Juče smo dobili pismo od prijatelja iz udruženja “Solidarnost” iz Subotice u kojem smo zamoljeni da objavimo njihovo saopštenje i pozovemo ljude da pruže solidarnost i podršku njihovoj borbi.
Na lokalnim izborima u Subotici 2012. godine “Solidarnost” se kandidovala kao grupa građana i dobila je 1,14% glasova. Za troškove predizborne kampanje prikupili su, dobrovoljnim prilozima građana, 96.590 dinara. Agencija za borbu protiv korupcije je protiv Mikloša Olajoša Nađa, nosioca liste, podnela prekršajnu prijavu 2015. godine, sedam godina kasnije, obrazlažući je nedostavljanjem finansijskog izveštaja o prihodima i rashodima.
“Mi nismo bili politička stranka, nismo imali žiro račun ni PIB, ali Prekršajni sud smatra da smo bili ‘politički subjekt’ i ja sam bio u obavezi da Agenciji pošaljem finansijski izveštaj,” navodi se u saopštenju kojeispred udruženja potpisuje Mikloš.
Žalba na presudu je odbijena 24. decembra 2019. godine pa je Mikloš sada u obavezi da u roku od 15 dana uplati 30.000 dinara, plus 2.000 dinara za sudske troškove.
U saopštenju dalje stoji:
“Grupa građana ‘Solidarnost’ izišla je na lokalne izbore za Skupštinu grada Subotice 6. maja 2012. godine sa motivacijom da se čuje reč osiromašenih radnika i nezaposlenih koji su bili izbačeni na ulicu iz opljačkanih preduzeća kao što su ‘Sever’, ‘Agrokombinat’, ‘Agroseme Panonija’, ‘Fidelinka’ itd. Među nama je bilo i nezaposlenih, ljudi sa malim penzijama, što sve odslikava da smo predstavljali Subotičane. Nas nisu finansirali ni država, ni političke partije mi tajkuni.
Na izborima nismo uspeli, ali smo nastavili radničku borbu koja do danas traje: od tada smo organizovali pet velikih protesta u centru grada, od kojih su dva bili pred zgradom Opštinskog suda.
Ono što mi i ja smatramo sramotnim u ovoj presudi je to što mi svi znamo kako ‘veliki igrači’ i političke partije pribavljaju milione evra za finansiranje svoje predizborne kampanje a da za svoje marifetluke u tome niko nije sankcionisan.
Subotica je do 1988. bila jedan od privredno-industrijskih centara u Jugoslaviji sa 55.000 zaposlenih. U proteklih 30 godina Subotica je kao i Srbija osiromašena od strane domaćih i stranih moćnika, za šta još niko nije odgovarao a zbog čega je Srbija unazađena za 50 godina. Sumanuto je da se Srbija, presudama kao što je ova, pravda pred EU da se ‘ovde vodi borba protiv korupcije’, pošto je svima jasno da je to jedna lažna predstava. O našem stavu o borbi protiv korupcije samo još ovo: nakon smrti poštovane Verice Barać na predlog Udruženja građana Subotice ‘Solidarnost’ Skupština grada Subotice je odlučila da jedna ulica u Subotici ponese njeno ime, što je i ostvareno.
Ovo pismo vam šaljemo kao molbu za podršku i solidarnost, objavite je na vašim portalima. Radnička borba je u blokadi, radnici su krvavo eksploatisani i ovakve presude ne smeju nas obeshrabriti, nego moraju biti podsticaj da još odlučnije, udruženi i ujedinjeni, nastavimo borbu za prava radnika protiv ovakvog kapitalizma. Nema Srbije po meri Čoveka, ako u njoj odlučujući uticaj nemaju oni koji stvaraju novu vrednost.
Pozdrav sa stisnutom radničkom pesnicom i uz poklič: ‘Proleteri svih zemalja, ujedinite se!'”
Podršku ovom subotičkom udruženju možete poslati putem mejla solidarnost.su@eunet.rs gde se takođe možete raspitati kako konkretnije možete pomoći njihovoj daljoj borbi.
