Deklaraciju o plati za život koju su podržale četiri sindikalne centrale, više od dvadeset organizacija i preko 3000 ljudi možete pročitati i potpisati OVDE >>>
Poslednji podaci pokazuju da plata za život u Srbiji iznosi 154.740 dinara.
Sa druge strane, minimalne zarade, iako bi trebalo da budu dovoljne da namire osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika i radnica i njihovih porodica, pokrivaju tek oko 40% plate za život. Istovremeno više od 700.000 ljudi radi i prima zaradu čiji iznos je niži od praga rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo.
Novac postoji, ali kapitalizam proizvodi nejednakosti koje dovode do koncentracije ogromne količine bogatstva u rukama nekoliko multinacionalnih korporacija, dok, istovremeno, ogroman broj ljudi svakodnevno ide na posao i ne može sebi i svojoj porodici da priušti minimum dostojanstvenog života.
Kada radnici i radnice traže povećanje plate, bilo u Kambodži, Bangladešu, Hrvatskoj ili Srbiji, odgovor je da će to ugroziti profit i sam opstanak kompanije i da zahtevaju nemoguće. A realnost je da multinacionalne korporacije mogu da priušte da isplate platu za život svim radnicima i radnicama duž svog lanca proizvodnje, a da i dalje budu profitabilne.
Kada je u pitanju modna industrija, najnoviji izveštaj Fashion Checker-a pokazao je da čak 96% svetskih brendova ne isplaćuje svojim radnicima i radnicama platu za život. Pod pritiskom javnosti, mnoge kompanije danas ističu posvećenost pravednoj i zelenoj tranziciji. Ujedno, one potpuno ignorišu činjenicu da je plata za život osnovni preduslov takve tranzicije i da bez plate za život nema pravednog društveno-ekonomskog razvoja. Ovo nije slučaj samo u modnoj industriji, već širom privrede. Zato mi kažemo da samo kompanije koje su posvećene tome da radnicima i radnicama duž svog proizvodnog lanca obezbede platu za život mogu tvrditi da su zaista društveno odgovorne.
Anketa koju je u susret Danu plate za život sproveo Biro za društvena istraživanja u saradnji sa CPE pokazuje da i građani i građanke Srbije prepoznaju raskorak između minimalne zarade i plate za život. Srednji iznos zarade za koju su anketirani rekli da bi bila dovoljna da zadovolji osnovne egzistencijalne i socijalne potrebe njih i njihovih porodica je 200.000 dinara. Preko 40% ispitanika je navelo da u proteklih godinu dana nije koristilo godišnji odmor izvan mesta stanovanja, dok 20% nije koristilo odmor, jer su obavljali redovni ili dodatni posao kako bi nadomestili manjak u kućnom budžetu. Preko 80% ispitanih ne može ili teško može da pokrije nepredviđeni trošak u iznosu od 500 evra.
Pravo na platu za život je ljudsko pravo, kako je zapisano i u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima: „Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu koja radniku ili radnici i njihovim porodicama obezbeđuje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu.“ I u Ustavu Republike Srbije piše da svako ima pravo na slobodan razvoj, poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu i pravičnu naknadu za rad.
Nema dostojanstva sa sirotinjskim platama!
Plata za život za sve, a ne bogatstvo za nekolicinu!
CPE JE NEPROFITNA ORGANIZACIJA. PODRŽITE NAŠ RAD DONACIJAMA. ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE
