Brendovi moraju da sprovedu hitne mere kako bi maksimalno ograničili uticaj koronavirusa na zdravlje i život tekstilnih radnica i radnika.
Novi koronavirus je dostigao nivo globalne pandemije, utičući na ljude širom sveta, uključujući tekstilne radnike i radnice u globalnim lancima snabdevanja. Zaštita najugroženijih podrazumeva sprovođenje neophodnih koraka kako bi se ograničila njihova izloženost riziku, kao i preduzimanje mera da oni koji preživljavaju na ivici siromaštva ne budu gurnuti u još veću bedu.
Tola Moeun, izvršni direktor Centra za udruživanje radnih i ljudskih prava, Kambodža.
Zbog niskih plata i široko rasprostranjene represije prava na slobodno udruživanje, tekstilne radnice i radnici uveliko žive u prekarnim okolnostima, a ekonomska šteta uzrokovana ovom pandemijom već ima dalekosežne posledice. Apelujemo na sve modne brendove da hitno preduzmu aktivne mere, i temeljno pristupe problemu zaštite radnika/ca koji proizvode njihovu robu suočeni sa globalnom pandemijom. Brendovi moraju da preuzmu odgovornost za radnike/ce u svim delovima svojih lanaca snabdevanja i da osiguraju da tekstilni radnici/ce, zahvaljujući kojima ostvaraju profit, sada ne nose na svojim plećima teret finansijskih gubitaka u vreme pandemije.
Mnoge fabrike, u zemljama u kojima je najzastupljenija tekstilna proizvodnja, zatvaraju se usled nestašice kineskih sirovina prouzrokovane virusom COVID-19. Dok brendovi nastavljaju da redukuju porudžbine zbog smanjenja potražnje potrošača i zatvaranja prodavnica, još više fabrika će biti primorano na prekid rada. Širenje virusa i obavezne mere predostrožnosti koje propisuju vlade dovode do daljih zatvaranja fabrika. Tekstilni radnici/ce koji već rade za preniske plate, sa nadnicama kojima jedva da pokrivaju svoje osnovne potrebe, nemaju ušteđevine na koje bi se oslonili u vreme krize ili u slučaju nedostatka posla. Aktuelna zatvaranja fabrika, bilo da su privremena ili stalna, teško pogađaju nisko plaćene tekstilne radnike/ce – pogotovo migrantske radnike/ce koji najverovatnije nemaju lokalnu socijalnu mrežu na koju bi se oslonili, a suočeni su i sa dodatnim ograničenjima ili čak ksenofobijom.
Medijski izveštaji i direktne informacije sakupljene putem naše mreže pokazuju da se fabrike zatvaraju ili su pod rizikom od zatvaranja usled nedostatka sirovina, smanjenja narudžbina, i mera zaštite javnog zdravlja u brojnim zemljama poput Šri Lanke, Bangladeša, Indonezije, Albanije kao i u centralnoameričkim zemljama.
“Tekstilni radnici/ce žive od danas do sutra. Ukoliko radnici/ce izgube svoje poslove, izgubiće i mesečne prihode koji njima i njihovim porodicama omogućavaju da se prehrane,” kaže Kalpona Akter, predsednica Udruženja tekstilnih i industrijskih radnika Bangladeša. “Ukoliko radnici budu otpušteni, brendovi moraju da osiguraju neposredno isplaćivanje sredstava fabrikama tako da radnici mogu da dobiju svoju celokupnu zakonski propisanu otpremninu.”
Situacija je već nedeljama posebno teška u Kambodži i Mjanmaru. Prema izveštajima iz medija i iz naše mreže, približno 10% tekstilnih fabrika u Jangon regiji Mjanmara je sada privremeno zatvoreno a tekstilnim radnicima/cama se ne isplaćuju njihove zarade. U Mjanmaru, radnici/ce imaju pravo na otpremninu ukoliko je fabrika zatvorena na duže od tri meseca; ipak, sama otpremnina iznosi samo pola mesečne plate po godini rada u fabrici, i to po isteku probnog rada u trajanju od šest meseci. Mnoge fabrike u Mjanmaru su otvorene tek u proteklih pet godina, i smenjivanje radnika/ca je bilo vrlo učestalo, što znači da će mnogi od njih biti ostavljeni bez ičega. Prema podacima iz medija i informacija iz naše mreže, zatvaranja fabrika se koriste i kao sredstvo za sprečavanje udruživanja radnika i radnica širom zemlje.
Tekstilni radnici/ce se plaše da će koronavirus imati uticaja i na njihova prava na plaćene dane tokom državnih praznika. Festival vode, proslava mjanmarske Nove godine, odigrava se u aprilu svake godine kada radnici imaju pravo na deset plaćenih slobodnih dana po osnovu državnog praznika. Ove godine državne proslave su otkazane usled straha od infekcije virusom, a radnici strahuju da im fabrike neće dozvoliti da uzmu predviđene dane za praznik, već da će umesto toga uračunati ove dane kao neplaćeno bolovanje.
Slika u Kambodži je slična, gde bi desetine hiljada tekstilnih radnika i radnica moglo da izgubi svoje poslove tokom nedelja koje slede, ukoliko se situacija sa sirovinama ne popravi. Prema kambodžanskom zakonu, poslodavci su u obavezi da zatraže dozvolu pre nego što suspenduju radnike/ce, kao i da im isplate 40% minimalne mesečne zarade koja iznosi $190. Radnicima/cama se pritom daje mogućnost da izaberu pohađanje kursa za usavršavanje za koji bi im bilo isplaćeno dodatnih 20% njihove plate. Vlada sada izveštava da bi radnici/ce mogli da imaju primanja u visini od 60% iznosa minimalne plate u periodu od šest meseci. Ipak, neke od fabrika su svoje radnike/ce suspendovale bez dozvole. Mnogi radnici/ce već žive u dugovima, zadužujući se kako bi nadoknadili manjak zbog niskih plata, i sada se nalaze u situaciji u kojoj ne mogu da nastave da otplaćuju svoje mesečne obaveze Mnogima preti i rizik od gubitka porodičnog zemljišta koje su stavili u zalog.
“Modni brendovi su profitirali na radu kambodžanskih radnika i radnica. Sada moraju da preuzmu inicijativu u vreme nastale krize: da zaštite živote zaposlenih i da im obezbede sredstva za preživljavanje. Radnici i radnice moraju da dobiju dozvolu da ostanu kod kuće dok situacija ne postane bezbedna – dok brendovi moraju da osiguraju da zaposlenima bude isplaćena njihova plata u punom iznosu, naknada za prisustvo, kao i za putne troškove i troškove smeštaja tokom ovog perioda,” kaže Tola Moeun, izvršni direktor Centra za udruživanje radnih i ljudskih prava (CENTRAL).
Brendovi moraju da stanu uz radnike/ce koji proizvode odeću za njih, i da preduzmu aktivne korake kako bi obezbedili da zaposleni nastave da primaju svoje plate dok su fabrike zatvorene ili tokom bolovanja. Pozivamo modne kompanije da se javno obavežu na odgovorno delovanje po pitanju događaja koji će uslediti usled situacije izazvane virusom COVID-19. Konkretno, u vreme pandemijske krize, ove kompanije moraju da:
• obezbede da se fabrike koje ih snabdevaju pridržavaju vladinih zahteva ili preporuka u vezi sa ukidanjem većih okupljanja i da u skladu sa ovim okolnostima zatvore fabrike na odgovarajući vremenski period kako bi zaštitili zdravlje radnika/ca i njihovih zajednica, ujedno poštujući ugovore svih radnika i redovno im isplaćujući plate u punom iznosu;
• obezbede da radnici/ce koji su poslati svojim kućama zbog nedostatka posla, dobiju redovnu kompenzaciju u visini punog iznosa njihove plate;
• obezbede da radnici/ce koji su zaraženi virusom, ili sumnjaju na to da ga imaju, mogu da dobiju bolovanje bez negativnih posledica i da tokom perioda oporavka i samoizolacije svejedno redovno primaju plate u punom iznosu;,
• obezbede da, kada se fabrike ponovo otvore, rokovi za narudžbine budu iznova razmotreni kako bi se sprečila mogućnost da radnici/ce budu primorani na obavezan prekovremeni rad kojim bi se nadoknadili zaostaci;
• obezbede da mere za borbu protiv virusa ne ograničavaju prekomerno i bez opravdanog razloga pravo radnika/ca na slobodu kretanje ili slobodu udruživanje.
U doba straha i dezinformacija, od vitalnog je značaja suzdržati se od širenja neproverenih informacija i pobrinuti se da se celokupna komunikacija na temu virusa i njegovih posledica bazira na pouzdanim izvorima. Brendovi treba da osiguraju da radnici/ce zaposleni kod njihovih dobavljača, dobijaju tačne i pravovremene informacije od svojih poslodavaca.
U kriznim periodima, snaga se može pronaći u solidarnosti i mi smo ponosni što smo deo globalne zajednice. Stojimo uz radnike i radnice čija se prava krše svakodnevno i koji su suočeni sa dodatnim ekonomskim izazovima prouzrokovanim ovom pandemijom. Naša potreba da se borimo za prava radnika/ca se nastavlja, a u senci ove krize nas čeka neizbežna i urgentna potreba za dostojanstvenom zaradom.
PREVOD: Mina Glišović