Centar za politike emancipacije
info@cpe.org.rs
www.cpe.org.rs
Copyleft 2018 CPE
Partnerske organizacije

Kristin Lagard (Christine Lagarde) dobila je podršku Evropskog parlamenta da postane nova predsednica Evropske centralne banke. Tokom tajnog glasanja koje je održano u utorak 17. septembra Lagard je podržalo 394 poslanika, 206 je glasalo protiv, dok je uzdržanih bilo 49.

Evropski parlament daje samo neopbavezujuće mišljenje o kandidatima, ali konačnu odluku donosi Evropski savet na samitu koji će biti održan u oktobru. Lagard će po svemu sudeći doći na poziciju koju do trenutno zauzima Mario Dragi.

Pred sednicu na kojoj su se evropski poslanici izjašnjavali o Lagard, parlamentarna grupacija radikalne levice GUE/NGL izdala je saopštenje u kojem je u osam tačaka obrazložila zašto ona ne treba da bude na poziciji predsednice Evropske centralne banke.

1. Nepojavljivanje pred poslanicima pre glasanja

Odbijajući da se pojavi pred parlamentom koji razgovara o njenom postavljenju, Lagard je pokazala ogromno nepoštovanje prema građanima i demokratiji.

Ako ona ne želi da bude uznemiravana zašto bi iko odobrio njen mandat?

2. Loša monetarna politika = rast nejednakosti

Kao šefica MMF-a, Kristin Lagard je sprovodila monetarnu politiku koja je direktno doprinela rastu nejednakosti širom sveta. Upumpavajući milijarde i milijarde dolara u svetska finansijska tržišta kroz kvantitativno popuštanje ona je omogućila bogaćenje špekulanata, a ne građana.

Tek mali deo je ostavljen sa strane kako bi se pomoglo domaćinstvima i ekonomiji. Predviđeni slabašni rast ekonomije u bliskoj budućnosti neće doneti mnogo pogodnosti za realnu ekonomiju. Lagard će porast nejednakosti koji je postao trend u proteklih više od deset godine samo pojačati.

Zapravo, ona je pre nekoliko nedelja izbegla pitanja o opasnostima po ekonomiju koje su doneli programi monetarnog podsticaja i niskih kamatnih stopa.

3. Zelena revolucionarka koja nam je potrebna?

“Klimatske promene su jedan od najvažnijih globalnih izazova sa kojima se naše društvo danas susreće”, napisala je Lagard u avgustu ove godine.

Ali koje konkretne mere i podsticaje će Lagard sprovoditi kao deo njenog “zelenog” pogona i Evropskog zelenog dogovora?

Svi delovi našeg društva moraju dobiti finansije kako bi pomogli u pravednoj tranziciji ukoliko želimo da se uhvatimo u koštac za klimatskim vanrednim stanjem. Ipak, 63% otkupa privatnog duga koji vrši ECB pogoduje nekim od najvećih zagađivača u svetu. Dodatno, ECB ima dugu istoriju stava da treba pustiti tržišta da odlučuju pri čemu se kriterijumi koji se tiču životne sredine ne uzimaju u obzir.

Da li Kristin Lagard deluje kao tip osobe koja će ovo promeniti?!

4. Jedini način su… rezovi!

Od grčke krize do mera štednje širom Evrope, kao i haos u vezi sa osiguranjem depozita na Kipru, ime Kristin Lagard je usko vezano uz gotovo svako takozvano ekonomsko prilagođavanje nametnuto ljudima širom sveta tokom prethodnih sedam godina.

Delujući kao produžena ruka desničarskih političara i najvećih banaka ona je tokom finansijske krize prisilila Grčku na neodržive programe otplate duga. Kao deo Trojke (MMF, ECB i Evropska komisija), Lagard je stala na stranu kreditora i bila je instrument ucene, siledžijstva i pretnji usmerenih ka grčkoj vladi.

Njeno bolno nasledstvo se lako da videti. Njene akcije devastirale su grčko društvo, desetkovale javne servise, privatizovale penzini sistem i nacionalnu imovinu. Neopravdano, ona je uz sve to učestvovala i u demonizaciji grčkog naroda.

Kada je jednom prilikom upitana da li ima ikakvu empatiju spram naroda Grčke, Lagard je rekla: “Što se Atine tiče, mislim na sve one ljude koji konstantno pokušavaju da izbegnu poreze…”

5. Kugla za rušenje širom sveta

Od Francuske do Argentine preko Afrike i Evrope, MMF je pod Lagard ostavio tragove destrukcije.

Funkciju ministra finansija Francuske napustila je uz ogroman budžetski deficit. Izložila je Grčku najgoroj recesiji i sada napušta MMF ostavljajući Argentinu u finansijskom haosu.

Bejlaut Argentine od 57 milijardi dolara u 2018. godini koji se dogodio pod njenim nadzorom doveo je ovu zemlju u stanje ekonomskog kolapsa. Ovaj bejlaut ujedno je i najveći u istoriji MMF-a i Lagard je bila upoznata sa rizicima, ali ga je bez obzira na to isforsirala.

Kako kaže izreka – prvi put može biti nesrećan slučaj, drugi put je već u pitanju nemar, a ako se ponovi i treći… onda je u pitanju neprihvatljiva nekompetentnost.

6. Muljanje sa javnim sredstvima?

Lagard je osuđena za nemar u kontroverznoj isplati 404 miliona evra jednom biznismenu dok je bila na čelu ministarstva finansija Francuske u 2008. godini.

Suđeno joj je 2016. godine, ali se uprkos presudi izvukla bez kazne zbog “finansijske krize, njene dobre reputacije i međunarodnog položaja”.

Njena odbrana?

“Godišnje primam između 8.000 i 9.000 beleški… Nisam mogla da budem u toku…”

Nemar ili nekompetentnost? Ili oba?!

Dakle, bez kazne i bez kriminalnog dosijea.

Pritom je zadržala posao kao šefica MMF-a, a sada treba da postane predsednica ECB.

Menja funkcije kao na vrtešci? Nego šta.

7. Ljudi iza podataka

Kada je 2018. godine primila nagradu za svetskog lidera Fondacije “Prigovor savesti” (zajedno sa Henrijem Kisindžerom [Henry Kissinger]), Kristin Lagard je tvitovala da su “demokratija i ljudska prava fundamentalne vrednosti koje nacijama pružaju najbolju nadu za mir i prosperitet”.

A opet, od Egipta do Brazila, od Španije do Afrike, MMF je pod vođstvom Lagard samo ojačavao mere štednje koje su imale dramatičan uticaj na ljudska prava. Mnoge drakonske mere MMF je nametao bez ikakvog demokratskog mandata ili konsultacija sa civilnim društvom i građanstvom koje su ove mere pogađale.

Rezultat je da su javni servisi i investicije žrtvovani, a uslovi života nastavljaju da se srozavaju.

Da li ova “svetska liderka” ima “savest”?

8. Jer jedna velika kriza nije dovoljna…

Podržavajući deregulaciju finansijskog sistema TOKOM finansijske krize Lagard postavlja scenu za nadolazeću finansijsku krizu koja nas može pogoditi tokom i nakon 2020. godine.

PREVOD: Vladimir Simović

Print Friendly, PDF & Email