U sredu, 7. aprila, u Medija Centru u Beogradu, predstavljen je koncept Regionalne najniže plate za život u Evropi koju je razvila mreža Clean Clothes Campaign. Proračun je utvrđen kroz terensko istraživanje koje je obavljeno u 15 zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, a nalazi pokazuju da minimalne zarade u ovom regionu dostižu u proseku tek jednu četvrtinu iznosa plate za život.
Plata za život (living wage) je koncept koji polazi od objektivnih troškova života i govori nam koji je to najniži iznos zarade koji bi radnicama i radnicima omogućio elementarno pristojan život.
FOTO: Medija centar
Više informacija o konceptu plate za život možete pronaći u publikaciji koju je moguće preuzeti OVDE >>>
Video snimak konferencije možete pogledati OVDE >>>
Bojana Tamindžija ispred Clean Clothes Campaign mreže naglasila je da “iako je plata za život ljudsko pravo koje je prepoznato u dokumentima Ujedinjenih nacija i Evropske unije, zarade koje prima većina zaposlenih u ovom delu Evrope mogu se okarakterisati kao sirotinjske. One retko prelaze zakonski definisanu minimalnu zaradu koja je toliko niska da se nalazi daleko ispod granice siromaštva kako je definiše Evropska unija.”
Zoran Ristić, viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja pri sinidkatu Nezavisnost, istako je i da “nije samo minimalna zarada problem, nego su problem ukupne zarade, jer 2/3 stanovništva ima primanja niža od prosečne plate.”
Danilo Ćurčić, ispred A11 inicijative za ekonomska i socijalana prava, osvrnuo se na odnos visokih troškova života u Srbiji i niskih zarada i istakao da “prema podacima Eurostata 66% stanovništva u Srbiji ima problem sa podmirivanjem troškova stanovanja. Vi imate ljude koji rade puno radno vreme i ne mogu da izađu iz siromaštva.”
“U tom smislu koncept plate za život nas navodi da se podsetimo koji je puni smisao plate”, zaključio je Danilo Ćurčić.
Plata za život u Srbiji iznosila bi 98.000 dinara, pokazuje proračun Clean Clothes Campaign mreže.
Za razliku od minimalane zarade ovako izračunat iznos plate za život pokriva troškove hrane, odeće, stanovanja i komunalija, javnog prevoza, obrazovanja, zdravstvene zaštite, kao i skromnu mogućnost odvajanja novca sa strane (diskrecioni dohodak). Plata za život, na taj način predstavlja iznos koji nadilazi puko preživljavanje i omogućava puno učešće u društvenom životu.
Bojana Tamindžija je podvukla da koncept koji je danas predstavljen “ima regionalni karakter, a kampanja za platu za život kreće istovremeno u 15 zemalja. Regionalni pristup ima za cilj da stane na put pretnji relokacijom kapitala i zaustavi konkurenciju između zemalja koje se takmiče u ponudi što jeftinije radne snage, odnosno bori se protiv međunarodnog i međuregionalnog takmičenja u daljem snižavanju cene rada.”
Zoran Ristić iz UGS Nezavisnost je dodao da je “jako je važno razvijati međunarodnu saradnju, kao i partnerstvo sindikata i nevladinih organizacija, kako bismo uspeli da nateramo drugu stranu da radnicima da više.”
U Clean Clothes Campaign mreži, velike kompanije (brendove) smatraju glavnim poslodavcima i odgovornima za niske zarade i loše radne uslove u celom lancu snabdevanja. Velike kompanije ubiraju enormne profite, čak i u vreme aktuelne pandemije. Oni koriste situaciju u kojoj se nalaze siromašne zemlje Evrope koje se, u pokušaju da privuku strane investicije, međusobno takmiče u snižavanju cene rada i urušavanju radnih prava.
Na tom tragu, Uroš Savić iz sindikata Sloga u fabrici Falc East, kaže da njegov sindikat koristeći mogućnosti međunarodne saradnje pokušava da dođe do brendova za koje se u Knjaževcu proizvodi. “Jedan od glavnih zahteva nam je”, ističe Savić, “da se osnovna zarada poveća na nivo minimalne potrošačke korpe, a da se, na duži rok od dve do tri godine, plate postepeno povećaju do nivoa prosečne potrošačke korpe što iznosi oko 74.000 dinara. Možda ovo nekom zvuči mnogo, ali imajući u vidu da maloprodajne cene proizvoda koje izrađujemo, naši zahtevi su krajnje realni.”
Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije, je rekao da da je “Regionalna najniža plata za život u Evropi alat koji služi tome da pokaže kompanijama i lokalnim vladama kolika je zarada od koje se može elementarno dostojanstveno živeti”. Sindikati i nevladine organizacije mogu koristiti ovu kalkulaciju kako bi ojačali svoju pregovaračku moć u borbi za bolje uslove života i rada. Simović je dodao da “ako se CCC mreža prvenstveno bavi tektstilnim radnicama i radnicima, plata za život i prestojeća kampanja nisu ograničeni na ovaj sektor.”
Zahtev Clean Clothes Campaign mreže je da kompanije javno definišu konkretne i merljive korake koji bi omogućili da se u razumnom roku radnicama i radnicima duž celog lanca snabdevanja obezbedi plata za život. Takođe, vlade država, baš kao i institucije EU, imaju obavezu da poštuju ljudska prava radnica i radnika i obezbede da zakonski definisane minimalne zarade budu definisane tako što obezbeđuju ljudima izlazak iz zone siromaštva.
Na konferenciji su govorili:
Bojana Tamindžija, nacionalna koordinatorka mreže Clean Clothes Campaign,
Danilo Ćurčić, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava,
Uroš Savić, predsednik sindikata Sloga u fabrici Falc East, Knjaževac,
Zoran Ristić, viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja, UGS Nezavisnost.
Razgovor je vodio Vladimir Simović, Centar za politike emancipacije.
Clean Clothes Campaign, međunarodna inicijativa koja se bavi uslovima rada u tekstilnoj industriji širom sveta, napravila je regionalni proračun najniže plate za život (living wage) za zemlje Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope. Među ovim zemljama nalazi se i Srbija, u kojoj je zakonom definisana minimalna zarada čak tri puta niža od procenjenog iznosa plate za život.
