Zajedničko saopštenje povodom izmena i dopuna Zakona o sezonskim poslovima

Zajedno sa još dvanaest organizacija rekli smo šta nije u redu sa izmenama i dopunama Zakona o sezonskim poslovima. Zajedničko saopštenje možete čitati u nastavku.

Početkom aprila Vlada Srbije trebalo bi da odlučuje o predlogu izmena i dopuna Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima na kojima radi radna grupa formirana u okviru Ministarstva rada. Usvajanjem predloženih izmena dejstvo Zakona bi se proširilo na sektore građevinarstva, ugostiteljstva, turizma, kućnih poslova i kreativne industrije, čime bi se veliki broj radnika uveo u prekarni režim rada. Štaviše, najavljeni pozitivni efekti izmena koji se odnose na uvećanje priliva u javni budžet po osnovu naplate poreza i suzbijanje neformalnog zapošljavanja su upitni.

Umesto da radi na tome da svim radnicima obezbedi dostojanstvene radne uslove, država je još jednom pokazala da nastavlja praksu urušavanja radničkih prava, a kao i mnogo puta do sada javnost je ostala uskraćena za ključne informacije o predloženim izmenama i samom procesu odlučivanja.

Predloženim izmenama nastavlja se fleksibilizacija rada

Radnicima angažovanima na sezonskim poslovima uskraćena su osnovna radna prava zagarantovana Zakonom o radu jer ova vrsta radnog angažmana predstavlja oblik privremenog i povremenog zapošljavanja koji je normiran kao rad van radnog odnosa. Zakonom o sezonskim poslovima, prava radnika svedena su na minimum i praktično su nezaštićeni u odnosu na poslodavce, a Zakon im ne garantuje ni adekvatne i sigurne uslove rada. Zakonom je takođe omogućeno radno vreme od dvanaest sati dnevno sedam dana u nedelji, a radnicima je uskraćeno pravo na dnevni i nedeljni odmor, kao i pravo na plaćeni prekovremeni rad, bolovanje, porodiljsko odsustvo i godišnji odmor.

Sezonski radnici nemaju adekvatno socijalno osiguranje jer je visina doprinosa koju je poslodavac u obavezi da uplaćuje na dnevnom nivou izuzetno niska, pristup zdravstvenom osiguranju im je ograničen s obzirom da pravo na zdravstvenu zaštitu ostvaruju samo u slučaju povrede na radu, a vreme koje provedu obavljajući ovu vrstu poslova ne ulazi u obračun staža za osiguranje u slučaju nezaposlenosti.

Foto: Flickr.com_liz west

U nizu loših rešenja koja su sadržana u ovom Zakonu, najveću opasnost predstavlja mogućnost sklapanja usmenog ugovora između radnika i poslodavca jer poslodavcima ostavlja veliki manevarski prostor u pogledu izbegavanja dogovorenih uslova rada i obaveza koje imaju prema radnicima, ali i prema državi. Ovo se potvrdilo tačnim i u praksi imajući u vidu da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku udeo neformalnog rada u oblasti sezonskih poslova 2019. godine iznosio 72%.

Dostojanstveni radni uslovi za sve radnike!

Država je dužna da svim radnicima obezbedi sigurne i dostojanstvene uslove rada, a prvi korak u tom pravcu podrazumevao bi napuštanje režima privremenog i povremenog angažovanja i vraćanje svih radnika u radni odnos. U slučaju sezonskih radnika ovo bi se postiglo ukidanjem prakse usmenog ugovora, koja je u suprotnosti sa proklamovanim radničkim pravima i međunarodnim standardima u oblasti rada, i propisivanjem obaveze poslodavaca da sa radnicima koji rade na sezonskim poslovima sklapaju ugovore na određeno ili neodređeno. Radnici bi na ovaj način dobili pristup širem korpusu radnih, socijalnih i ekonomskih prava, a prilivi u državni budžet po osnovu naplate poreza bi bili značajniji nego što je trenutno slučaj jer bi osnovica za obračun poreza i doprinosa bila veća.

Rasprostranjenost neformalnog zapošljavanja predstavlja gorući problem zbog koga je ugrožena egzistencija pola miliona ljudi u Srbiji. Umesto institucionalizacije praksi koje doprinose daljoj fleksibilizaciji radnih odnosa i tržišta rada, kao što je slučaj sa najavljenim izmenama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, pozivamo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je započelo rad na izmenama, da uloži više napora u osmišljavanje strategije za rešavanje ovog problema koja bi omogućila dugoročno i sigurno zapošljavanje.

Zahtevamo povlačenje nacrta izmena zakona iz procedure!

Za odlučivanje o pitanjima od javnog interesa neophodno je ravnopravno učešće svih aktera u okviru transparentnog demokratskog procesa, sa informisanjem javnosti o svim fazama, od razloga za donošenje, do efekta tog zakona. Neophodno je da se omogući učešće građana i civilnog društva u odlučivanju, bez favorizovanja pojedinih organizacija poput Naled-a.

Potpisnici:

Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – Zajedničko