U periodu od 24. do 27. marta u Beogradu, održan je Forum mladih i radnica i radnika iz tekstilne industrije pod nazivom „Savez za pravednu modu“. U organizaciji Centra za politike emancipacije (CPE) i partnera iz mreže Clean Clothes Campaign, ovaj događaj okupio je gotovo 100 učesnica i učesnika iz 19 zemalja Evrope i Azije – radnice i radnike iz tekstilne industrije, sindikalne predstavnike, aktiviste, istraživače i kreatore sadržaja koji se bave modnom industrijom. Time je otvoren prostor za razmenu iskustava koja prevazilaze lokalne i regionalne okvire, stavljajući u fokus budućnost tekstilne industrije u vreme globalnih promena.
FOTO: Katarina Drajić
Kroz seriju radionica i diskusija, učesnici su se bavili konkretnim pitanjima: od povezivanja radništva duž globalnih lanaca snabdevanja i organizovanja migrantskih radnika i radnica, do kritičkog preispitivanja da li postojeća „zelena“ rešenja i digitalizacija menjaju sistem ili ga samo čine efikasnijim u eksploataciji?
FOTO: Katarina Drajić
Šta znači pravedna tranzicija i za koga je ona pravedna?
Forum je otvorio jedno suštinski političko pitanje: ako se i poslodavci i vlade i radnice i radnici slažu da nam je potrebna pravedna tranzicija – gde se onda razilazimo? Odgovori koji su se tokom četiri dana iskristalisali ukazuju na to da razlike ne leže u principima, već u moći: ko odlučuje, ko profitira, ko snosi trošak i čiji se glas zaista čuje. U tom kontekstu, posebno je istaknuta uloga mreže Clean Clothes Campaign u povezivanju lokalnih borbi u globalni okvir i insistiranju da radnička prava budu centralni deo prelaska na industriju koja je održiva i za planetu i za ljude.
FOTO: Katarina Drajić
Manifest kao alat za organizovanje i politički pritisak
Tokom Foruma je predstavljen nacrt Manifesta za pravednu tranziciju na kojem smo prethodnih meseci radili u težnji da objedinimo iskustva radnica i radnika u dokument koji predstavlja artikulaciju zajedničkih zahteva. U diskusijama na samom Forumu naglašena je potreba da se kompleksne teme približe svakodnevnom iskustvu ljudi, ali i da se ponovo promišlja odnos prema radu, uključujući ideju da je vreme da „jednostavan život“ i dostojanstvo rada ponovo postanu centralne vrednosti. U tom smislu, nacrt našeg Manifesta je više od još jednog dokumenta – to je pokušaj da se politički artikuliše ideja da održivost bez radnih prava nije održivost, a cilj nam je da ovaj dokument izađe iz okvira ekspertskih krugova i postane alat za širu društvenu mobilizaciju.
FOTO: Katarina Drajić
Paralelne sesije: Dubinska analiza problema
Učesnici i učesnice Foruma imali su priliku da kroz rad u manjim grupama detaljnije istraže specifične teme:
1. Povezivanje radništva i borba za vidljivost „nevidljivih“
Radionica o povezivanju duž globalnih lanaca snabdevanja pokazala je važnost međunarodne solidarnosti, ali i njene izazove u praksi. Paralelno, sesija o organizovanju „nevidljivih“ radnika fokusirala se na migrantski rad, naglašavajući da su solidarnost i poverenje ključni za kolektivno delovanje u uslovima visoke nesigurnosti. Kroz radionicu o zamišljanju pravednije tekstilne industrije, učesnici su se bavili možda najosnovnijim, ali često zanemarenim korakom – sposobnošću da uopšte zamisle drugačiji sistem.
FOTO: Katarina Drajić
2. Između svakodnevnog rada i novih oblika kontrole
Drugi blok sesija vratio je fokus na svakodnevicu. Kroz lična svedočenja radnica, učesnici su čuli kako izgleda radni dan obeležen visokim normama, nesigurnošću i borbom za osnovna prava. Upravo ti momenti su podsetili na nešto što se često zaboravlja: eksploatacija nije apstraktna kategorija, već niz ponavljajućih, iscrpljujućih radnji koje neko svakodnevno obavlja. Ove priče su jasno ukazale na ogroman jaz između korporativnih narativa o „održivoj modi“ i surove realnosti proizvodnje. Istovremeno, sesija o digitalizaciji lanaca snabdevanja otvorila je pitanje uloge tehnologije – da li ona doprinosi transparentnosti ili uvodi nove oblike kontrole, dok je diskusija o politikama reciklaže i ponovne upotrebe dodatno problematizovala ideju da su „zelena rešenja“ nužno i pravedna za radnice i radnike.
3. Od analize ka konkretnim strategijama
FOTO: Katarina Drajić
Treći dan bio je usmeren ka razvoju konkretnih rešenja. Panel o kampanjama za platu za život (living wage) ukazao je na različite pristupe u Evropi i regionu, naglašavajući potrebu za prilagođavanjem strategija lokalnim kontekstima, ali i za jačanjem međunarodne saradnje. Predstavljeni su i nalazi organizacije Amnesty International koji ukazuju na kontinuirano kršenje radnih prava u globalnoj tekstilnoj industriji. Paralelne sesije bavile su se konkretnim mehanizmima podrške radnicima, poput sistema hitne pomoći (urgent appeal) mreže Clean Clothes Campaign.
FOTO: Katarina Drajić
Film kao ogledalo stvarnosti: „Made in Europe“ u MTS dvorani
Učesnici Foruma, ali i beogradska publika imali su priliku da u Domu sindikata (MTS dvorana) pogledaju igrani film „Made in Europe“ bugarskog reditelja Stefana Komandareva. Film je svojim hiperrealističnim pristupom snažno dočarao uslove rada u tekstilnoj industriji u Bugarskoj, u dodatno otežavajućim okolnostima tokom globalne pandemije COVID-19.
FOTO: Katarina Drajić
U razgovoru nakon projekcije, koji je moderirao Ivan Velisavljević, filmski kritičar, scenarista i dramaturg, publika je imala priliku da svoja pitanja uputi direktno reditelju. Komandarev je otvoreno govorio o procesu nastanka filma, istraživanju i stvarnim pričama koje su oblikovale likove, naglašavajući koliko su granice između umetnosti i realnosti u ovom kontekstu tanke.
FOTO: Katarina Drajić
Izlazak u javni prostor: Od performansa do panela
Forum je iskoračio i u javni prostor kako bi proširio domet kritičke diskusije. Performans nemačke umetnice Vivijen Tauman (Vivien Tauchmann) na Trgu republike otvorio je prostor za iskustveno razumevanje eksploatacije. Vivijen u svom performansu, kroz repetitivne pokrete, čini vidljivim fizički napor i iscrpljenost svojstvene radu u fabrikama. Ovakav format nam, mimo suvih podataka i izveštaja, daje direktan uvid u ljudsku cenu odeće koju nosimo.
FOTO: Katarina Drajić
Na panelu „Druga strana mode“ koji smo organizovali u Dorćol placu, u javnom razgovoru učestvovali su Dominik Miler (Dominic Müller) iz organizacije Labour Behind the Label (Velika Britanija), Mario Iveković iz Novog sindikata (Hrvatska), Abdulhalim Demir Bego iz mreže Clean Clothes Campaign (Turska) i Bojana Tamindžija ispred CPE. Panelisti su u diskusiji koju je moderirala Dunja Jovanović govorili o moći globalnih modnih brendova i njihovom izbegavanju odgovornosti za uslove rada duž lanaca snabdevanja, povezujući sistemsku analizu sa autentičnim svedočenjima aktivista i radnika. Naglasak razgovora je bio na tome da se korenita promena industrije neće desiti bez međunarodne solidarnosti i zajedničkog pritiska na multinacionalne kompanije i donosioce odluka.
FOTO: Katarina Drajić
Od Manifesta ka delovanju: Naredni koraci ka pravednoj tranziciji
Završni razgovor Foruma povezao je perspektive mladih i radnica i radnika i otvorio pitanje narednih koraka. Jedna od ključnih poruka koja se provlačila kroz ceo Forum jeste da ne možemo govoriti o klimatskoj održivosti bez radničkih prava. Takođe, naglašena je potreba da se promeni način na koji mladi razumeju rad, u kontekstu u kojem se vrednuju individualni uspeh i preduzetništvo, dok se sam rad često potiskuje. U tom smislu, posebno je istaknuta potreba za jačanjem sindikalnog organizovanja među mladima i stvaranjem direktnijih veza između mladih aktivista i radništva.
FOTO: Katarina Drajić
Mladi su prepoznati, ne samo kao budući lideri, već kao sadašnji radnici i radnice, organizatori, ali i potrošači, sa važnom ulogom u povezivanju borbi za klimatsku i socijalnu pravdu. Istovremeno, istaknuto je da pravedna tranzicija ne može biti izgrađena bez radnica i radnika, već isključivo zajedno sa njima. Manifest za pravednu tranziciju, čije se objavljivanje simbolično očekuje 1. maja, predstavljaće važan alat za dalje delovanje. Organizacije, sindikati i pojedinci biće pozvani da ga podrže i koriste kao osnov za zajedničku borbu za pravednije i održivije uslove rada u globalnoj tekstilnoj industriji.
Forum u Beogradu još jednom je pokazao da solidarnost nije apstraktan princip, već praksa koja se gradi kroz susrete, razmenu i zajedničku borbu.
FOTO: Katarina Drajić
