Prethodnih nedelja u Birtaniji je politička situacija poprilično uzavrela. Isprva je Boris Džonson (Boris Johnson) suspendovao parlament računajući da će time lakše sprovesti Brexit. Potom se oglasio Vrhovni sud donevši presudu da je suspenzija parlamenta bila nelegalna. Opozicija je zatim zahtevala izvinjenje, ali i ostavku Džonsona koji je uzvratio pitanjem zašto opozicija ne želi na nove izbore. Džeremi Korbin (Jeremy Corbyn), lider Laburističke partije, odgovorio je da i on želi izbore. “Vrlo je jednostavno”, obratio se Korbin Džonsonu tokom saslušanja u parlamentu, “ako želite izbore, obezbedite produženje roka za Brexit i idemo na izbore”.
U sred ovog haosa, u Brajtonu se održavala godišnja konferencija Laburističke partije. U istom gradu, paralelno sa partijskom konferencijom organizovan je i jedan politički festival – The World Transformed. Da li je festival najbolji naziv za ono što se dešavalo u Brajtonu tih dana? Ni sam nisam siguran. Ali da je TWT jedan od najboljih političkih događaja na kojima sam bio – u to sam sasvim uveren.
Cilj ovog četvorodnevnog događaja je da otvori prostor za kolektivno promišljanje radikalne društvene promene i planiranje koraka kako bi se ona ostvarila. Paneli, radionice, čitalačke grupe, ali i performansi, filmovi, vođenja kroz grad, sportski turniri, kabarei, pab kvizovi, društvene igre, koncerti, sve je spakovano u jedan program na način da se za svakoga ponudi okvir za učešće. U svakom trenutku možete birati između pet do deset različitih dešavanja u kojima možete participirati. Nisu baš svi zainteresovani za besomučno debatovanje, a ponekad treba i otvoriti prostor za zabavu i druženje jer, da se poslužimo tom starom frazom, šta će nam revolucija ako ne možemo da plešemo?
Odabir mesta i datuma kada se TWT održava, naravno, nimalo nije slučajan. Iako je organizovan autonomno od struktura Laburističke partije, ovaj događaj teži da na nju utiče razvijajući radikalnu strategiju za izgradnju leve snage u i izvan parlamenta. TWT je pokrenut od strane Momentuma, samoniklog pokreta koji svojim radom podržava Džeremija Korbina i gura Laburističku partiju ka daljoj transformaciji ističući u prvi plan participativnu demokratiju, solidarnost i politiku koja insistira na interesu većine stanovništva, a ne privilegovane manjine. Prvi festival organizovan je 2016. godine, godinu dana nakon što je Korbin izabran za lidera Laburista, a svaki od četiri dosad održana okupljao je najznačajnija imena socijalističke teorije i politike iz celog sveta miksujući ih sa ljudima koji kroz pokrete i u lokalnim zajednicama rade na radikalnoj društvenoj promeni. Kako ističu organizatori “TWT je prostor za sve – od iskusnih organizatora do ljudi koji su sasvim novi u politici”.
Centralna lokacija festivala nalazi se u samom središtu Brajtona, u parku Old Steine Gardens koji je bio okupiran šatorima, štandovima i crvenim zastavama, a među njima su se izdizala velika slova kojima je bila ispisana reč SOCIJALIZAM. U organizaciji festivala učestvovalo je oko 300 ljudi, dok je sam festival obišlo preko 6000 posetilaca.
Prvog dana najveću pažnju privuklo je obraćanje Korbina u centralnom šatoru. “Ovaj prostor, ovaj šator, kao i druga mesta širom Brajtona u kojima se TWT održava, su fabrika ideja i inspiracije… TWT stvara prijateljsku, toplu atmosferu dobrodošlice u kojoj ljudi mogu da iznesu svoje ideje i stavove, istraže ih i testiraju sa drugim ljudima i najvažnije da sa festivala odu osnaženi, rešeni i posvećeni da te ideje pretvore u praksu, da zaista transformišu naš svet.”
Teme koje su ove godine pokrenute nije lako pobrojati. Od bazičnog pitanja iza kojih vrednosti i principa levica stoji i šta je radnička klasa danas, preko demaskiranja mejnstrim ekonomskih mitova, razgovora o organizovanju ženskog štrajka, organizovanju podstanara, promišljanju države, imperijalizma, rase i nacije, drugačijeg zdravstvenog i obrazovnog sistema, drugačijeg pristupa kriminalitetu i pitanju prava i pravde, pa sve do pitanja Brexita i levih odgovora na ekološku krizu. Teško je sve staviti u jednu rečenicu.
Sasvim logično, kroz dobar deo diskusija provlačilo se pitanje Brexita. Deni Dorling (Danny Dorling), profesor geografije, naveo je da, suprotno uvrženom mišljenju, na referendumu 2016. godine za izlazak iz EU nije glasala radnička klasa. Istraživanja u stvari pokazuju da su u pitanju srednji slojevi koji po tradiciji podržavaju Konzervatinu partiju. “Ko je glasao za izlazak? Oni ljudi kojima je Margaret Tačer rekla šta da rade i koji su, kada su sve uradili po njenim uputstvima, videli da nešto i dalje nije u redu.”
“Ako želite da menjate Evropu morate biti deo Evrope”, rekao je drugom prilikom Klajv Luis (Clive Lewis), poslanik Laburističke partije. Dodao je da je problem Evrope delom uzrokovan i politikom Velike Britanije koja je pod vladom koja je nasledila Margaret Tačer, kao i pod vladom “Novih Laburista” Tonija Blera sledila neoliberalne ciljeve urezujući ih i u projekat Evropske Unije. “Globalni problemi koji su pred nama – poreski rajevi, klimatske promene, jačanje korporativne moći – sve su to problemi koji zahtevaju međunarodno rešenje”, nastavio je Luis, propitujući da li je socijalizam u jednoj zemlji uopšte moguć.
Gurminder Bambra (Gurminder Bhambra), profesorka postkolonijalnih studija, tvrdila je da ukoliko želimo da pričamo o pravom internacionalizmu moramo pričati i o odšteti za posledice kolonijalne prošlosti. Henri Čango Lopez (Henry Chango-Lopez), predsednik Nezavisnog radničkog sindikata Velike Britanije (IWGB), rekao je da su radnice i radnici imigranti, organizujući se i boreći se kroz sindikate, pomogli unapređenju radnih prava u Velikoj Britaniji, što je u suprotnosti sa desničarskim tvrdnjama da imigranti isključivo snižavaju cenu rada.
Na festivalu je predpremijerno prikazan i novi film Kena Louča (Ken Loach) “Sorry We Missed You” koji prati život jedne radničke porodice iz Njukasla koja pokušava da skrpi kraj sa krajem. Film opisuje nesigurne uslove rada u poslovima dostave i kućne nege i posledice ovakvih oblika zaposlenja koje se ogledaju u lomovima u porodici. “Životi na stotine hiljada porodica su potpuno uništeni radnim uslovima koji su nepodnošljivi, baš kao i siromaštvom… Njihovi glasovi moraju se čuti,” izjavio je Louč nakon projekcije filma, obraćajući se prisutnima. “U našoj borbi moramo se sukobiti sa medijima. To je nešto što nedostaje programu Laburista.” Louč je potom rekao da je potrebno problematizovati pitanje vlasništva i monopola bogatih nad medijima jer je to uslov demokratije.
Gošća festivala bila je i Katja Kiping (Katja Kipping), kopredsednica nemačke partije Levica, koja je pozvala na “izgradnju mostova, a ne rovova”. Ona je podcrtala da je potrebno izgraditi platformu koja omogućava ekonomsku i ekološku transformaciju i koja garantuje socijalnu sigurnost kako na nacionalnom, tako i na nivou cele Evrope. “Potrebne su nam investicije u javni sektor, prevoz, kulturu, obrazovanje, sredstva za komunikacije… Potrebna nam je i mirovna politika i politika koja u prvi plan ističe klimatsku pravdu,” dodala je Kiping uz poziv na sporazum o zabrani izvoza oružja. “Treba prekinuti sa sukobima na levici i usmeriti se na neprijatelja – kapitalizam i patrijarhat,” zaključila je Kiping. Navedeni su i primeri iz Nemačke koji su doveli do jačanja solidarnosti između radnica i radnika različitih kulturnih zaleđa, pre svega borba protiv rasta cene stanovanja.
Klajv Luis je opet podsetio da, ukoliko želimo da se zaista uhvatimo u koštac sa klimatskim promenama, porezi naprosto neće biti dovoljni. “Levica se može okupiti oko pitanja nove zelene politike (Green New Deal) koja u sebi sadrži set mera koje se tiču ekonomije, klime, ekologije i, vrlo bitno, nejednakosti. Jasno je, moramo zahtevati demokratizaciju finansijskog sistema širom Evrope i širom sveta”, nastavio je Luis, ističući da je aktuelna kriza kriza kapitalizma jednako koliko je i ekološka. “EU je verovatno najviše doprinela ekološkoj katastrofi… Odgovornost Evrope je da prestane da izvlači resurse iz zemalja u razvoju i zapravo pomogne tim zemljama”, zaključuje Luis podcrtavajući da nam treba rešenje, a ne podsticanje problema poput dalje destabilizacije Bliskog Istoka.
Na panelu o utopijama za 21. vek koji je vodio Pol Mejson (Paul Mason), Tacio Miler (Tadzio Muller) iz Rosa Luksemburg Fondacije rekao je da utopija mora biti više od seta lepih želja, da moramo promišljati kako se one ostvaruju: “Utopija je momenat u kojem ljudi prigrabe kapacitet da oblikuju svoju budućnost”. Na istom panelu je postavljeno pitanje kako u okvirima partije misliti politiku dalje od izbornih ciklusa, kako se organizovati na način da se bude korak ispred kapitalizma koji “ubrzava vreme”.
Leo Panič (Leo Pantich) je na panelu koji je bio posvećen promišljanju pitanja države konstatovao da postoji veliki entuzijazam kada su u pitanju radikalne politike, ali da je upitno kako ih implementirati u kontekstu današnje kapitalističke države koja je konstruisana na način da reprodukuje kapitalizam. “Pre dvadeset godina levicom je dominirala anarhistička agenda, što je i bilo razumljivo. Stvari su se promenile i ljudi su se nakon Occupy pokreta brzo preorijentisali po pitanju države. Dobili smo Podemos, Sirizu… Kada je Siriza poražena došli su Korbin i Berni Sanders (Bernie Sanders)”. Debi Bukčin (Debbie Bookchin) se ipak pita postoji li neki treći put, ne samo onaj koji stoji u opozitu – za i protiv države. Ona se založila za organizovanje kroz lokalne zajednice i municipalizam, naglašavajući da je, iako misli da treba eksperimentisati sa novim modelima organizovanja mimo formalnih institucija, i ona na izborima u SAD podržala Berni Sandersa. Tarik Ali (Tariq Ali) je podsetio da se transformacija države uvek odvijala kroz revoluciju, ali da možda trenutno nismo u revolucionarnoj situaciji. “Imamo kontekst u kojem je vladajuća klasa podeljena. Prvi put vladajuću klasu u UK nije mnogo briga šta će se desiti sa Škotskom i Irskom. Dakle, nalazimo se u situaciji kada će se one možda otcepiti, a Džeremi Korbin biti najradikalniji premijer u lokalnoj istoriji. Nije loše”, zaključio je Tarik Ali.
I stvarno, kada pogledamo ceo program, razgovore i dinamike koje su se razvijale tokom ova četiri septembarska dana u Brajtonu u okviru The World Transformed festivala, situacija i nije tako loša. Nadamo se da će nakon narednih izbora u Britaniji biti još bolja.
Vladimir Simović
