Centar za politike emancipacije vas poziva da prisustvujete petom Radnom stolu u okviru programa Participativna demokratija koji ćemo realizovati tokom ove godine u saradnji sa Domom omladine Beograda.
Radni sto #5 biće održan u tribinskoj sali Doma omladine Beograda u sredu 01. juna od 19 časova pod naslovom “Obrazovanje u perspektivi”.
Učesnici/e:
Dr Nada Sekulić, antropološkinja, profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu na odeljenju za sociologiju
Katarina Antonić, studentkinja sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, delegatkinja studentskog pokreta FFNS
András Juhász, nastavnik filozofije i aktivni učesnik prošlogodišnjeg štrajka prosvetara
Razgovor će voditi Marija Jakovljević, sociološkinja i članica redakcije portala Mašina
Teško je naći aktera bilo u obrazovnoj sferi, bilo da je interesno usmeren na nju – bez obzira da li je reč o zaposlenima, učenicima/studentima, roditeljima, poslodavcima, predlagačima i kreatorima obrazovnih politika i sl, koji je zadovoljan njenim funkcionisanjem. Evidentno je da pristup obrazovanju mora da se menja i da je neodvojiv od promene sistema društvenih odnosa.
Obrazovno polje je poprište ideoloških borbi za interpretaciju sistema i uspostavljanje novih/recikliranje postojećih hegemonih vrednosti koje postaju „zdrav razum“ društva. Iako je u suštini heterogeno u pogledu aktera i perspektiva, obzirom da je oblikovano državnim politikama i zahtevima tržišta, u biti je reč o mehanizmu kontrole društvene pokretljivosti.
Tokom radnog stola napravićemo osvrt na važnije zaokrete na ideološkom i operativnom planu: kako se menjaju državne politike ka (visokom) obrazovanju i kakve su njihove implikacije po mlade i tržište rada.
Pored makro i mezo perspektive, neophodno je analizirati i percepcije aktera u obrazovnom polju. Razgovaraćemo o tome kako nastavno osoblje, sindikati i studenti razumevaju aktuelne procese i svoje mesto u njima. Povremena gibanja i protesti pružili su nam zanimljivu građu za promišljanje strategija za promenu postojećeg reda stvari koji ide na štetu najširih slojeva i same akademske zajednice. U ovu društvenu (ne)jednačinu treba uključiti i sve one aktere koji utiču ili pokušavaju da utiču na oblikovanje obrazovne sfere, od raznih aktera iz civilnog sektora, koji pokrivaju čitavu paletu ideoloških usmerenja, do verskih institucija i međunarodnih organizacija koje operišu u konzervativnom i patrijarhalnom ključu.
Dođite da razgovaramo o perspektivama za unapređenje obrazovnog okruženja i uslova za učenje, koje se ne meri po aršinima tržišta, već javnog interesa.
