Jedna aktuelna ideja koja je privukla znatnu pažnju, posebno među mladima, jeste ideja da je pojam radničke klase – određen direktnom vezom sa proizvodnjom – zastareo. Kako su svi aspekti života, glasi argument, na neki način uvučeni u kapitalističke novčane veze, svi oni koji zapravo nisu deo kapitalističke klase moraju se smatrati neizdiferenciranim “mnoštvom”. U formulaciji Majkl Harta i Antonija Negrija mnoštvo zauzima mesto radničke klase, a prema Gaj Stendingu “prekarijat” je nova klasa po sebi i za sebe, pored tradicionalnog proletarijata. Stending ne pokušava precizno da locira prekarijat u vezi sa kapitalističkim proizvodnim procesima. Međutim, mnogi sledbenici Harta i Negrija se angažuju u razrađenim poduhvatima da to učine sa pojmom mnoštva. Dva pitanja ih naročito zbunjuju: Kakvu vrstu robe proizvode članovi mnoštva? I kako se vrednost proizvedena ovim radom akumulira u kapital? U ovim debatama je posebna pažnja posvećena vrednosti koja se stvara onlajn putem “virtuelnog” ili “digitalnog” rada.
Ovde tvrdim da je još uvek moguće primeniti Marksovu teoriju na sadašnje uslove – ne bi li se odredilo šta jeste ili šta nije roba, ne bi li se identifikovalo mesto proizvodnje robe, bilo materijalne ili nematerijalne, i ne bi li se definisala globalna radnička klasa u vezi sa procesima proizvodnje. Da bi se to postiglo neophodno je ponovo istražiti radnu teoriju vrednosti u svim njenim dimenzijama. Posebno obraćam pažnju na “digitalni” ili “virtuelni” rad, ne samo zato što je on trenutno u žarištu rasprava, već zato što je onlajn rad posebno teško konceptualizovati. Zbog toga je on plodno mesto za testiranje uopštenijih hipoteza. Ako teoriju bude bilo moguće primeniti ovde, onda je moguća i njena opštija primenjivost. Cilj je da se omogući mapiranje radničke klase u celokupnoj ekonomiji primenom šire teorije (kao što je to Marks činio). Ovo je, prema mom mišljenju, važan zadatak. Bez jasnog razumevanja zašto su radnice i radnici direktno uključeni u antagonistički odnos sa kapitalom, koji karakteriše robnu proizvodnju, kao i bez jasnog identifikovanja gde se nalazi taj položaj proizvodnje – nemoguće je prepoznati strategije koje bi omogućile radu da se suprotstavi kapitalu, radi ostvarivanja moguće budućnosti oblikovane prema sopstvenim interesima.
Publikaciju možete preuzeti klikom OVDE >>>
Objavljeno uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung – Southeast Europe.
Ursula Hjus (Ursula Huws) je profesorka na Studijama rada i globalizacije na Univerzitetu Hertfordshire i urednica međunarodnog interdisciplinarnog časopisa Work Organisation, Labour and Globalisation.
