Parlamentarna grupa GUE/NGL, koja u Evropskom parlamentu okuplja leve, zelene i progresivne partije, izdvojila je šest tačaka u kojima argumentuje kako je neoliberalna politika negativno uticala na mogućnost država da se uhvate ukoštac sa pandemijom koronavirusa.
Već više od tri decenije neoliberalizam vlada najvećim delom našeg sveta. Potencirana od strane naslednika Margaret Tačer i Ronalda Regana, a korisna multinacionalnim kompanijama i bogatim investitorima kojima je donela bilione, ova vrsta ekonomije slobodnog tržišta i nekontrolisane konkurencije možda je i najpoznatiji po uništavanju mnogih važnih javnih službi.
Kriza uzrokovana oboljenjem COVID-19, međutim, u potpunosti je razotkrila zašto neoliberalne ekonomije nisu sposobne da se bave pandemijom poput ove.
Ona je pokazala koliko je destruktivan neoliberalizam bio po naše zdravstvene službe, a posebno po radnike i radnice. Ako se pitate zašto zemlje EU sada imaju manje bolničkih kreveta, a više iscrpljenih i nedovoljno plaćenih zdravstvenih kadrova, odgovor uglavnom ukazuje na vlade i institucije EU koje su se prihvatile neoliberalne dogme stavljanja interesa bogate manjine ispred interese šire javnosti. Kako napominje Žoze Gužmao (José Gusmão, Levi Blok, Portugal), GUE/NGL koordinator u Odboru za ekonomiju Evropskog parlamenta:
„Tokom ove zdravstvene krize, stanovništvo Evrope je ponovo otkrilo značaj javnih službi i ulogu države. Sada, kad zdravstvena kriza postaje ekonomska kriza, liberali već koriste svu svoju propagandu kako bi ubedili ljude da ćemo morati da uvodimo dalje rezove u javnim izdacima kako bismo platili svoje dugove. Bilo bi to tako tužna ironija kada bismo dozvolili da odgovor na ovu krizu potkopa iste one javne službe koje su nam, bukvalno, spasile život.”
Dakle, kakav je uticaj neoliberalizam imao na odgovor EU na pandemiju? Evo samo nekih primera:
1. Profitom vođeno zdravstvo
Jedan od najgorih aspekata neoliberalizma je uticaj koji je imao na veliki broj vodećih ekonomija i međunarodnih institucija koje ostvaruju ogroman uticaj u svetu. Od vlada Sjedinjenih Američkih Država, pa do Međunarodnog monetarnog fonda, od Svetske trgovinske organizacije, pa do institucija Evropske unije, neoliberalizam je tokom godina diktirao, uticao na politike vlada i menjao ih.
Kako smo videli širom Evrope tokom krize izazvane koronavirusom, decenije privatizacije i rezova koje su vlade sprovodile u sistemu zdravstva, dovele su do drastičnog pada ulaganja novca u ovaj sektor, nedovoljne pripremljenosti, očajne koordinacije i fatalne oskudice lekova i opreme za testiranje.
Neoliberalizam je težio tome da javno zdravlje pretvori u robu: nešto čime se trguje zarad profita. Insistirajući na tržišnoj utakmici i konzumerizmu, a na uštrb slobodnog pristupa, prepuštajući građane na milost i nemilost privatnih zdravstvenih ustanova i medicinskih servisa, vlade širom Evope danas neuspevaju da se izbore sa svim izazovima koje je pandemija sa sobom donela. Mnogi su upozoravali na ovakav scenario, ali su vlasti odlučile da ovakva upozorenja ignorišu.
Univerzalna zdravstvena zaštita koja se ostvaruje kroz javni sektor najbolji je način da se izborimo sa globalnim epidemijama i zaštitimo naša društva. Zdravstvo mora ostati u javnim rukama ili u neprofitnom sektoru kako ne bismo zavisili o tržištu. Univezalni pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti mora biti podržan značajnim uvećanjem budžetskih sredstava i investicija.
Kada bude urađena iscrpna evaluacija reakcije EU i njenih država članica na pandemiju oboljenja COVID-19, biće više nego očigledno da naši sistemi nisu bili spremni da se nose sa ovom krizom, kao i to da naši lideri nisu uspeli da razumeju koliko su destruktivne bile neoliberalne politike i mere štednje koje su sprovodili.
2. Takmičenje umesto solidarnosti
Jedan od najporažavajućih aspekata ove pandemije u Evropi bio je nedostatak medicinske opreme i sredstava za lečenje obolelih.
Prvih nekoliko nedelja krize, posebno je bio zapanjujuć nedostatak međusobne ispomoći zemalja EU. Solidarnost o kojoj je Evropska komisija toliko trubila bila je beskorisna, dok su istovremeno Italija i Španija tonule.
Nažalost, neoliberalno takmičenje odavno je zamenilo solidarnost i koordinaciju. U vreme krize, države članice EU nisu bile sposobne da se koordinišu ili da podrže jedna drugu, ne samo po pitanju zdravlja, već i kada su po sredi ekonomski i socijalni oporavak. Iako je EU znala da su zdravstveni sistemi nedovoljno finansirani, nije promovisala zajedničku strategiju borbe protiv virusa kako bi sprečila međusobno takmičenje država članica oko oskudnih medicinskih resursa.
EU po svaku cenu mora da počne da promoviše solidarnost naspram takmičenja. Da li će se sa tim složiti neoliberalni jastrebovi iz Evropskog saveta? Ne nadajte se.
3. Prava na lek
Dugoročne posledice rezova u javnom finansiranju istraživanja i razvoja vakcina i lekova tek ćemo videti. A ko će biti dobitnici na kraju? Naravno, velike farmaceutske komanije, a posebno ako dobiju ekskluzivna prava i unosne licence pomoću kojih vladama širom sveta mogu da diktiraju cene.
Ko će platiti tu cenu? Poreski obveznici, kao i obično.
Zato se moramo pobrinuti da, kada se javni novac ulaže u istraživanje vakcina, rezultati moraju biti oslobođeni prava intelektualne svojine, a cenovna dostupnost pacijentima mora biti garantovana za sve proizvode koji su razvijeni pomoću ovih sredstava.
Značaj javno finansiranih istraživanja i razvoja ne može biti dovoljno naglašen, a institucije moraju sarađivati na međunarodnom nivou, bez diktata vodećih farmaceutskih kompanija.
4. Zapostavljanje najranjivijih društvenih grupa i starih
Kao posledica liberalizacije javnih službi, sektor nege izvučen je iz okrilja zdravstvene zaštite i postao je krava muzara privatnog kapitala. Rezovi i nedostatak investicija u ovaj sektor ostavili su najosetljivije grupe u našim društvima u još većem riziku od zanemarivanja, zlostavljanja i smrti.
Mere štednje u zdravstvu znače nedovoljno smeštajnih kapaciteta za starije. Oni se preusmeravaju ka sektoru nege koji je već bio preplavljen, mnogo pre pandemije; uostalom, samo obratite pažnju na šokantno visok broj smrtnih slučajeva u domovima za stare u prethodnih nekoliko nedelja.
Onda se zapitate zašto postoje ovi problemi: manjak javnih investicija, rezovi u finansiranju službe nege na lokalnu, nedostatak osoblja, smanjen broj kućnih poseta i dijagnostičke pomoći… Sve ovo može se dovesti u vezu sa neoliberalnom praksom štednje.
Isto se odnosi i na socijalne službe, humanitarne i nevladine organizacije koje štite ranjive grupe poput dece, žena, osoba sa invaliditetom, žrtava nasilja u porodici, izbeglica i migranata. Sve ove grupe godinama su zanemarivane, a njihova ionako loša pozicija samo je pogoršana tokom pandemije kada je pristup pomoći prekinut ili preopterećen. Ukoliko neoliberalizam opstane i nakon krize izazvane koronavirusom, baš kao što je opstao i posle finansijske krize iz 2008. godine, ove osetljive grupe biće izložene još većim problemima u vremenu koje dolazi.
5. Zoonotska katastrofa
Klimatske promene naizgled nemaju neposredne veze sa izbijanjem pandemije koronavirusa, ali, kada uzmemo u obzir ulogu koju je neoliberalizam odigrao u uništavanju prirodnih staništa i urušavanju biodiverziteta, porast rizika od zoonotskih oboljenja direktno je povezan sa uništavanjem naše planete.
U stvari, COVID-19 je samo poslednja u dugom nizu zoonotskih oboljenja izazvanih virusima, bakterijama, gljivicama ili parazitima koji se prenose sa životinja na ljude. Kako je Svetska zdravstvena organizacije navela, 70% novih humanih patogena može se povezati sa životinjama. Već poznati virusi, poput ebole, MERS-a, SARS-a, virusa Zapadnog Nila, denga groznice i, naravno, ptičjeg gripa, odreda su primeri zoonotskih oboljenja koja su odnela na hiljade života.
Vođena neoliberalnom paradigmom, naša rastuća potražnja za hranom i žitaricama dovela je do do sada neviđenog uzurpiranja prirodnih staništa životinja, nestanka celih šuma i generalno do uništavanja planete. Ljudi su danas, zahvaljujući intenzivnoj poljoprivredi, trgovini stoke i njenim transportom, kao i usled bliskog kontakta na pijacama, bliže životinjama nego što su ikada bili. Neregulisani lov na divlje vrste takođe je doprineo ovome. Sve to skupa samo je pokazni primer na koji način neoliberalna dogma slobodnog tržišta dovodi do situacije u kojoj, na kraju, moramo da plaćamo cenu.
Tekuća zdravstvena kriza, u tom smislu, dodatno naglašava važnost zaštite biodiverziteta i stvaranje tampon zona između ljudi i životinja. Ovo zahteva ozbiljnu posvećenost i EU institucija, ukoliko zaista želimo da se uhvatimo u koštac sa klimantskim promenama i alarmantnim stanjem u kojem se nalazi naša životna sredina. Potreba za socijalnom i zelenom obnovom društva i ekonomije danas je više nego očigledna.
6. Unižavanje radnica i radnika
Zdravstveni radnici i radnice, kao i ljudi koji su zaposleni na drugim, preko potrebnim poslovima bez kojih ne bismo danas, u toku krize, mogli da preživimo, nisu jedini koje su pogodile neoliberalne politike EU. I drugi radnici i radnice nalaze se pod udarom procesa prekarizacije i urušavanja radnih prava.
Mnogi od njih, a u najvećoj meri žene, svakodnevno izlažu svoje živote riziku. Medicinsko osoblje nema dovoljno najosnovnije zaštitne opreme, baš kao ni zaposleni u supermarketima. Za milione radnica i radnika ova kriza značila je prinudni odmor ili otkaz. Predlog Evropske komisije koji bi trebalo da garantuje poslove, plate i radna prava (Podrška za ublažavanje rizika od nezaposlenosti u vanrednim situacijama [SURE]) delovao je kao nužan korak, ali je ostao na nivou neobavezujuće mere za zemlje članice EU. To znači da mnogi ljudi koji su ostali bez posla ostaju i prepušteni sami sebi.
Nadalje, finansiranje SURE programa biće vršeno kroz zajmove umesto kroz sistem javnih subvencija. Ovi zajmovi vršiće se na finansijskim tržištima čime će biti omogućeno privatnim bankama da ostvare profit na temelju krize, a time će se uvećati i javni dugovi. Ukratko, oligarhija čini sve kako bi se međusobno ispomogla, baš kao što su činili i tokom finansijske krize iz 2008. godine.
Neminovna recesija koja nam predstoji biće nepodnošljiva za mnoge radnice i radnike. Oni će biti kolateralna šteta ove pandemije i njih prve treba zaštititi sistemima garantovanih poslova – ne multinacionalne kompanije i banke.
Moramo proširiti naše resurse i naći nove načine i instrumente za rešavanje nadolazeće finansijske i socijalne krize. Svima mora biti jasno da neoliberalizmu nema mesta u planiranju toga kako će svet izgledati jednom kada se pandemija koronavirusa okonča.
IZVOR: GUE/NGL
PREVOD: Vladimir Simović
