Široka koalicija od više od 50 organizacija civilnog društva i sindikata iz Nemačke, okupljenih oko Inicijative za zakon o lancima snabdevanja (Initiative Lieferkettengesetz), izrazila je stav da Savezna vlada Nemačke treba da nametne zakonske obaveze nemačkim kompanijama da poštuju ljudska prava i ekološke standarde na globalnom nivou. Zahtev je objavljen na godišnjicu razornog požara koji je zahvatio tekstilnu fabriku Ali Enterprises u Pakistanu.
Kroz Inicijativu za zakon o lancima snabdevanja sindikati su udružili snage sa organizacijama za zaštitu životne sredine, organizacijama za zaštitu ljudskih prava, kao i predstavnicima fer trgovine i verskim organizacijama.
U peticiji koju je Inicijativa pokrenula navodi se da ovaj savez zahteva od Nemačke kancelarke Angele Merkel da uvede Zakon o lancima snabdevanja do kraja 2020 godine. Tom prilikom organizovan je i skup ispred zgrade parlamenta u znak sećanja na radnice i radnike koji su izgubili živote u brojnim nesrećama koje su se dogodile u fabrikama koje proizvode za nemačke kompanije.
“S vremena na vreme čujemo izveštaje o zapaljenim fabrikama, eksploataciji dečjeg rada i opustošenim prašumama. Sve to pokazuje da nemačke kompanije neće dobrovoljno da izvršavaju svoje obaveze. Nemačka vlada mora konačno da uspostavi pravni okvir kojim će zaustaviti kompanije koje tolerišu eksploataciju i uništavanje životne sredine” objašnjava Johana Kuš (Johanna Kusch), portparol Inicijative za zakon o lancima snabdevanja.
“Pucanje brane u rudniku gvozdene rude, u malom brazilskom gradu Burmadinjo početkom 2019. godine, rezultiralo je sa 272 smrtna slučaja, a predstavlja samo jedan poražavajući primer kršenja ljudskih prava u rudarskom i energetskom sektoru. Činjenica da nemačka kompanija TÜV SÜD snosi značajnu odgovornost za ovu katastrofu jasno govori da nemačke kompanije neprestano krše ljudska prava kada posluju u inostranstvu. Nije dovoljno da 50% ili čak 90% kompanija poštuje ljudska prava. Posao ne bi trebalo da ubija – čak je i jedna smrt previše. Jednako tako, žrtve kršenja ljudskih prava trebalo bi da budu u mogućnosti da kompanije dovedu pred lice pravde, i preko nemačkih građanskih sudova, ako je to potrebno”, zahteva Primin Špigel (Pirmin Spiegel), generalni direktor MISEREOR-a.
“Pored toga što prodaju proizvode u čijem procesu izrade su radnice i radnici izloženi izrazito toksičnim pesticidima i pri tom mizerno plaćeni, međunarodna komparativna istraživanja pokazuju da lanci nemačkih supermarketa čine vrlo malo da zaštite prava radništva. Situacija je bolja u Velikoj Britaniji, ako ni zbog čega drugog onda zato što je britanska vlada usvojila Zakon o modernom ropstvu. Ukoliko želimo da i nemački supermarketi ostvare napredak na ovom polju, potreban nam je zakon koji će regulisati lance snabdevanja. Uostalom, ne želimo patnju i eksploataciju kao sastojke naših obroka”, naglašava Marion Lizear (Marion Lieser), izvršna direktorka kompanije Oxfam Deutschland e. V.
“Amazon gori, a pogođeno lokalno stanovništvo gubi sredstva za život. Mnogi od ovih požara započeti su da bi se oslobodila zemlja za uzgoj soje koja se zatim koristi u nemačkim fabrikama. Ovo je samo jedan od bezbroj primera kako degradacija životne sredine ide ruku pod ruku sa kršenjima ljudskih prava. Najzad nam je potreban Zakon o lancima snabdevanja u Nemačkoj kako bi kompanije poštovale ekološke standarde i ljudska prava širom sveta”, zahteva Ernst-Kristof Štolper (Ernst-Christoph Stolper), zamenik predsednika Društva prijatelja Zemlje (BUND).
“Tržišna utakmica koja se odvija na štetu našeg prirodnog sveta i osnovnih prava radnika i radnica je nefer utakmica. Sloboda sindikalnog organizovanja i pravo na kolektivno pregovaranje nisu samo ljudska prava i osnovni demokratski principi, oni su preduslov za dostojanstven rad i društveni napredak. Moramo zaustaviti dominantne globalne poslovne prakse ekološkog i socijalnog dampinga. Zakon o lancima snabdevanja bio bi hrabar korak u pravom smeru”, kaže Frank Cah (Frank Zach) iz saveznog izvršnog odbora DGB-a, Nemačke konfederacije sindikata.
IZVOR: corporatejustice.org
