Ovih dana se, u kontekstu borbe za veću minimalnu cenu rada, susrećemo sa argumentom da bi podizanje minimalnih zarada dovelo do inflacije.
Odmah ćemo reći da tvrdnja da će rast minimalne zarade dovesti do inflacije blokira raspravu o mnogim pozitivnim aspektima ove politike. Rast plata ima blagotvorni uticaj, ne samo na radnike i radnice, već i na privredu u celini. Istovremeno se prećutkuje da se empirijski pokazalo da povećanje zarada može dovesti samo do blagog rasta i to samo nekih cena.
Pre svega, rast plata neće dovesti do linearnog rasta cena. Ljudi kupuju i prodaju čitav niz različitih roba. Očekivanje da će jedan potez, poput podizanja minimalne cene rada, uticati na istovremeni rast (ili pad) cena velikog kontigenta prozvoda i usluga ni na čemu nije utemeljen.
Ono što je realnije za očekivati da će doneti povećanje minimalnih zarada jeste generisanje potražnje za različitim proizvodima i uslugama koje do tada nisu bile cenovno dostupne ili ih siromašniji radnici i radnice nisu mogli konzumirati u većem obimu. Ljudi će imati više novca da troše i kupuju ono što do tada nisu bili u mogućnosti. Samim tim, rast minimalne zarade, kao i plata uopšte, dovodi do rasta privredne aktivnosti. Ideja da se privreda može razvijati bez kapaciteta ljudi da troše novac je ravna ideji da ćete pokrenuti automobil sa praznim rezervoarom. Novac u opticaju je nužan da bi i vrsta i obim proizvoda rasli, kao i za strategiju razvoja kroz rast plata o kojoj se širom sveta uveliko vode rasprave.
Da kontigent novca u opticaju ne dovodi automatski do rasta cena mogli smo se uveriti zadnjih desetak godina kada centralne banke SAD, EU i Japana pumpaju bilione svojih valuta u bankarski sistem. Doduše, jedno je upumpavanje novca na finansijska tržišta, a sasvim drugo u proizvodnju i potrošnju. Ipak, privreda bez ljudi koji mogu da troše ne može da funkcioniše, odnosno, sa rastom potrošnje raste motivacija da se proizvodi više dobara i usluga, pa se samim tim i privreda razvija, što u konačnici može voditi i padu troškova proizvodnje po jedinici proizvoda, a potom i cena. Neke studije pokazuju i da rast cene rada motiviše proizvođače da ulažu u nove i bolje tehnologije, što podiže produktivnost i konkurentnost.
Naravno, povećanje zarada će, u delovima privrede, u prvom mahu dovesti i do rasta troškova proizvodnje. Negde će to uticati na rast cena, a negde će kompanije morati da se odreknu svojih velikih profita i konačno platiti radnicama i radnicima dostojanstvene plate umesto zarada koje ih održavaju ispod granice siromaštva. U granama u kojima posluju strane kompanije koje mahom izvoze svoju robu, rast plata će dovesti i do zadržavanja većeg kontigenta novca u zemlji, umesto da se veliki profiti, često generisani subvencijama iz našeg javnog budžeta, prelivaju van granica Srbije. Ono što je važno naglasiti jeste da podizanje minimalnih zarada garantuje upliv novca u cirkulaciju, dok držanje niskih zarada omogućava veći profit kompanijama koje taj novac ne vraćaju nužno u opticaj, čime se koči razvoj privrede.
Zastrašivanje društva minimalcem nije novina. Kada se 2015. godine u Nemačkoj uvodila zakonski definisana minimalna zarada, naširoko se pričalo o pretnjama ove mere po privredu, uključujući i veliki broj otkaza koji je predviđan. Sasvim suprotno, nemačka privreda beležila je iz godine u godinu kontinuirani rast zaposlenosti i plata. Ono što je nemački primer još pokazao jeste da su, nakon zakonskog uvođenja minimalne cene rada, sektori u kojima su plate tradicionalno niske doživeli značajan rast prihoda, veći od ostatka privrede.
Dalje, cene rastu nezavisno od minimalne zarade. Poslednji talas poskupljenja o kojem se naširoko piše u medijima nije se desio nakon što je minimalac porastao. Minimalna zarada će se u povećanom obimu isplaćivati tek od januara 2022. godine. Koliko su tačno cene porasle u julu ove godine, kao i njihovo kretanje u narednim mesecima, uskoro ćemo preciznije znati, a minimalna zarada morala bi da bude povećana tako da ljudi sa najnižim primanjima ne budu pogođeni tekućim rastom cena.
Ideja da rast zarada dovodi do linearnog rasta cena nije tačna. Povećanje cena se može dogoditi u pojedinim sektorima u kojima je elastičnost tražnje niska. Ipak, studije pokazuju da povoljni efekti rasta plata daleko nadmašuju negativne.
Zagovaranje teze o tome da će rast minimalne zarade dovesti do inflacije koja će poništiti efekte rasta zarada šematsko je i pojednostavljeno i u suštini nam sugeriše da treba održavati status quo ili, još opasnije, da je bilo kakva promena nemoguća. Svaki rast zarada, govore nam, vodi i rastu cena pa je i realni rast zarada nemoguća misija. Zagovornike ove teze možemo pitati da li se onda zalažu za smanjenje ionako niskih, sirotinjskih plata? Ono što od njih dobijamo je jedno demobilišuće – ne diraj ništa, može samo gore. A šta ako, u stvari, može da nam bude i bolje?
Podsećamo vas da smo, u saradnji sa Savezom samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenim granskim sindikatima “Nezavisnost”, pokrenuli kampanju #DižiMinimalac u kojoj smo pozvali sve građane i građanke Srbije, društvene pokrete i nevladine organizacije da podrže zahteve sindikata za podizanjem minimalne zarade barem do nivoa minimalne potrošačke korpe na predstojećim pregovorima o minimalnoj ceni rada koji će se odigrati u okviru Socijalno-ekonomskog saveta ovog leta, a da narednih godina usledi sukcesivno povećanje minimalnih zarada kako bi se dostigao nivo plate za život. Tim povodom obratili smo se i predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić sa zahtevom da ona i Vlada podrže zahteve sindikata. O tome kako možete podržati kampanju #DižiMinimalac možete čitati OVDE >>>
Tekst je napisao Vladimir Simović, rukovodilac programa za radna prava Centra za politike emancipacije.
