Vlada Republike Srbije je i zvanično potvrdila svoju odluku da minimalna cena rada u 2022. godini bude 201,22 dinara, odnosno, da će minimalna zarada za puno radno vreme biti oko 35.000 dinara. Ova odluka samo je još jednom pokazala nebrigu države za blagostanje radnika i radnica.
Država koja ne brine o radnicama i radnicima, koji čine većinu našeg društva, može se susresti samo sa socijalnom katastrofom. Sa druge strane, ukoliko sindikati ne budu agilniji u svojoj borbi i spremni da se oštrije postave spram poslodavaca i Vlade, biće suočeni sa daljim trendom osipanja sindikalnog članstva i padom poverenja u mehanizme sindikalnog delovanja.
Sredinom jula smo, u saradnji sa Savezom samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenim granskim sindikatima “Nezavisnost”, pokrenuli kampanju #DižiMinimalac. Cilj nam je bio da podržimo sindikate i pomognemo da tema minimalnih zarada postane centralna za naše društvo. Želeli smo da ukažemo na to da je borba sindikata borba svih nas. Tokom kampanje stali smo uz zahtev sindikata da se minimalna zarada barem izjednači sa nivoom minimalne potrošačke korpe koja je, prema tada dostupnim podacima za april mesec, iznosila 39.000 dinara.
Naravno, kao što smo to uvek naglašavali, minimalna potrošačka korpa nije merilo dostojanstvenog života. Ona pre odražava nivo osiromašenja našeg društva. Zato smo tražili da izjednačenje minimalne zarade sa minimalnom potrošačkom korpom bude samo prvi korak u podizanju životnog standarda radnika i radnica, a da se povećanje zarada nastavi svake naredne godine do dostizanja nivoa plate za život koja bi omogućila dostojanstven život radnicama i radnicima.
Foto: Sara Ristić
U međuvremenu je minimalna potrošačka korpa porasla za 350 dinara, na šta ukazuju trenutno dostupni podaci za jun ove godine. Dok čekamo nove računice, koje će sasvim izvesno ići na gore, jedino što ostaje fiskirano jeste minimalna zarada. Ona i dalje neće biti dovoljna da zadovolji “egzistencijalne i socijalne potreba zaposlenog i njegove porodice” kako to nalaže Zakon o radu. Minimalac će i u 2022. godini ostati daleko ispod granice siromaštva za tročlanu porodicu.
Pre četiri godine u okviru Socijalno-ekonomskog saveta dogovoreno je da će minimalna zarada biti izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom. Sada nam ministar finansija, Siniša Mali, ovaj minimum dostojanstvenog života i rada odlaže za još narednih nekoliko godina.
Istovremeno Srbiju napuštaju strani investitori koji su do krajnjih granica iscedili našu radnu snagu i pokupili subvencije isplaćene iz javnog budžeta, od naših zajedničkih para. Život i rad ne postaju nimalo lakši, pa našu zemlju masovno napuštaju i radnice i radnici. Kršenja radnih prava i brutalna eksploatacija tmurna su svakodnevica današnje Srbije.
Bez obzira na strukturno oslabljenu poziciju sindikata, oni ostaju jedina brana daljoj eroziji radnih i socijalnih prava. Snaga i delovanje sindikata direktno zavisi od aktivnosti svih članova i članica. Sa druge strane, nijedna kampanja, ma koliko vidljiva, ne može da zameni agilne sindikalne centrale spremne da radikalizuju svoju poziciju. Sindikalna rukovodstva nisu nesmenjiva i defanzivni pristup nije uvek najplodonosnija opcija. Zato pozivamo sve radnike i radnice da se aktivno uključe u sindikate i ojačaju front borbe za bolje društvo.
Ovom prilikom se zahvaljujemo pojedincima, organizacijama i medijima koji su podržali kampanju. #DižiMinimalac ostaje naša parola sve dok svim radnicima i radnicama ne bude garantovana plata od koje će moći dostojanstveno da žive – plata za život.
