Da li je tačno da neke kompanije (brendovi) redovno proveravaju uslove rada u svom lancu snabdevanja?

Većina brendova i prodajnih lanaca danas zaista jeste uključena u neku vrstu monitoring programa. U stvari, u poslednje vreme, na globalnom nivou pojavila se cela industrija komercijalnih “javnih revizija” (social auditing). Nažalost, ovakvu vrstu revizija često prate prevare od strane fabričkog menadžmenta i nedovoljan interes revizora za iskustva samih radnica. Radnice su retko u prilici da daju svoju ocenu o radu kompanije iz straha od kasnije odmazde poslodavaca. Na taj način problemi koji se odnose na povrede radnog prava često bivaju zanemareni.

CCC smatra da se kredibilni napori na utvrđivanju i primeni „kodeksa ponašanja“ ne mogu oslanjati samo na javnu reviziju, nego moraju biti kombinovani sa drugim alatima za rešavanje problema kršenja radnih prava, što uključuje: saradnju sa lokalnim organizacijama, mehanizme pritužbi i reagovanja na pritužbe, obrazovanje i obuka radnica, proaktivan pristup sindikalnom organizovanju, adresiranje postojećih neadekvatnih praksi poslovanja i nabavke, efikasne sanacije i transparentnost.

Pre svega, smatramo da tekstilne radnice i radnici moraju biti deo svakog budućeg rešenja. Jedino kad se same radnice i radnici osećaju dovoljno sigurno da se bore za svoja prava tekstilna industrija može postati održiva industrija.