Počevši od 2008. godine svetsko tržište je pogođeno ekonomskim potresom, neobičnim po svom obimu, dubini i trajanju. Iako je recesija imala neujednačen uticaj, nijedan kutak globalne ekonomije nije ostao netaknut. Kao i prilikom drugih velikih prekretnica u istoriji kapitalizma, došlo je do pokretanja moćnih sila u cilju restrukturiranja države i ekonomije. Ipak, kriza i mere štednje doveli su do obnavljanja kritike neoliberalizma, pa čak i samog kapitalizma, i time otvorile nove prostore za formiranje političke opozicije. Došlo je do erupcije velikog niza borbi protiv mera štednje, koje nastavljaju da se pojavljuju. Razmišljanje o fundamentalnim ekonomskim alternativama – nešto što je, do skora, bilo označeno kao bavljenje utopijama ili malo verovatnim spekulacijama, čak i na levici – opet dobija na značaju. Ponovo se postavljaju teoretska i politička pitanja o socijalističkoj strategiji, uključujući i razmatranje toga koliko bitno mesto treba da zauzme delovanje koje se neće samo suprotstavljati državi, već će nastojati da je izmeni.
Ipak, svakako je istina da je levica još uvek raspršena u proizvodnji čak i takvih alternativnih političkih predloga koji bi u trenutnoj situaciji uspešno potpomogli stvaranje antineoliberalnih saveza – o antikapitalističkim projektima da i ne govorimo – i time onemogućili korišćenje državne moći i ekonomske politike za sprovođenje mera štednji i za dalje napade na radničku klasu. Međutim, i samo konzistentna politika suprotstavljanja daljim rezovima može otvoriti prostor za nove i šire borbe, dok debatovanje o ekonomskim alternativama, u ovom trenutku, može biti važno kako bi levica uspela da se ponovo uspostavi kao društvena sila sposobna da ponudi organizacione i programske osnove za formiranje antikapitalističkog opozicionog bloka. Ovo je važno kako bi se u prvi plan istakao zahtev za sprovođenje strukturnih reformi koje mogu da otvore prostor unutar države za borbe oko same definicije demokratije i potreba, i time ukažu na put kojim treba poći kako bi se, ne samo sputala, već potencijalno i prevazišla kapitalistička moć.
Publikaciju možete preuzeti klikom OVDE >>>
Objavljeno uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung – Southeast Europe.
Gregori Albo (Gregory Albo) predaje političku ekonomiju na univerzitetu York u Torontu. Trenutno je i jedan od urednika teorijskog časopisa Socialist Register. Pored toga što je član uredništva raznih teorijskih i stručnih časopisa, Albo je i u izvršnom odboru Centra za socijalnu pravdu u Tornotu. Predavao je na univerzitetima širom Kanade, kao i u SAD-u, Japanu, Turskoj, Kolumbiji, Kubi, Koreji, Meksiku, Holandiji, Italiji, Velikoj Britaniji, Austriji, Nemačkoj i drugim zemljama. Bavi se političkom ekonomijom savremenog kapitalizma, politikama tržišta rada u Kanadi i pitanjem demokratizacije. Predaje kurseve koji obuhvataju teme kao što su osnovi političke ekonomije, alternative kapitalizmu i demokratsko upravljanje.
