Centar za politike emancipacije i platforma Zajedničko vas pozivaju da prisustvujete 30. po redu Radnom stolu u okviru programa Participativna demokratija koji se realizuje u saradnji sa Domom omladine Beograda.
Radni sto #30 pod naslovom “Ekonomska demokratija i progresivne leve politike” biće održan u utorak, 3. marta u 19 časova, u tribinskoj sali Doma omladine Beograda. Ovom prilikom predstavićemo wiki stranicu “Ekonomska demokratija” Platforme za teoriju i praksu zajedničkih dobara Zajedničko.
Učestvuju:
Biljana Đorđević, Fakultet političkih nauka
Filip Balunović, politički filozof
Aleksandra Lakić, Platforma za teoriju i praksu zajedničkih dobara – Zajedničko
Razgovor vodi Darko Vesić, CPE
Demokratija shvaćena kao vladavina naroda podrazumeva proces donošenja političkih odluka u skladu sa interesima i potrebama većine u jednom društvu. Međutim, ovakva predstava prikriva činjenicu da se politička moć u modernom društvu zasniva na ekonomskoj moći. Zahtev za istinskom demokratijom ili ranopravnije učešće u donošenju političkih odluka stoga mora pretpostavljati i promenu u smeru ravnopravnije raspodelu ekonomske moći. Koncept ekonomske demokratije predstavlja mogući okvir kojim takvu promenu možemo misliti, i to sa ciljem prebacivanje poluga odlučivanja u ekonomskoj sferi društvene reprodukcije iz ruku vlasnika privatne svojine na šire društvene grupe čiji interesi i potrebe najčešće ostaju nezadovoljeni.
Osim što je ekonomska demokratija kao teorijski okvir usmerena na kritiku kapitalističkih odnosa proizvodnje kao suštinski nedemokratskih usled činjenice da se demokratija zadržava u nominalno političkoj ravni, kao politički program ona predstavlja sveobuhvatni sistem politika i načina organizovanja zajednice koji nagoveštavaju radikalno drugačije društvo – od različitih oblika kolektivne svojine nad sredstvima za proizvodnju, prirodnim bogatstvima i infrastrukturom, kojima se upravlja u korist svih članova društva/zajednice; preko participativne demokratije u kojoj se odluke donose uz učešće svih onih kojih se posledice tih odluka tiču; dekomodifikacije radne snage kojom se osnovne potrebe (ishrana, stanovanje, zdravlje, obrazovanje) zadovoljavaju izvan tržišta; do poštovanja principa održivosti životne sredine koji podrazumeva odgovornu interakciju sa okolinom kako bi se izbeglo iscrpljivanje ili propadanje prirodnih resursa i omogućio dugoročni kvalitet životne sredine.
Kroz razgovor ćemo pokušati da odgovorimo na neka od pitanja koja su važna za kritičko sagledavanje odnosa ekonomskih politika i političke demokratije:
Koji su dometi koncepta u lokalnom kontekstu? Da li je i u kojoj meri prisutan u političkim programima progresivnih pokreta? Na koji način je moguće koncept ekonomske demokratije predstaviti kao poželjan i dostižan, i da li su lokalni akteri spremni da ga prihvate kao moguću političku strategiju?
