Osnovni sud u Rumi doneo je presudu kojom se poništava rešenje o otkazu ugovora o radu Dragani Božić, poverenici sindikalne organizacije Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) u fabrici HealthCare Europe i nalaže poslodavcu da je vrati na posao. Sud smatra da je rešenje o otkazu koji je dobila Božić, koja je prethodno kažnjena premeštajem na neodgovarajuće poslove isključivo zbog sindikalnog delovanja, bilo nezakonito i da je poslodavac dužan da je vrati na posao u roku od osam dana. Dok čekamo da se o ovom slučaju izjasni Apelacioni sud, razgovarali smo sa Draganom Božić i Nađom Gojović, stručnom saradnicom za pravna pitanja u SSSS, koja je Draganu Božić zastupala u sudskom procesu dugom dve godine.
Šta je bio motiv tvog sindikalnog angažmana? Kako je došlo do tog da organizuješ sindikat u „HealthCare Europe“? Kako je tekao sam proces sindikalnog organizovanja?
Dragana Božić: U kompaniji HealthCare Europe doo sam se zaposlila 2015. godine na poslovima radnik na šivenju, jer sam po zanimanju konfekcionar – krojač. Vrlo brzo sam uvidela da poslodavac ne vodi dovoljno računa o Zakonu o radu i bezbednosti na radnom mestu. Susretala sam se sa diskriminacijom zaposlenih koji koriste bolovanje. Pored toga, prostorije za rad nisu dobro klimatizovane, pa se čak dešavalo da neki radnici padaju u nesvest od vrućine. Žene su radile fizičke poslove i podizale težine veće od zakonom propisanih. Svedočila sam i čitavom nizu drugih kršenja radnih prava. Naravno, sve to je imalo i direktan uticaj na mene, pa me je navelo na razmišljanje šta da uradim i kako da pomognem sebi i koleginicama i kolegama ili da dam otkaz, jer nisam želela da radim u takvim uslovima. Odlučila sam da se borim, a kao jedino zakonito rešenje za tu borbu se nametnulo – osnivanje sindikata.
Dragana Božić
Nakon koliko vremena je došlo do toga da vam je zbog sindikalnih aktivnosti ponuđen sporni Aneks ugovora o radu i šta je to podrazumevalo?
Dragana Božić: O sindikalnom delovanju nisam ništa znala, ali sam bila rada da učim, čitam zakone, konsultujem se i posavetujem sa predsednikom sindikata grada Ruma, predsednikom Samostalnog sindikata grane tekstila, kože i obuće i pravnicima koji rade za SSSS. U narednim mesecima, svojim delovanjem i podrškom sindikata i članstva, izborili smo se za bolju klimatizaciju, ukidanja dužeg prekovremenog rada od zakonom propisanog, promenu neudobnih stolica koje nisu imale naslon, a na kojima su sedeli radnice i radnici koji šiju, pravedniju raspodele poslova i normiranja u proizvodnji itd. Rezultati rada sindikata su privukli nove članove i članice i naš broj je rapidno rastao i dostigao 50% od broja svih zaposlenih, računajući i upravu (naravno, oni nisu bili članovi). Tada sam odlučila da podnesem zahtev za priznavanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, što podrazumeva veća prava sindikata i učestvovanje u pregovorima za kolektivni ugovor. Taj momenat bi mogla označiti kao početak moje golgote i simboličan početak kraja mog rada u fabrici HealthCare. Ubrzo dobijam najteže poslove, one na kojima mogu manje da zaradim i na kojima teže ostvarujem normu. Rukovodstvo osniva suparničkih sindikat – poslodavčev sindikat. U isto vreme nude radnicima i radnicama istupnice iz mog sindikata, što je protivzakonito, i to često pod pretnjama i mobingom, dok, sa druge strane, obećavaju napredovanje i pogodnosti prilikom učlanjivanja u njihov sindikat. Na kraju cele torture dolazimo do toga da meni kompanija nudi novi Aneks Ugovora o radu, koji je protivzakonit i kojim mi se nudi radno mesto koje predviđa nižu stručnu spremu od moje i drugačije poslove od onih koje sam do tada radila i za koje sam školovana. Novo radno mesto koje mi nude je mesto pomoćne radnice u pogonu održavanja, među nama radnicima u fabrici poznato kao “čistilište”, odnosno “rad na smetlištu”, mesto na koje se ljudi šalju po kazni. U konsultaciji sa Nađom Gojović, pravnicom SSSS, odlučila sam da pokrenem postupak pred sudom i zajedno dokažemo da je otkaz ugovora o radu nezakonit, jer ponuđeni Aneks nije u skladu sa zakonom, već iznad svega, degradirajući i ponižavajući, a koji mi je dat isključivo zbog mog sindikalnog delovanja, a ne zbog mojih rezultata rada koji su bili odlični. Pošto nezakoniti Aneks nisam potpisala, poslodavac je jedva dočekao da se pozove na zakon po kom može da mi da otkaz mojim nepotpisivanjem takvog Aneksa ugovora o radu. To je svojevrsna “rupa u zakonu” koju poslodavci rado koriste, pogotovo za neposlušne poverenike i predsednike sindikata .
Šta je bila pravna osnova i šta je bio motiv da ti kao pravna zastupnica i SSSS kao sindikat pokrenete postupak protiv Healthcare Europe doo?
Nađa Gojović: Pravna osnova za pokretanje tužbe je činjenica da je ponuđeni Aneks Ugovora o radu, koji je Dragana odbila da potpiše i zbog toga dobila otkaz ugovora o radu, nezakonit. Aneks je nezakonit iz razloga što nije u skladu sa Draganinom stručnom spremom i opisom posla koji je do tada obavljala, a dat je samo da bi se ona stavila u nepovoljan položaj, bila diskriminisana i ponižena i to isključivo zbog svog sindikalnog delovanja, a ne zbog bilo kakvih organizacionih potreba poslodavca, koje je on u obrazloženju datom uz sporni Aneks naveo. Osnovni motiv za Savez samostalnih sindikata Srbije i Samostalni sindikat tekstila, kože i obuće, kome Draganino preduzeće granski pripada, bio je da Dragani kao i svakom našem članu, povereniku ili predsedniku sindikalne organizacije obezbedimo pravnu zaštitu i podršku kroz zastupanje pred sudom, sa ciljem da dokažemo da je stavljena u nepovoljan položaj isključivo zbog svojih sindikalnih aktivnosti i da je na kraju vratimo na posao uz isplatu naknade štete u visini izgubljenih zarada. Za mene lično, dodatni motiv vezan za ovaj sudski spor je jedan profesionalni izazov, jer je većina bila stava da je u ovom sporu teško moguće uspeti zbog svih drugih okolnosti pod kojim je otkaz ugovora o radu dat.
Nađa Gojović
Vi se kao sindikat zalažete za izmenu člana 188. Zakona o radu? Možete li nam objasniti koje su sporne odredbe tog člana i šta je važno promeniti?
Nađa Gojović: Sporna je postojeća odredba člana 188. ZOR-a, jer po njoj poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu niti na drugi način stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstvu u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima, a suština je da se pri nezakonitom otkazu, aneksu i diskriminacije poslodavac, naravno i ne poziva da to čini iz napred navedenih razloga. Zbog nejasno definisane postojeće odredbe poslodavci za stavlјanje u nepovolјan položaj mogu koristiti druge mehanizme kao što su: raspoređivanje na druge manje plaćene poslove, raspoređivanje u drugu organizacionu celinu, upućivanje na rad u drugo mesto rada, upućivanje na rad kod drugog poslodavca, proglašavanje tehnološkog viška, a zapravo ih diskriminišu jedino zbog sindikalnog statusa ili aktivnosti, što je na sudu jako teško dokazivo, čime ostaju bez bilo kakve zaštite i sredstava za život usled gubitka posla.
Nažalost, izmena člana 188. ZOR-a iz 2014. godine dovela je do mogućnosti za poslodavce da zloupotreblјavaju ovu loše definisanu izmenu koja je pre toga pružala nesumnjivo jasnu i bolјu zaštitu. Zakon o radu je pre 2014. godine u citiranom Članu 188. obezbeđivao bolјu i širu zaštitu i za sindikalne predstavnike i članove saveta zaposlenih i više u skladu sa direktivom EZ 2002/14 i Konvencijom MOR-a 135, jer poslodavac nije mogao da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovolјan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavlјanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to: 1) članu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca; 2) predsedniku sindikata kod poslodavca; 3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku. Broj sindikalnih predstavnika koji uživaju zaštitu iz ovog člana utvrđivao se kolektivnim ugovorom, odnosno sporazumom sindikata sa poslodavcem, zavisno od broja članova sindikata kod poslodavca.
Sadašnje odredbe omogućavaju šikaniranje, diskriminaciju i zloupotrebu poslodavca prilikom davanja otkaza ugovora o radu sindikalnom povereniku ili predsedniku sindikata, što poslodavci stalno i obilato koriste i na taj način ubijaju sindikalnu organizaciju u preduzeću, a samim tim i sindikalni pokret, jer onog trenutka kada nema sindikalnog predsednika članovi počinju da se iščlanjuju i prelaze obično u poslodavčev sindikat. Stalno kršenje prava sindikalnih predstavnika u poslednjih nekoliko godina može imati nesagledive posledice po prava svih radnika i građana kojima svi zajedno kao odgovorni socijalni partneri težimo.
Šta ova pobeda znači za vas dve lično?
Dragana Božić: Nakon dve godine borbe na sudu, dobila sam presudu suda koja kaže da je moj tužbeni zahtev usvojen. To saznanje ima veliki značaj za mene lično, jer pokazuje da moja borba nije bila uzalud, da se treba boriti za svoja prava i da je radničko udruživanje jedino sredstvo kojim možemo ostvariti svoja prava. Presuda je od velikog značaja i za SSSS, jer pokazuje da sindikat ima, barem neka, prava po zakonu i da sud to prepoznaje. Nadam se da će apelacioni sud potvrditi presudu, da ću se uskoro vratiti na posao i da ću moći da nastavim borbu za prava radnica i radnika, te da će moja pobeda biti podstrek za moje koleginice i kolege, buduće članice i članove sindikata.
Nađa Gojović: Ova zajednička pobeda znači da uvek treba pokušati čak i onda kada ti kažu da je nemoguće ili da su šanse male. Uvek treba verovati u dobar ishod, pogotovo ako su činjenice i istina na tvojoj strani. Za mene kao pravnog zastupnika znači da sistem sudstva u Republici Srbiji ipak funkcioniše i da je diskriminaciju i nezakonito postupanje poslodavca prema sindikalnom predstavniku ipak moguće dokazati. Lično mi je najvažnije da sam za jednu pametnu, vrednu i hrabru ženu, koja se usudila da digne glas protiv ugnjetavanja od strane poslodavca i zbog toga bila kažnjena, uspela da osvojim pravdu i podržim u svakom mogućem smislu. Ova pobeda za sindikat znači potvrđivanje činjenice koliko je postojanje sindikata i sindikalnih predstavnika i predstavnica koji su slobodni u svom delovanju bitno za jedno bolje i pravednije društvo sa dostojanstvnim uslovima rada i dostojanstvenim zaradama, kao i da je ovo pitanje oko čestih otkaza ugovora o radu sindikalnih predstavnika stvarno i da predstavlja problem kome je neophodno hitno posvetiti potrebnu pažnju.
RAZGOVOR VODILA: Bojana Tamindžija
