Centar za politike emancipacije predstavio je danas u Medija centru u Beogradu publikaciju “Za progresivno oporezivanje: Mogućnosti uvođenja progresivnog oporezivanja zarada”. Publikacija predstavlja rad grupe autorki i autora na razvijanju mogućih opcija progresivnog oporezivanja zarada u Srbiji.
Na predstavljanju su govorili Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beograda, Zoran Stojiljković, redovni profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu kao i Bojana Tamindžija i Vladimir Simović ispred Centra za politike emancipacije.
Bojana Tamindžija je, predstavljajući publikaciju, rekla da je osnovni motiv za izradu opcija za progresivno oporezivanje zarada proizašao iz potrebe za rešavanjem problema siromaštva radnica i radnika u Srbiji, kao i iz potrebe da se interveniše u ogromne i rastuće nejednakosti u našem društvu. “Medijalna i prosečna zarada u Srbiji među najnižima u Evropi”, rekla je Tamindžija. Naglasila je da su cene hrane u Srbiji i pre krize bile jedne od najviših u Evropi te da je njihov dodatni rast u poslednjih par godina posebno pogodio najsiromašnije slojeve stanovištva, s obzirom da se minimalna zarada ne usklađuje sa inflacijom. “Poreski sistem u Srbiji je u celini regresivan, a redsitrubutivna uloga poreza je potpuno zanemarena. Tome doprinosi i podatak da je u poslednje četiri decenije dohodak 50% najsiromašnijih opao za 14% dok se dohodak 1% najbogatijih uvećao za 88,7%”, zaključila je Tamindžija.
Iz Centra za politike emancipacije progresivno oporezivanje zarada vide kao sastavni deo šire reforme poreskog sistema, koji bi morale da prate i reforma sistema socijalnih davanja, kao i rekonfiguracija sistema javnih rashoda.
Vladimir Simović je rekao da međunarodna praksa pokazuje da je progresivno oporezivanje prisutno u najvećem delu Evrope. “Istraživanja koja je objavila Svetska banka pokazuju da su ljudi spremniji da plate porez ukoliko je njegov karakter progresivan”, dodao je Simović. On je potom predstavio dve moguće opcije progresivnog oporezivanja zarada. “U oba slučaja, ukupni troškovi poslodavaca ostaju isti, a poreske stope se kreću od 10% do 42% za zarade preko pet prosečnih mesečnih bruto zarada”, rekao je Simović. Druga predstavljena opcija ima veći neoporezivi deo pa omogućava i veći rast niskih zarada. “U tom slučaju budžetski prihodi biće smanjeni, ali umanjenje iznosi tek 1,28% ukupnih poreskih prihoda na mesečnom nivou, što nije nenadoknadivo, pogotovo ako imamo na umu da neselektivna davanja koja su postala praksa, velika izdvajanja za projekte kao što su nacionalni stadion ili izložba Expo”, rekao je Simović. “Država treba da odluči da li želi da se bori protiv siromaštva i radi na smanjenju nejednakosti, ili da nerezonski koristi javni novac,” zaključio je Simović.
Mario Reljanović je rekao da je ova publikacija nastala zbog potrebe da se razveju ustaljeni mitovi da drugačija politika nije moguća. On je naglasio da praksa pokazuje da krize poslovanja podnose radnice i radnice, a da kad zarada kompanija raste nema efekta prelivanja, već samo raste profit. “Radnici za pola meseca isplate svoju zaradu, dok pola meseca rade za profit poslodavca. Nesrazmernu raspodelu dodatno pojačava nedostatak redistributivnih mera države.”, zaključio je Reljanović.
Zoran Stojiljković je potcrtao da progresivno oporezivanje zarada predstavlja jednu od mera koje je potrebno uraditi da bi se standard stanovništva poboljšao i da zbog opšteg siromaštva društva ona nužno mora biti kombinovana sa setom drugih mera. “Ova publikacija je važna jer pokazuje stanje u društvu i koliko malo manevarskog prostora postoji”, dodaje Stojiljković. “Opcija dva predstavljenog modela je dobra, s tim da treba biti oštriji i prema onima čija primanja prelaze dve prosečna dohotka, jer i oni treba da budu solidarniji”, zaključuje Stojiljković.
Rezultati istraživanja su poslati svim parlamentarnim političkim partijama, kako bi izneli jasniji stav o progresivnoj poreskoj politici, u susret predstojećim izborima.
Istraživanje je moguće preuzeti klikom OVDE >>>
Autorke i autori publikacije sui: Bojana Tamindžija, Vladimir Simović, Sarita Bradaš, Darko Ilinčić, Nikolina Vujačić, Mario Reljanović, Sabina Popović i Toni Prug.
Istraživanje je realizovano uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung, Brot fur die Welt i transform! europe.
