Zaustaviti eksploataciju, zaustaviti uništavanja životne sredine, zaustaviti nepravedne poslovne prakse evropskih kompanija. To su zahtevi kampanje „Pravda se tiče svakoga“, koju pokreće preko 100 organizacija i sindikata, među kojima je i Centar za politike emancipacije. Kampanja traži od EU da donese zakon o korporativnoj odgovornosti koji će efektivno sprečavati kršenje ljudskih prava i ugrožavanje životne sredine od strane kompanija i pozivati ih na odgovornost.
Neke evropske zemlje, kao što su Francuska i Nemačka, već su usvojile nacionalne zakone o korporativnoj odgovornosti. Ipak, ti zakoni ne štite dovoljno ljude i planetu od delovanja evropskih kompanija.
„Imajući u vidu da vlasti u Srbiji sve čine kako bi udovoljili stranim kompanijama, uključujući tu i srozavanje radnih prava i ignorisanje slučajeva kršenja radnih prava, što uopšte nije retkost, inicijative koje pozivaju na striktniju zakonsku regulaciju poslovanja evropskih kompanija van granica matičnih zemalja su izrazito značajne za nas“, ističe Vladimir Simović, koordinator programa za radna prava Centra za politike emancipacije.
Februara ove godine Evropska komisija je predstavila svoj predlog zakona koji od velikih kompanija zahteva da vrše provere svojih investicija i lanaca proizvodnje širom sveta kako bi identifikovali, sprečili i uticali na to da se reše slučajevi kršenja ljudskih prava i ugrožavanja životne sredine. Međutim, predlog koji je objavljen sadrži niz rupa koje omogućavaju da pravda bude izigrana.
„Iako Srbija nije članica EU, važno je da podržimo pritisak evropskih sindikata i organizacija civilnog društva na Evropsku komisiju kako bi zakon o korporativnoj odgovornosti zaista bio učinkovit i pomogao radnicima i radnicama u Srbiji da se izbore za pravdu,“ naglašava Simović. „Ovaj zakon neće rešiti sve naše probleme, ali će nam svakako ponuditi određene mehanizme u borbi za pravednije društvo u kojem će ljudi postati važniji od profita,“ zaključuje Simović.
Predlog koji je trenutno na stolu neće sprečiti štetu koja nastaje izvan prvog nivoa dobavljača u okviru lanca snabdevanja velikih kompanija. Potrebno je proširiti opseg delovanja zakona tako da uključi ceo lanac snabdevanja kompanija što je posebno važno ukoliko imamo u vidu da se najveća kršanja dešavaju na samom početku lanca snabdevanja, nekoliko koraka i podugovarača dalje od evropskih kompanija.
Predloženi zakon ne uspeva ni da u dovoljnoj meri osnaži one koji trpe štetu na osnovu loših poslovnih praksi i omogući im da pravdu zadovolje na sudovima u okviru same EU. Umesto da se uklone ozbiljne pravne prepreke za one koji pokušavaju da podnesu tužbe protiv kompanija, trenutni predlog i dalje olakšava korporacijama da izbegnu odgovornost.
Šta možemo uraditi u ovom trenutku? Za početak možemo potpisom podržati aktivnosti i zahteve koje spram Evropske komisije postavlja više od sto sindikata i organizacija civilnog društva. Peticiju potpišite klikom OVDE >>>
Klaudija Saler (Claudia Saller), direktorka Evropske koalicije za korporativnu pravdu (European Coalition for Corporate Justice), ističe da „dominantni poslovni model koji profit vidi kao apsolutnog vladara ubija našu sadašnjost i našu budućnost“. Seler dodaje: „Kada se ljudi udruže kao protivteža, možemo da preokrenemo odnose moći. U suprotnom lideri EU slušaju samo ono što im govore veliki korporativni lobiji.“
Nacrt zakona je problematičan i zbog toga što ne obavezuje kompanije da smanje svoje emisije gasova koje proizvode efekat staklene bašte niti ih smatra odgovornim za to, iako je njihov uticaj na klimatsku krizu ogroman.
Džil Mekardl (Jill McArdle), aktivistkinja mreže Friends of the Earth Europe, kaže da „nakon letnje suše, toplotnih talasa i požara, evropski lideri moraju biti suočeni sa zahtevom da se prekine sa skidanjem odgovornosti sa kompanija jer je postalo nemoguće sakriti novu realnost klimatske krize“. „Korporacije su veliki zagađivači i kao takve moraju biti u obavezi da smanje emisiju štetnih gasova, a ako to ne učine ljudi moraju imati mogućnost da ih izvedu pred sud,” zaključuje Mekardl.
Izabel Šoman (Isabelle Schömann), sekretarka Evropske konfederacije sindikata (ETUC), ističe da kampanja cilja sam centar evropskog donošenja odluka, ali se tu ne zaustavlja. „EU mora da preuzme odgovornost i postavi visoke standarde za korporativnu odgovornost na globalnom nivou i omogući lakši pristup pravdi svima, uključujući i sindikate. Podržaćemo akcije širom Evrope koje će staviti tačku na kršenje ljudskih prava, uključujući tu i kršenja sindikalnih prava.”
Početak kampanje “Pravda se tiče svakoga”, Brisel.
Anketa sprovedena u devet zemalja EU prošle godine pokazala je da preko 80% građana i građanki Evrope želi striktnije zakone koji bi kompanije držali odgovornim za kršenje ljudskih prava i ugrožavanje životne sredine izvan granica same EU.
U peticiji koja je pokrenuta tokom 2021. godine, više od pola miliona ljudi i 700 organizacija civilnog društva iz celog sveta izrazilo je podršku takvom zakonu EU.
