Vredne su i važne – te u skladu s tim i srazmerno retke – knjige koje uspeju da budu istovremeno višestruko relevantne i da na bar nekoliko nivoa komuniciraju s različitim publikama i njihovim različitim potrebama. Upravo je takva knjiga o kojoj danas govorimo – prevod zbornika tekstova „ABC socijalizma“, koji je u originalu izdao američki portal Jacobin, a kod nas je nedavno izašao u izdanju Centra za politike emancipacije (CPE).
Knjiga ima dva dela i predstavlja drugačije, tj. dopunjeno izdanje u odnosu na original. Naime, originalna knjiga sadrži trinaest tekstova u kojima su autori Jacobina vrlo svedenim i široko razumljivim stilom odgovarali na neka važna i u javnoj sferi često postavljanja pitanja o socijalizmu danas (kao što su, recimo, odnos prema demokratičnosti, slobodi, radništvu, rasizmu, feminizmu, ekologiji, nasilju i slično). Međutim, u izdanju na našem jeziku američki original zauzima tek nešto više od petine knjige, a u ostatku knjige priređivači nam donose čitav niz prevoda publicističkih tekstova s portala Jacobin – tekstova koji preciznije ekspliciraju brojne teme koje određuju socijalističku politiku danas.
Jasno, odnos prema socijalizmu vrlo se razlikuje u Sjedinjenim Američkim Državama i u postsocijalističkom društvu kao što je naše. Međutim, i ovde i tamo, usled dominantnog uticaja neoliberalne paradigme, u javnosti se konstantno reprodukuju različite varijacije negativnih predstava koje idu od toga da socijalizam nužno završava u diktaturi, do tobože zdravorazumskog prosuđivanja po kojem je socijalizam lepa ideja, ali nažalost neostvariva zbog ljudske prirode. U knjizi „ABC socijalizma“ upravo se demontiraju te floskule koje političke i ekonomske elite pokušavaju da predstave kao neupitne aksiome o kojima nema smisla ni raspravljati. Autori/ke ove knjige bili su svesni toga da se elite – kroz razne kanale komunikacije, od medija do obrazovnog sistema – takvim predstavama obraćaju najširim krugovima, te su vrlo pametno odlučili da, ako bi već pokušali da intervenišu u temeljno zagađenom javnom prostoru, moraju to da urade na jeziku koji će u njemu biti najšire prepoznat. U tome je, zapravo, najveća vrednost ove knjige – ona predstavlja sjajnu mešavinu prohodnosti i ozbiljnosti, načelnu lakoću pisanja koja nikada zbog te svoje lakoće ne oskudeva u argumentima. Naprosto, nije nužno da budete student humanističkih nauka ili dugogodišnji politički aktivista da bi vam bilo jasno o čemu je reč u ovoj knjizi – ona je namenjena svima onima koji su već decenijama žrtve „diskurzivnog“ terora po kojem socijalizam personifikuju musave sive zgrade u kojima nekakve birokrate kockastih mozgova sede, lupaju neke pečate i lišavaju nas raznih vrsta slobode. Ne, socijalizam nije nikada bio samo to, a pogotovo ne mora da bude to, saopštava nam ova knjiga koja – iako se dominantno bavi kontekstom američkog društva – sve vreme govori dovoljno načelno da se može sa uživanjem (ali i praktičnom koristi!) čitati bilo gde drugde. Uostalom, ne kaže se džaba – jedan svet, jedna borba!
No ima još jedan nivo na kojem je ova knjiga izuzetno zanimljiva. Naime, u vremenu u kom živimo pisanje o socijalističkim alternativama (a i uopšte pisanje po levičarskom svetonazoru) prečesto je svedeno ili na uskim krugovima vrlo korisne ali širokim vrlo neprohodne tekstove opterećene tabelama, podacima, referencama i čitavim nizom elemenata akademskog govora, ili pak, s druge strane, na nefokusirano i prilično proizvoljno postmodernističko tekstualno žongliranje Hegelom, frojdističkim narativima, filmovima Džona Karpentera i reklamama za Mekdonalds (and so on, and so on, and so on – rekao bi guru takvog pristupa pisanju). U takvom svetu, knjige poput „ABC socijalizma“ izuzetno su važne jer predstavljaju pravu malu školu o tome kako se sve može ‒ precizno, ali ne i suvoparno; zabavno, ali ne i neozbiljno – pisati o socijalističkim politikama danas. U tom smislu, svako ko želi da se bavi publicistikom u svrhu promovisanja levih ideja trebalo bi da pročita ovu knjigu. Ona je zaista pravi priručnik u kom sve pravcu se može krenuti u pisanju – od jezgrovitih i sažetih analiza ključnih pojmova vezanih za socijalizam, do razmahane, ali ipak vrlo fokusirane visoke stilizovanosti kakvu možete naći u tekstu „Hoće li socijalizam biti dosadan?“, autora Denija Keča, koji se – krećući se od jedne priče Kurta Vonegata preko koncerta Rolingstonsa u Pragu do Lenjinovog odnosa prema futuristima – gotovo književno briljantno suočava sa svim onima koji tvrde kako će socijalizam ubijati kreativnost i individualnost. „Da bi neko bio delotvoran/a socijalista/kinja, od izuzetne je važnosti da voli ljudska bića. Ne čovečanstvo kao koncept, već stvarne, znojave ljude. (…) Teško da mogu da zamislim kako bi svet kojim upravlja većina ljudskih bića, sa svim našim veličanstvenim i zapaljujućim različitim talentima, ličnostima, ludilima i strastima, mogao biti dosadan“, kaže Keč u tom tekstu, a čitanje ove knjige vam svakako može biti vrlo korisno u promišljanju boljeg i pravednijeg sveta za sve nas stvarne, znojave ljude.
Bojan Marjanović je pisac i novinar, urednik magazina Liceulice.
Tekst je prvobitno objavljen u magazinu Liceulice.
