Na današnji dan pre sedam godina 1.134 radnika i radnica poginulo je u jednoj od najvećih fabričkih nesreća u istoriji. Dok obeležavamo ovaj dan, životi radnika i radnica su ponovo u opasnosti. Pandemijska kriza izazvana virusom Covid-19 širi se i idustrijom odeće i obuće obrušavajući se na borbu radništva koje zahteva socijalnu zaštitu, platu za život, slobodu organizovanja i sigurne fabrike kako u Bangladešu tako i širom sveta. Pandemija preti da ugrozi sva ona dostignuća koja su izborena nakon havarije koja je pogodila Rana Plazu.
U ovom trenutku krize bez presedana koja je pogodila i industriju odeće i obuće, sa potražnjom koja drastično opada, narudžbama koje se otkazuju i odlažu i milionima radnika i radnica koji se suočavaju sa potpunim osiromašenjem, od presudnog je značaja da teško izborena radna prava ne budu ugrožena. Ako će lanci snabdevanja ponovo početi da funkcionišu posle pandemije, oni se u trenutnoj krizi moraju graditi na lekcijama naučenim nakon Rana Plaza katastrofe. To podrazumeva sigurniju i pravedniju industriju kojoj su glavni principi: obavezujući i sprovodivi mehanizmi isplate zarada, bezbednost i zdravlje radnika i radnica, pravo na sindikalno organizovanje i pravo na socijalnu zaštitu.
Odsustvo snažnih sistema socijalne sigurnosti i nejednakost snaga u današnjim lancima snabdevanja postali su još očigledniji tokom pandemije virusa COVID-19. Nakon početnog usporavanja proizvodnje zbog nedostatka sirovina iz Kine, industrija je dodatno pogođena time što su kupci sa Zapada otkazali postojeće porudžbe i odbili da poruče nove. Istraživanje Centra za globalna prava radnika i radnica Pensilvanijskog državnog univerziteta, pokazalo je da je do kraja marta ove godine gotovo 50% fabrika bilo pogođeno masovnim otkazivanjem porudžbina robe koja je bila skoro pa proizvedena. Ovakvo ponašanje brendova, koji mahom krše svoje ugovorne obaveze, dovodi do toga da na kraju radnice i radnici plaćaju cenu.
Bez obzira na dostignuća, aktuelna kriza tragično pokazuje da je u proteklih sedam godina suštinski učinjeno malo toga kako bi se promenio odnos moći između radništva i vlasnika fabrika. Radnice i radnici pogona u Rana Plazi bili su primorani da uđu u zgradu koja nije bezbedna, jer su im, u suprotnom, rukovodioci pretili oduzimanjem mesečne zarade. Sada milioni radnika i radnica ponovo moraju birati između zdravlja i sigurnosti, s jedne strane, i sredstava za život, s druge. Opet će biti prinuđeni da uđu u fabrike svesni da time mogu ugroziti svoj život i živote članova svojih porodica. Baš kao i posle katastrofe u Rana Plazi, globalni sistemi lanca snabdevanja i dalje omogućavaju kompanijama, baš kao i vladama, da izbegnu odgovornost za sve nesreće koje pogađaju radnice i radnike. Konačno je vreme da glavni akteri u industriji odeće i obuće prestanu da peru ruke od odgovornosti i omoguće dostojanstvenu zaradu i sva prava zaposlenima ma gde se oni nalazili.
Foto: Jaber Al Nahian, flickr.com/rijans
Slika radnica i radnika u protestu i dalje ostaje karakteristična za Bangladeš. Uprkos široko rasprostranjenoj potrebi da se konačno kompanije uhvate u koštac sa sistemskim kršenjem radnih prava koje je ukorenjeno u industriji odeće i obuće, ogromni profiti i dalje su proizvod konstantnog snižavanja zarada ljudi zaposlenih u proizvodnji. Zato i ne čudi činjenica da brendovi, trgovine i vlasnici fabrika konstantno sprečavaju radnike i radnice da se organizuju i bore protiv ovog nepravednog sistema. Januara 2019. godine izvršen je napad ogromnih razmera na radnice i radnike u industriji odeće i obuće u Bangladešu koji su mirno štrajkovali protiv zarada koje se kreći ispod granice siromaštva. Fabrike su otpustile preko 10.000 ljudi, protiv velikog broja podnete su podmetnute krivične prijave, a mnogi su završili na crnim listama. Danas se vodi najmanje dvadeset sudskih procesa koji uključuju stotine radnika i radnica i mogu se okončati zatvorskim kaznama. Dodatno se vode tri procesa protiv sindikalnih lidera kao vid odmazde za njihovu ulogu u organizovanju protesta u 2016. godini.
Sve navedeno govori samo jednu stvar, da su nejednakosti u globalnim lancima snabdevanja oduvek prisutne, a da ih je kriza izazvana pandemijom učinila vidiljivijim i zato ne bi trebalo dozvoliti da se nakon krize sistem vrati na dosadašnji model poslovanja. Krajnje je vreme da brendovi i trgovački lanci počnu temeljno da reformišu svoje poslovanje i omoguće pristojan život i socijalnu sigurnost radnicima u celom svom lancu snabdevanja.
Više informacija o uslovima rada u industriji odeće i obuće možete pronaći na sledećim linkovima:
– Worker Rights Consortium prati koje su se kompanije obavezale da će platiti naručenu robu, a koje to još uvek odbijaju.
– Clean Clothes Campaign vodi blog na kojem se svakodnevno objavljuju informacije o tome kako pandemija COVID-19 utiče na radnike i radnice. Clean Clothes Campaign mreža je objavila i spisak zahteva koji se traže od kompanija, vlasnika fabrika i vlada.
– Međunarodni forum za radna prava prati slučajeve napada na radnice i radnike tokom 2018. i 2019. godine.
