Centar za politike emancipacije podržava najavljeno povećanje minimalne cene rada najavljene za oktobar 2025. godine, ali upozorava da je minimalna zarada i dalje daleko od iznosa potrebnog za elementarno pristojan život.
Sindikati i organizacije civilnog društva su godinama unazad zahtevale da se minimalna cena rada usklađuje barem dva puta godišnje, usled stalnog rasta troškova života. Imajući to na umu, CPE pozdravlja planirano povćanje najavljeno za oktobar ove godine.
Vanredno povećanje minimalne zarade od 9,4% od oktobra 2025. godine dobro će doći svim radnicama i radnicima čija se osnovna zarada ove godine kreće oko minimalnih 54.000 dinara. Najavljeno povećanje od 10,1% od januara 2026. godine i povećanje od 13,7% početkom ove godine, kumulativno bi značili povećanje od 33% u poslednjih 12 meseci. Ipak, ovaj procenat zvuči impresivno sve dok minimalnu zaradu ne uporedimo sa stvarnim troškovima života u Srbiji.
Prema proračunu Clean Clothes Campaign mreže, plata za život u Srbiji za 2023. godinu iznosila je 144.457 dinara, što je gotovo tri puta više od trenutne minimalne zarade, pa je jasno da će i uz sva povećanja oko 300.000 radnica i radnika u Srbiji i dalje živeti u siromaštvu.
Proračun plate za život polazi od objektivnih troškova života i govori nam koji je to najniži iznos zarade koji bi radnicama i radnicima i njihovim porodicama omogućio elementarno pristojan život. Plata za život pokriva osnovne životne potrebe uključujući hranu, odeću, stanovanje, obrazovanje, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, troškove higijene, kao i nešto novca za slobodno vreme, kulturu i odmor. Radnice i radnici u Srbiji se trenutno, sa minimalnom zaradom, moraju odreći gotovo dve trećine ovih potreba.
Dodatno, minimalna zarada je trenutno za 10.000 dinara ispod praga rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo koji iznosi 64.000 dinara. Sa oktobarskim i januarskim povećanjem, minimalna zarada će dostići ovaj iznos, ali će uz rast inflacije i prag rizika od siromaštva porasti.
Umesto da se samerava sa realnim troškovima života, iznos minimalne zarade u Srbiji decenijama unazad ne dostiže ni one parametre za koje smatramo da ilustruju život na rubu egzistencije.
Pored praga od rizika od siromaštva, jedan takav parametar je i minimalna potrošačka korpa, prema kojoj se i na osnovu zakona samerava iznos minimalne zarade. Zakon o radu Republike Srbije kaže da se minimalna zarada određuje na osnovu “egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe”. Ako imamo u vidu da minimalna potrošačka korpa govori o potrošnji tri najsiromašnija sloja domaćinstava, u koja spadaju staračka, samačka i domaćinstva koja preživljavaju uz pomoć narodne kuhinje, vidimo da se na ovaj način siromaštvo postavlja kao norma.
Da bismo prekinuli ovu praksu, potrebna nam je privredna strategija kojoj će glavni motiv biti dobrobit radnica i radnika, a ne zaštita profita multinacionalnih korporacija koje u velikoj meri diktiraju cenu rada u Srbiji. Kako bismo u tome uspeli na duži rok, potreban nam je što širi društveni front koji će se odupreti normalizaciji siromaštva i zahtevati dostojanstvene zarade za dostojanstven rad.
Pozivamo vas da potpisom podržite Deklaraciju o plati za život i pridružite se borbi za bolje uslove života i rada.
CPE JE NEPROFITNA ORGANIZACIJA. PODRŽITE NAŠ RAD DONACIJAMA. ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE
