Ministarstvo finansija Republike Srbije objavilo je radnu verziju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Iako živimo u trenutku kada ovo može delovati kao sporedno pitanje, želimo da ukažemo na njegov značaj i javnosti ponudimo moguću alternativu.
Očekivano, predložene izmene tiču se tehničkog usklađivanja zakona sa, na Socijalno-ekonomskom savetu dogovorenim povećanjem neoporezivog dela zarade. Pored toga, pohvalno je što će novim odredbama biti otežano izbegavanje plaćanja godišnjeg poreza na dohodak u celosti osobama koje su ulagale svoju zaradu u alternativne investicione fondove i time, do sada, ostvarivale pravo na poreski kredit.
Ipak, nije napravljen nijedan značajniji korak u pravcu otklanjanja opšte nepravičnosti načina na koji je uređeno oporezivanje zarada.
Srbija, ukoliko predložene izmene budu usvojene, ostaje jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sistem progresivnog oporezivanja zarada. Naime, svi, bez obzira na visinu zarada, plaćamo porez na zarade po stopi od 10%.
Do, mora se reći izuzetno blage progresivnosti u poreskom sistemu dolazi usled postojanja neoporezivog dela zarade. Ipak, i ovu blagu progresivnost u potpunosti poništava Zakonom o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje regulisana najviša mesečna osnovica za plaćanje doprinosa koju i dalje čini petostruki iznos prosečne mesečne bruto zarade. Timе dolazimo u apsurdnu situaciju da radnik koji prima 100.000 neto izdvaja oko trećine svoje bruto zarade za poreze i doprinose, dok kod izrazito visokih zarada ovaj procenat ima tendenciju pada, pa oni čija neto zarada iznosi milion dinara za poreze i doprinose izdvajaju tek petinu svoje bruto zarade.
Ovo pokazuje da je naš sistem oporezivanja zarada suštinski regresivnog karaktera, odnosno, da su više opterećeni građani i građanke koji imaju niža u odnosu na one sa izrazito visokim primanjima.
Da država više brine o bogatijima ukazuje nam i deo Zakona o porezu na dohodak građana koji govori o pravu poslodavca na „povraćaj dela plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice“. Podsećamo ovom prilikom da je poreski obveznik zaposleni. Kako se onda poslodavcu, koji je samo poreski platac, odnosno vrši obračun i u ime zaposlenog uplaćuje porez, vrši povraćaj poreza? U praksi, ispostavlja se, novozaposleno lice subvencioniše svog poslodavca time što se od njegovog poreza deo novca vraća nazad poslodavcu. Ukoliko je cilj Vlade Republike Srbije da smanji nezaposlenost, postoje brojne mere koje je moguće sprovesti, a da nije u pitanju prelivanje novca zaposlenih njihovim poslodavcima, odnosno, novca siromašnijih ka bogatijima.
Sasvim suprotno, Centar za politike emancipacije je još krajem prošle godine, zajedno sa svojim saradnicima i saradnicama, predložio uvođenje sistema progresivnog oporezivanja zarada. Progresivno oporezivanje značilo bi oslobađanje niskih zarada poreza, a onda postepeni rast poreskih stopa koji bi pratio i sam rast zarada. Time se ne bi značajnije menjali poreski prihodi države. Takođe, naš predlog modela progresivnog oporezivanja ne bi menjao ni nivo bruto zarade, pa bi i trošak za poslodavce ostao isti.
Uvođenjem progresivnog poreza na zarade bi se napravio mali, ali značajan korak u pravcu obustavljanja tendencije rasta nejednakosti kojem svedočimo decenijama unazad. Naime, u poslednjih 40 godina u Srbiji prosečni dohodak siromašnije polovine stanovništva smanjen je za 14%, dok je 1% najbogatijih udvostručio svoje prihode. Siromašni su postali još siromašniji, a bogati još bogatiji.
Pozivamo sve parlamentarne stranke da usaglase predloge izmena Zakona o porezu na dohodak građana kojim bi bila omogućena pravednija raspodela dohotka.
Naš predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana možete pročitati klikom OVDE >>>
CPE JE NEPROFITNA ORGANIZACIJA. PODRŽITE NAŠ RAD DONACIJAMA. ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE
