Centar za politike emancipacije vas poziva da nam se pridružite u diskusiji koja će se baviti radničkim pravima na periferiji Evrope u kontekstu uključivanja zavisnih ekonomija u globalne lance snabdevanja i “trci ka dnu” koju međusobna konkurencija perifernih zemalja proizvodi.
Razgovori će se odvijati kroz dva panela 18. i 19. oktobra u Prostoru Miljenko Dereta, Dobračina 55. Razgovori će biti prenošeni na našoj Facebook stranici, a obezbeđen je i simultani prevod sa engleskog jezika.
Utorak, 18.10. u 18:30
Panel 1:
Snaga zakona ili snaga kapitala – Može li međunarodna legislativa ograničiti neometanu eksploataciju?
Učestvuju:
– Neva Nahtigal, Clean Clothes Campaign, Belgija
– Mario Iveković, Novi Sindikat, Hrvatska
– Mario Reljanović, Centar za dostojanstven rad, Srbija
Moderira: Bojana Tamindžija, Centar za politike emancipacije, Srbija
Sreda, 19.10. u 18:30
Panel 2:
Ekonomija Jugoistočne Evrope – Nezaustavljiva trka ka dnu?
Učestvuju:
– Zoran Ristić, UGS Nezavisnost, Srbija
– Nikola Ptić, Regionalni industrijski sindikat, Hrvatska
– Deborah Lucchetti, Campagna Abiti Puliti, Italija
– Georgi Medarov, KOI, Bugarska
Moderira: Vladimir Simović, Centar za politike emancipacije, Srbija
Više o programu:
Panel 1: Snaga zakona ili snaga kapitala – Može li međunarodna legislativa ograničiti neometanu eksploataciju?
Ukidanjem barijera za neometano ukrupnjavanje kapitala dovelo je do enormnog rasta moći multinacionalinih kompanija koje u potpunosti diriguju svetske finansije i oblikuju strukturu svetske proizvodnje. Svet rada u zemljama čija ekonomija počiva na uključivanju u globalne lance snabdevanja nema gotovo nikakve poluge moći kojima bi se usprotivio multinacionalnom kapitalu u okviru nacionalnih granica. Uz brutalnu eksploataciju radne snage, divljanje multinacionalnih kompanija širom planete, prati i brutalna eksploatacija prirodnih resursa pa je decenijama unazad jasno da je nadnacionalna legislativa koja bi regulisala poslovanje duž celog lanca snabdevanja nužnost.
Poslednja dekada izrodila je mnoštvo inicijativa ali za potencijalno značajno ograničavanje moći krupnog kapitala i pravedniju distribuciju bogatstva od centra ka periferiji u okviru postojećeg sistema. Najnovija vest je stigla početkom ove godine. Kada je Evropska Komisija objavila nacrt uredbe o uvođenju obavezne detaljne analize zaštite životne sredine i ljudskih prava u okviru globalnih lanaca snabdevanja, a u svrhu osiguranja da „korporativni entiteti djeluju proaktivno u cilju sprečavanja rizika od kršenja ljudskih prava“. Uvođenje detaljne analize u nacionalna zakonodavstva dalo bi radnicama i radnicima priliku da svoje probleme rešavaju u pravnom okviru adresirajući direktno vrh proizvodnog lanca bez obzira što se sama kompanija ne nalazi u njihovoj zemlji. Drugim rečima, multinacionalne kompanije bi direktno bile odgovorne za poštovanje radničkih i ljudskih prava duž celog lanca snabdevanja.
Nacrt uredbe zahteva od velikih kompanija koje posluju u Evropskoj uniji da procene svoj aktuelni i potencijalni uticaj na ljudska prava i životnu sredinu kroz svoje poslovanje duž lanaca snabdevanja i da preuzmu mere za sprečavanje, ublažavanje i otklanjanje loših uticaja po ljudska prava i životnu sredinu koje identifikuju.
Iako predlog uredbe nije u skladu sa svim preporukama od strane sveta rada, treba istaći da on kao obavezne komponente kojima će kompanije morati da se pozabave eksplicitno uključuje pravo na slobodu sindikalnog udruživanja i kolektivnog pregovaranja, platu za život i bezbednost i zdravlje na radu.
Koji nas koraci sve čekaju do konačnog usvajanja zakona i koje su njegove implikacije biti na svet rada u regionu? Koja su ograničenja nacionalnog zakonodavstva u borbi za radna prava i veće zarade? Uloga sindikata u izradi predloga zakona? Da li će zakon otvoriti mogućnosti međunarodne sindikalne saradnje i na koji način?
Učestvuju:
Neva Nahtigal, Clean Clothes Campaign, Belgija
Mario Iveković, Novi Sindikat, Hrvatska
Mario Reljanović, Centar za dostojanstven rad, Srbija
Moderira: Bojana Tamindžija, Centar za politike emancipacije, Srbija
Panel 2: Ekonomija Jugoistočne Evrope – Nezaustavljiva trka ka dnu?
Zemlje Balkana, na obroncima EU ili unutar nje, ne uspevaju da trasiraju put ekonomskog razvoja koji ne zavisi od stranih investicija. Upravo je to jedan od glavnih uzroka lošeg položaja u kojem se nalaze radnice i radnici ovog dela Evrope.
Bez jake domaće privredne baze naše zemlje nalaze se u zavisnom položaju spram zemalja Zapadne Evrope koje svoje proizvodne pogone, jednim delom, izmeštaju i u region Jugoistočne Evrope. Potezi koje povlače zapadnoevropske kompanije su vrlo logični jer im se ovde nudi jeftinija radna snaga, ali i brojne druge povoljnosti. Vlade država evropske periferije su, da bi udovoljile investitorima, unazadile radne standarde kako bi troškovi rada kompanijama bili što niži. Pored toga potencijalnim investitorima se nude subvencije i brojne druge poreske olakšice.
Kako se naše zemlje nalaze u međusobnoj konkurenciji, jer kompanije biraju za svoje poslovanje bolje uslove, trend urušavanja mehanizama zaštite radnika i radnica i ispumpavanja budžetskih sredstava ka privatnim kompanijama poreklom iz bogatijih zemalja je narastajući. Ovaj trend nazivamo i “trkom ka dnu” jer je perspektiva da se privreda zemalja evropske periferije tako razvije praktično nikakva.
Kako smo se našli u začaranom krugu “trke ka dnu”? Kako ona utiče na položaj radnika i radnica u ovom delu Evrope? Možemo li iz nje iskoračiti i kako? Da li je u takvim uslovima moguće graditi međunarodnu radničku solidarnost?
Učestvuju:
Zoran Ristić, UGS Nezavisnost, Srbija
Nikola Ptić, Regionalni industrijski sindikat, Hrvatska
Deborah Lucchetti, Campagna Abiti Puliti, Italija
Moderira: Vladimir Simović, Centar za politike emancipacije, Srbija
///////////////////////////////////////////////
Događaj podržan od strane:
