Ovog 25. septembra će po prvi put biti globalno obeležen Dan akcije za PLATU ZA ŽIVOT. Ovoj akciji pridružujemo se i u Srbiji.
U sredu, 25. septembra, od 17:30, na Terazijama, kod ulaza u Bezistan, na poziv Centra za politike emancipacije, okupiće se organizacije potpisnice Deklaracije o plati za život.
Naš glavni cilj je da pokažemo da smo deo globalnog pokreta organizacija i sindikata koji je udružen i posvećen borbi da svi radnici i radnice primaju platu koja zadovoljava njihove osnovne potrebe. Želimo da pokažemo da je plata za život moguća!
U Srbiji plata za život iznosi 144.457 dinara. Istovremeno, medijalna zarada iznosi 74.185 dinara, što u praksi znači da polovina radnika i radnica u Srbiji zarađuje tek polovinu onoga što je dovoljno da njima i njihovim porodicama obezbedi dostojanstven život. Minimalna zarada za 2024. godinu u proseku iznosi 47.000 dinara i pokriva samo trećinu iznosa plate za život. Zbog neadekvatnog obračuna minimalne potrošačke korpe i minimalne zarade, mnogi su poverovali da su ovako male zarade jedine moguće i da ne mogu da očekuju i zahtevaju više za sebe i svoje porodice.
A novac postoji. Privreda u Srbiji je tokom prošle godine ostvarila čist profit u vrednosti od 8,2 milijarde evra, zaključujući tako devetu godinu zaredom u kojoj dobit raste.
Na globalnom nivou tek postoji nejednaka raspodela dobiti. Tako se dešava da, pod okriljem iste kompanije, jedna osoba zarađuje više od 2 miliona evra mesečno, dok je druga osoba primorana da jedva preživljava na 175 evra mesečno. Ovaj odnos je razlika između zarade izvršnog direktora jednog modnog brenda i radnice iz Bangladeša koja šije za isti brend. To zaista ne zvuči fer, zar ne?
Kada radnici i radnice traže povećanje plate, bilo u Kambodži, Bangladešu, Severnoj Makedoniji ili Srbiji, odgovor je da će to ugroziti profit i sam opstanak kompanije i da zahtevaju nemoguće. U stvari, multinacionalne kompanije mogu da priušte da isplate platu za život svim radnicima duž svog lanca proizvodnje, a da i dalje budu profitabilne.
Ovakav način poslovanja održava veliki deo planete na ivici gladi i nije samo nepravedan, već je i neodrživ. Pod pritiskom javnosti, mnoge kompanije danas ističu posvećenost pravednoj i zelenoj tranziciji kao svoj zaštitni znak. Ujedno, one potpuno ignorišu činjenicu da je plata za život osnovni preduslov takve tranzicije i da bez plate za život nema pravednog društveno-ekonomskog razvoja. Ove kompanije se reklamiraju pričom o održivosti, dok istovremeno nastavljaju da vrše eksploataciju. One nas primoravaju da prihvatimo siromaštvo kao nešto normalno, dok svi znamo da je plata za život za sve radnike i radnice u ovom svetu moguća.
Još važnije, mi samo tražimo ono što smo zaradili i što zaslužujemo za našu četrdesetočasovnu radnu nedelju. Vrednujemo naš rad i ključnu ulogu koju igramo u našem društvu. Pravo na platu za život je ljudsko pravo, kako je napisano i u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima: „Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu koja radniku ili radnici i njihovim porodicama obezbeđuje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu.“ I Ustav Republike Srbije u članovima 1, 23 i 60 kaže da smo država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi i da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno, da svako ima pravo na slobodan razvoj, poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu i pravičnu naknadu za rad.
Nema dostojanstva sa sirotinjskim platama! Nema razvoja u nesigurnosti!
Dok god su zarade radnika i radnica manje od plate za život, ostajemo posvećeni pravednoj preraspodeli bogatstva koje kao društvo proizvodimo.
Pozivamo vas da potpišete Deklaraciju o plati za život i pridružite nam se 25. septembra u 17:30 u Beogradu, na Terazijama, na obeležavanju Dana akcije za PLATU ZA ŽIVOT.
CPE JE NEPROFITNA ORGANIZACIJA. PODRŽITE NAŠ RAD DONACIJAMA. ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE
