/ILO Joint Estimates of the Work-related Burden of Disease and Injury.” Environment international vol. 154 (2021): 106595. https://doi.org/10.1016/j.envint.2021.106595↩
2. Tzv. Disability Adjusted Life Years (DALY) predstavljaju pokazatelj koji uzima u obzir godine izgubljene usled prevremene smrtnosti i godine izgubljene u stanjima koja odstupaju od punog zdravlja.↩
3. Statistika stanovništva – Vitalni događaji, 2021. Republički zavod za statistiku, br. 171. (2022).↩
4. WHO. (2021). The true death toll of COVID‐19: estimating global excess mortality.↩
5. Mishra, Vaibhav et al. “Health Inequalities During COVID-19 and Their Effects on Morbidity and Mortality.” Journal of healthcare leadership vol. 13 19-26. 19 Jan. 2021, https://doi.org/10.2147/JHL.S270175↩
6. WHO Health Emergencies Programme (2022). Regional Emergency Response Appeal for the Greater Horn of Africa.↩
