Subversive festival je dragocen događaj za balkansku levicu. Dvonedeljni program koji se sastoji od filmskog festivala, niza predavanja i okruglih stolova, predstavlja i mesto okupljanja aktivistkinja i aktivista iz čitavog regiona, mesto za razmenu informacija, iskustava i perspektiva.
Kriza eurozone i čitave EU donela je veliku neizvesnost na područje Evrope. Ovde nije reč samo o socioekonomskoj budućnosti zemalja članica EU, već i budućnost tzv. tranzicionih zemalja koje su svoj istorijski put videle u pristupanju EU. Danas je taj put pod velikim znakom pitanja jer je jasno da Evropa, kako to Srećko Horvat u jednom od uvodnih tekstova za festival kaže, nije oaza blagostanja već istinsko bojno polje u kojem se vodi permanenti građanski rat, od imigrantskih i omladinskih nereda do generalnih štrajkova i opštenarodnih protesta.
Kakva je uopšte budućnost Evrope?
Upravo to je bila jedna od centralnih tema ovogodišnjeg Subversive festivala održanog u Zagrebu od 05. do 19. maja. Ako uzmemo u obzir to da je Hrvatska krajem prošle godine na referendumu rekla „da“ Evropskoj uniji, ali i činjenicu da ova zemlja predstavlja svojevrstan prelaz između Balkana kao periferije Evrope i nove periferije unutar same EU, značaj ovog događaja još je veći.
Peti po redu Subversive festival ove godine je obuhvatio pet programskih celina: filmski festival pod nazivom Europa incognita; međunarodnu konferenciju pod nazivom Budućnost Europe; Subversive forum, platformu za alternativne društvene mobilizacije; Balkan forum koji je okupio preko 40 balkanskih udruženja, nevladinih organizacija, levih političkih inicijativa, sindikata i pojedinaca koji su razgovarali o perspektivama buduće saradnje i mogućnostima uključenja u evropske i svetske socijalne pokrete i sajam knjiga domaćih izdavača za koji je od sledeće godine predviđeno da preraste u međunarodni. Takođe, festival prati i novo izdanje publikacije Up&Underground #21/22, koju su priredili Srećko Horvat, Igor Štiks i Boris Postnikov, a koja donosi sveže analize nekih od najaktuelnijih svetskih i regionalnih progresivnih autora i autorki.
Konferencija Budućnost Evrope je od 13. do 19. maja svake večeri na četiri sata punila dvoranu kina Europa. Više od 700 ljudi prisustvovalo je otvaranju na kojem su u formi okruglog stola razgovarali Slavoj Žižek, Tarik Ali (Tariq Ali) i Srećko Horvat. Generalna tema “Kriza Evrope” omogućila je mapiranje trenutnog evropskog kriznog stanja, uz par provokativnih teza koje su oba govornika razvijala narednih večeri: Žižek zalažući se za čitanje aktuelnih globalnih protesta i pobuna kao “znakova iz budućnosti” koji nagoveštavaju nove perspektive komunističke ideje, a Ali referirajući na jugoslovensku prošlost, latinoameričku sadašnjost i evropsku budućnost.
Narednih dana ređala su se imena poznatih teoretičara i teoretičarki. Saskia Sasen (Saskia Sassen) je, služeći se globalizacijom kao referentnim okvirom, ispitivala povezanost aktuelnih narodnih ustanaka i urbanih prostora u kojima se dešavaju. Američki filozof Majkl Hart (Michael Hardt) je pokušao da ponudi odgovore na pitanje šta nam je činiti u krizi i kakve to vrste subjektiviteta kriza proizvodi. Program su obeležila i izlaganja Kristiana Maracija (Christian Marazzi) “Od komunizma kapitala do kapitala komunizma” i Gajatri Spivak (Gayatri Spivak) “Budućnosti, prošlosti, jezici, Balkan”, a konferenciju je u subotu zatvorio “jugoslovenski trio” – Dubravka Ugrešić, Boris Buden, Renata Salecl – okruglim stolom koji se bavio prošlošću, sadašnjošću i budućnošću “evropeizovanog Balkana” i “balkanizovane Evrope”.
U okviru Subversive foruma, Zagrebačko kazalište mladih (ZKM) bilo je mesto susreta aktivista/kinja i teoretičara/ki iz čitavog sveta. Debate su bile intenzivne i trajale od jutra do kasnih popodnevnih časova.
Prva dva dana (14-15. maja) tema je bila Kriza Evrope. Analizirani su uzroci evropske krize, kritikovane nedemokratske i antisocijalne mere koje sprovodi briselska birokratija i lokalne evropske tehnokratske vlade, te razmatrane različite mogućnosti odgovora na krizu. Između ostalih, u razgovorima su učestvovali i Samir Amin, Bernar Kasen (Bernard Cassen), Fransin Mestram (Francine Mestrum), Erik Tusen (Eric Toussaint), Haris Golemis, Gašpar Mikloš Tamaš (Gaspar Miklos Tamas), Elizabet Gotije (Elisabeth Gauthier), Valter Bajer (Walter Baier), Kristof Ventura (Christophe Ventura), Kostas Duzinas (Costas Douzinas), Valtrud Fric-Klakl (Waltraud Fritz-Klackl) i mnogi drugi. Mogle su se čuti različite perspektive o aktuelnoj situaciji u Evropi, o otporima i ulozi evropske levice u trenucima krize, o značaju i dometu kako parlamentarnih borbi tako i direktnodemokratskih aktivnosti evropskih narodnih pokreta. Fokus je stavljen i na analizu različitih situacija u zemljama evropskog jezgra i periferije, ali i na pitanje da li je drugačija Evropa moguća.
S obzirom na aktuelna dešavanja posebna pažnja posvećena je situaciji u Grčkoj, kao akutnom žarištu ekonomske krize: predstavnici partije radikalne levice Syriza i Instituta Nikos Poulancas (Nicos Poulantzas Institute) predočili su različite moguće scenarije nakon nove runde parlamentarnih izbora. Takođe, razmatrane su mogućnosti transevropske saradnje sindikata, levih partija i političkih grupa, socijalnih inicijativa, akademskih i aktivističkih frakcija savremene levice, a sve u cilju potencijalnog stvaranja udruženog pokreta otpora širom kontinenta.
Treći dan foruma u ZKM-u je bio posvećen temi zajedničkih dobara i njihove odbrane, a poslednja dva dana (17. i 18. maja) Subversive foruma predstavljala su zapravo prvi Balkan forum gde su ućešće uzeli predstavnici/e organizacija sa gotovo celog Balkana. Cilj je bio da se na jednom mestu okupe aktivisti i aktivistkinje iz različitih sindikata i levih inicijativa i grupa, da se kroz razgovor analiziraju sličnosti i razlike lokalnih situacija i da se ispita mogućnost osnivanja Balkanskog socijalnog foruma.
Uvodni panel je nosio naslov “Zašto Svetski socijalni forum, zašto na Balkanu?” i na njemu su inostrani gosti Subversive foruma dali svoje viđenje uloge i značaja Svetskog socijalnog foruma, ali i pozicije Balkana unutar procesa globalnih antineoliberalnih borbi. Na narednim panelima razgovaralo se o socijalnim kontekstima u balkanskim zemljama, o antineoliberalnim mobilizacijama, ali i posebno o borbi za odbranu zajedničkih dobara. O iskustvima i perspektivama direktne demokratije govorili su uglavnom studentski aktivisti i aktivistkinje iz regiona. Kroz debatu panelista, ali i niz pitanja i komentara iz publike ukazano je na prednosti i mane ovakvog vida organizovanja.
Sa posebnim interesovanjem propraćena je i tema „Deindustijalizacija i radnički otpori“ o kojoj su zajedno razgovarali radnici iz Hrvatske i Srbije. Konstatovano je da su problemi vrlo slični, a predstavljeni su i neki uspešni primeri borbi protiv uništavanja lokalnih industrija.
Sve u svemu, ovogodišnji Subversive festival je jedan od prvih koraka u povezivanju sindikata, pokreta, grupa, inicijativa i aktivista i aktivistkinja iz regiona. Mnogo tema je otvoreno, održan je čitav niz intenzivnih diskusija, ukazano na različite perspektive i kontekste. U tom smislu Subversive treba posmatrati kao polaznu tačku za dalju saradnju. Ono što nam preostaje jeste strpljiv rad kako bi se suzbile devastirajuće posledice neoliberalizma na evropskoj periferiji, ali i osmislile strategije i taktike za izgradnju jednog drugačijeg Balkana, drugačije Evrope.
