Koncept plate za život se pojavljuje dva puta u Ustavu Međunarodne organizacije rada (MOR).
Usvojena 1919. godine kao deo Versajskog sporazuma nakon Prvog svetskog rata, preambula Ustava MOR-a navodi da “univerzalni i trajni mir može biti uspostavljen samo ukoliko se zasniva na socijalnoj pravdi”, i poziva na unapređenje radnih uslova, uključujući “obezbeđivanje adekvatne plate za život”. Drugo pominjanje se pojavljuje nakon Drugog svetskog rata, kada je MOR usvojila Filadelfijsku deklaraciju, koja je potom inkorporirana u Ustav MOR. Deklaracija je afirmisala “svečanu obavezu” MOR da promoviše “politike koje se odnose na plate i zarade, radno vreme i ostale uslove rada sračunate tako da obezbede pravičan udeo u plodovima napretka za sve i minimalnu platu za život za sve zaposlene kojima je takva zaštita potrebna.”
Tokom godina, kancelarija MOR je razvila jaku ekspertizu i saradnju na pitanjima vezanim za politike plata. MOR je podržavala mnoge države članice u jačanju i uspostavljanju novih minimalnih zarada, promovisanju kolektivnog pregovaranja o visini zarada, smanjenju rodnih razlika u platama i obezbeđivanju da radnici i radnice primaju svoje plate blagovremeno i u potpunosti. O svim ovim temama postoje konvencije i preporuke MOR koje su mnoge države članice ratifikovale. MOR takođe, na svake dve godine od 2008. godine, objavljuje svoj Globalni izveštaj o zaradama, zajedno sa smernicacma i informativnom dokumentacijom poput Vodiča za politiku minimalne zarade i Pregleda određivanja plata kroz kolektivno pregovaranje.
Čudno je, međutim, da se članice MOR nikada nisu složile oko definicije koncepta plate za život, niti su dale bilo kakve konkretne smernice o tome kako da ga operacionalizuju. Sada, više od jednog veka od kako je MOR afirmisala svoju posvećenost plati za život, ovaj previd je konačno ispravljen.
U martu 2024, Rukovodeće telo MOR je u ime 187 zamalja članica ove organizacije usvojilo zaključke donete tokom tripartitnog sastanka stručnjakinja i stručnjaka za politike zarada, uključujući i platu za život (nadalje MOR Zaključci), koji se održao u Ženevi u februaru 2024. godine. Ispregovarani i usaglašeni u globalnom tripartitnom okruženju – od strane vlada, poslodavaca i radnica i radnika iz svih krajeva sveta – Zaključci daju smernice MOR rastućem broju inicijativa za platu za život.
Povratak inicijativa za platu za život
Ove smernice MOR stižu na vreme, s obzirom na to da se debate o plati za život vraćaju na agendu. Širom sveta, broj inicijativa za platu za život se povećao u poslednjih nekoliko godina, i u privatnom i u javnom sektoru. Ove inicijative su konceptu plate za život dale veću vidljivost. Inicijative za platu za život uključuju, na primer:
– Action Collaboration Transformation (ACT), sporazum između Globalnog sindikata IndustriALL i 20 globalnih brendova u potrazi za platom za život za radnike i radnice u lancima snabdevanja tekstilne industrije. Inicijativa promoviše kolektivno pregovaranje na nivou industrije, omogućeno kroz odgovornije prakse snabdevanja.
– Forward Faster, inicijativa Globalnog dogovora UN. Pod jednim od ciljeva ove inicijative, kompanije članice mogu da se obavežu na plaćanje plate za život svim svoijm zaposlenima. Pod drugim ciljem, inicijativa promoviše zajedničke akcione planove između kompanija članica i njihovih ugovarača, partnera u lancu snabdevanja i ostalih ključnih aktera kako bi se zajednički radilo na postizanju plate za život sa merljivim i vremenski ograničenim ciljevima.
– Direktiva o korporativnoj dužnoj pažnji (CSDDD), direktiva koju je nedavno usvojila Evropska unija. Pod ovom direktivom, velike kompanije će uskoro imati zakonsku obavezu da računaju plate za život i životni prihod kada posluju na jedinstvenom tržištu EU. Zemlje članice EU sada imaju dve godine da prenesu direktivu u nacionalno zakonodavstvo.
MOR koncept plate za život
I šta je to plata za život? U skladu sa Ustavom MOR i Filadelfijskom deklaracijom, ali i u skladu sa duhom Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (UDHR), MOR Zaključci ukazuju da koncept plate za život čine tri stvari:
– Nivo zarada koji je neophodan da se obezbedi dostojanstven životni standard za radnice i radnike i njihove porodice, uzimajući u obzir okolnosti u određenoj zemlji i uračunavajući rad koji je obavljen u toku redovnih radnih sati;
– Ovaj iznos je izračunat u skladu sa MOR-ovim principima izračunavanja plate za život;
– Postiže se kroz procese prilagođavanja zarada u skladu sa principima MOR.
U ostatku ovog teksta, raspravljaćemo o tome šta Zaključci kažu o tome što nalažu poslednje dve stavke: procena plate za život i operacionalizacija plate za život.
MOR principi o proceni plate za život
Inicijative za platu za život trenutno koriste čitav niz metodologija da procene nivo plate za život, što može dovesti do različitih rezultata. Metodologije u iznos obično uračunavaju troškove hrane, smeštaja, zdravstvene nege, obrazovanja i ostalih osnovnih dobara i usluga koje su neophodne za osnovni, ali dostojanstven životni standard za radnice i radnike i njihove porodice. Ove procene prevode koncept plate za život u nacionalnu novčanu vrednost.
Iako Zaključci MOR ne izdvajaju jednu najbolju metodologiju, oni pozivaju na poštovanje brojnih principa. Između ostalih kriterijuma, metodologije treba da budu transparentne, javno dostupne i otvorene za preispitivanje. Ovo je trenutno veoma retko slučaj. Štaviše, trebalo bi konsultovati reprezentativne organizacije poslodavaca i radnica i radnika i uključiti ih od početka u izradu procene, kako bi se obezbedilo da ovi akteri i na nacionalnom i na lokalnom novou budu nosioci procesa.
Izazovi u procenjivanju visine plate za život su brojni, ali nekoliko pretpostavki su neophodne kako bi se ova proccena napravila – uključujući pretpostavke o veličini domaćinstva, broju osoba koje prihoduju po domaćinstvu, kao i tačan iznos procene potrošačke korpe koji ulazi u obračun. Dakle, ono što predstavlja osnovni, ali dostojanstven životni standard u određenom regionalnom ili lokalnom kontekstu, može imati legitimitet samo ako je određeno u dogovoru sa socijalnim partnerima i relevantnim akterima.
Smernice za operacionalizaciju plate za život
Jednom kada su procene dostupne, ostaje veliko pitanje: Kako akteri mogu da postignu ili “operacionalizuju” platu za život?
Zaključci MOR naglašavaju centralnu ulogu socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja u uspostavljanju nivoa zarada. Pozivaju inicijative za platu za život da ojačaju socijalni dijalog i osnaže institucije za određivanje nivoa zarada, naročito instituciju kolektivnog pregovaranja – koja može doprineti pravednijoj raspodeli vrednosti, uključujući i duž globalnih lanaca snabdevanja.
Tripartitni socijalni dijalog bi trebao da bude u središtu adekvatnih zakonskih sistema minimalnih zarada i da promoviše postepeno napredovanje od minimalne do plate za život, u skladu sa Konvencijom MOR br. 131 o utvrđivanju minimalne zarade. Procene plate za život mogu da informišu i doprinesu socijalnom dijalogu zasnovanom na dokazima, ali ne bi trebale da se koriste kao zamena za praksu određivanja dobrih zarada.
Zaključci takođe podsećaju da dva stuba određivanja nivoa zarada čine potrebe radnica i radnika i njihovih porodica i ekonomski faktori. Zaista, visoke procene plate za život mogu biti teške za primenu – ako se primenjuju “slepo” – mogu imati negativne efekte na zaposlenost ili na održivost preduzeća. Ovo se na primer može posmatrati kroz kontekstualizovanje i upoređivanje procena plate za život sa dominantnim strukturama zarada, kako bi se razumeo udeo procenjene plate za život u medijalnoj ili prosečnoj zaradi. Stoga, strategije za promovisanje plate za život bi trebale da sežu izvan okvira mehanizama za uspostavljanje nivoa zarada i da teže unapređivanju ekonomskih faktora za povećanje produktivnosti, recimo kroz unapređivanje uslova poslovanja i investiranja, ali kroz podršku strukturalnoj transformaciji.
U vezi sa prethodnom tačkom, Zaključci takođe naglašavaju potrebu da se uzmu u obzir okolnosti u pojedinačnim državama i da se pozabavi korenom problema niskih zarada, kao što je nepravična preraspodela vrednosti duž lanaca snabdevanja, niska produktivnost, neformalnost, slabe institucije i sistemi usklađivanja.
Diskriminacija u platama takođe može biti izvor niskih zaraada kod žena ili drugih grupa radnica i radnika, tako da inicijative za platu za život treba da teže da zatvore jazove u visini zarada i okončaju diskriminaciju u platama, u skladu sa principom jednakih zarada za rad iste vrednosti. Na kraju, ali ne i manje važno, inicijative za platu za život treba da prepoznaju ulogu države, budući da bi vlade trebalo da investiraju u jednakost i isporuku osnovnih usluga, doprinoseći tako dostojanstvenom životnom standardu.
Jačanje sistema usklađivanja, uključujući inspektorate za rad i druge relevantne institucije, može obezbediti da radnice i radnici dobiju plate na koje imaju pravo.
Novi mandat MOR
Sa ovim novousvojenim tripartitnim Zaključcima, Kancelarija MOR je sada opremljena da se bavi mnogim postojećim inicijativama za platu za život i da promoviše usklađivanje sa gorepomentim principima. Pristup MOR, baziran na socijalnom dijalogu i čvrstim, pouzdanim podacima i statistikama, može da obezbedi da operacionalizacija plate za život bude ukorenjena na nacionalnom nivou i da bude povezana sa nacionalnim dijalogom i procesima za postavljanje nivoa zarada. Kancelarija MOR će takođe staviti na raspolaganje svoju metodologiju za procenjivanje potreba radnica i radnika i njihovih porodica za potrebe izračunavanja plate za život, i pomoći će u jačanju kapaciteta aktera za uključivanje u inicijative za platu za život.
Ukoliko se plata za život osmisli i implementira na odgovarajući način, ona može napraviti ogromnu promenu za milione radnica i radnika širom sveta koji nastavljaju da primaju izrazito niske zarade i i dalje žive u siromaštvu.
_____________________
Patrik Belser (Patrick Belser) je viši ekonomista u Međunarodnoj organizaciji rada (MOR) u Ženevi, gde vodi rad Grupe za zarade i glavni je urednik Globalnog izveštaja o zaradama MOR-a.
Martin Vajdner (Martin Weidner) je tehnički službenik za zarade i prihode u Odeljenju za inkluzivna tržišta rada, radne odnose i uslove rada Međunarodne organizacije rada (MOR).
Tekst je prvobitno objavljen na portalu Global Labour Column
PREVOD: Ana Simić
CPE JE NEPROFITNA ORGANIZACIJA. PODRŽITE NAŠ RAD DONACIJAMA. ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE
