Danas je na inicijativu Centra za politike emancipacije potpisana Deklaracija o plati za život.
U prostoru Miljenko Dereta 18 organizacija civilnog društva i 3 sindikata najavili su da je potpisivanje Deklaracije o plati za život prvi korak u stvaranju široke koalicije koja će se boriti za bolji životni standard svih radnica i radnika u Srbiji.
FOTO: Bojan Kovačević
Najavljena je podrška radničkim zahtevima u pregovorima oko minimalne cene rada za narednu godinu kao i pritisak na institucije da proračun realnih troškova života uđe u zvanične statistike Republike Srbije i postane parametar prilikom utvrđivanja minimalne cene rada.
U skolpu programa potpisivanja deklaracije organizovana su i dva panela koja je vodila Suzana Trninić.
Na prvom panelu Bojana Tamindžija iz Centra za politike emancipacije rekla je da je plata za život plata koja pokriva realne troškove elementarnog pristojnog života. Naglasila je da prema regionalnom proračunu Clean Clothes Campaign mreže minimalna zarada u Srbiji pokriva tek jednu trećinu iznosa plate za život. Zoran Ilić, ispred UGS Nezavisnost, rekao je da je minimalac postao praksa, a da bi trebalo da bude izuzetak. Reprezenativni sindikati su saglasni da je minimalna potrošačka korpa problematična, ali naglašavaju da minimalna zarada ne dostiže ni takvu potrošačku korpu. Mario Reljanović, profesor radnog prava i autor Alternativnog zakona o radu, naglasio je da plata za život ima svoje mesto u novom zakonu i istakao da minimalna zarada treba da čuva osnovni kvalitet života svih radnica i radnika i da ne sme biti politički ispregovarana kategorija. Željko Veselinović, predsednik sindikata Sloga, rekao je da je problem što se o minimalnoj zaradi ne pregovara nego se unapred o njenom iznosu izjasni vrh države. Predloženo povećanje od 14% za narednu godinu ne prati stopu inflacije i na taj način će se životni standard radnica i radnika Srbije dodatno srozati.
FOTO: Bojan Kovačević
Na drugom panelu istraživačica Sarita Bradaš istakla je da u Srbiji tek 10% zvanično zaposlenih prima platu za život. Dodala je i da minimalna potrošačka korpa ne meri zadovoljenje minimalno dostojanstvenog života, već potrošnju 30% najsiromašnijih domaćinstava. Aleksandra Lakić, ispred organizacie Zajedničko, naglasila je da tendencije usitnjavanja radnog zakonodavstva negativno utiču na mogućnost radnica i radnika za borbu za bolje zarade. Lakiće se posebno osvrnula na Nacrt zakona o sezonskim poslovima, koji dodatno prekarizuje širok spektar zanimanja čija priroda nije ni privremena ni povremena. Milica Marinković, iz Inicijative A11, istakla je da je borba za platu za život borba za osnovna ljudska prava i u isto vreme predstavlja borbu protiv siromaštva. Dostojanstvena zarada ili plata za život nalazi se u brojnim međunarodnim dokumentima čija je potpisnica i Republika Srbija te bi to trebalo da bude integralni deo i domaćeg zakonodavstva. Vladimir Simović, ispred Centra za politike emancipacije, istakao je da radnice i radnici treba da osveste da su oni ti koji zarađuju profit poslodavcima i da zaslužuju pravedniju raspodelu zarađenog bogatstva. Borba za redistribuciju bogatstva mora postati prioritet jer živimo u društvu ogromnih nejednakosti. Novca ima, ali ga treba pravedno raspodeliti, naglasio je Simović i dodao da je potpisivanje Deklaracije prvi korak u ovoj borbi u Srbiji.
FOTO: Bojan Kovačević
Snimak celog događaja možete pogledati na Facebook stranici Centra za politike emancipacije.
Tekst Deklaracije možete naći na sajtu www.platazazivot.rs
Deklaraciju su podržala tri sindikata, UGS “Nezavisnost”, Savez samostalnih sindikata Srbije i USS “Sloga”, kao i 18 udruženja građana: Centar za politike emancipacije, Centar za dostojanstven rad, Fondacija Centar za demokratiju, Socijaldemokratski klub, Ministarstvo prostora, Centar za održivi razvoj Srbije, Zajedničko – Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, Alternativni centar za devojke, Ženska platforma za razvoj Srbije, Centar modernih veština, Liceulice, ASTRA, Centar za istraživanje javnih politika, ROZA – Udruženje za radna prava žena, Rekonstrukcija ženski fond, FemPlaz.
