Nalazimo se usred klasnog rata. To nije ništa neobično. U kapitalizmu uvek traje klasni rat – iako je ponekad prikriven, a ponekad je samo na snazi očigledan kartaginski mir. Međutim, danas je klasni rat intenzivniji zbog krize kapitalizma – krize duboko ukorenjene u prekomernoj akumulaciji kapitala. U toku ove krize kapital je zaoštrio klasni rat protiv radničke klase. Mere štednje, rezovi, potreba za žrtvovanjem – ovo su zahtevi kapitala u trenutku dok poziva radnike i radnice da snose teret njegovog neuspeha. Ovo je rat koji sprovode kapitalističke države protiv radništva kako bi ga primorale da odustane od rezultata svojih uspeha iz prošlih borbi.
Na pojedinim poprištima (ali ne na svim, nažalost) možemo da vidimo radničku klasu kako govori “NE”. U nekim slučajevima, možemo videti da se radništvo bori kako bi odbranilo svoje uspehe postignute unutar kapitalizma ili da se bori protiv rasizma i ksenofobije, što predstavlja uobičajene pozicije kada je radnička klasa pod napadom, ali ne i u aktivnoj borbi protiv kapitala. Takve borbe su, kao što je to znao Marks, “nužne” – one su samo sredstvo koje sprečava radništvo “da postane apatični, nepromišljeni, manje ili više uhranjeni instrument proizvodnje”. Međutim, ko će pobediti u ovom klasnom ratu?
Publikaciju možete preuzeti klikom OVDE >>>
Objavljeno uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung – Southeast Europe
