U Beogradu je, u organizaciji Centra za politike emancipacije, održana konferencija o uslovima rada u tekstilnoj i automobilskoj industriji.
Na konferenciji “Dijalog za održivu automobilsku i tekstilnu industriju u Srbiji”, održanoj 15. aprila u organizaciji Centra za politike emancipacije (CPE), otvorena su ključna pitanja o pravima radnika i radnica u fabrikama koje posluju kao deo globalnih lanaca snabdevanja velikih nemačkih i evropskih kompanija.
Cilj ovog skupa, koji je podržan od strane Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ) i Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), bio je da stvori prostor za dijalog između predstavnika kompanija, sindikata i civilnog društva i bude mesto razmene iskustava i predloga za unapređenje položaja radnika i radnica u Srbiji, pre svega u svetlu novih zakona koje su usvojile Nemačka i Evropska unija, a koji kompanijama propisuju obavezu dužne pažnje u pogledu zaštite ljudskih prava i životne sredine.
U Srbiji, kako su pokazala istraživanja koja je objavio CPE, više od 150.000 ljudi radi u tekstilnoj i automobilskoj industriji, često u fabrikama koje su deo lanaca snabdevanja nemačkih i drugih kompanija iz EU. Plate u ovim sektorima se mahom kreću oko minimalne zarade, a radnici i radnice se suočavaju s previsokim normama, kontinuiranim prekovremenim radom koji postaje pravilo, neadekvatnim standardima zaštite bezbednosti i zdravlja na radu, zlostavljanjem na radu i stalnim strahom od otkaza.
Nove šanse za pritisak
Konferenciju, koju su moderirali Suzana Trninić i Nemanja Rujević, otvorila je Bojana Tamindžija iz CPE-a i u uvodnom obraćanju istakla značaj zakonodavnih okvira usmerenih na unapređenje korporativne odgovornosti u lancima snabdevanja velikih kompanija, uprkos svim njihovim manjkavostima. Johana Volmajer (Johanna Wohlmeyer) je, ispred GIZ-a, govorila o važnosti razumevanja zajedničkih odgovornosti različitih aktera — kompanija, sindikata i civilnog društva — za poštovanje ljudskih prava i radničkih standarda. Volmajer je naglasila da poslovne prakse velikih kompanija, od dizajna proizvoda do načina proizvodnje, imaju veliki uticaj na dobrobit radnika i radnica duž celog lanca proizvodnje. Konferenciju je opisala kao važno mesto za zajednički dijalog i traženje održivih rešenja za poboljšanje radnih uslova u Srbiji.
FOTO: Bojan Kovačević
Na prvom panelu pod nazivom “Dve godine nemačkog Zakona o lancima snabdevanja: napredak, izazovi i put napred”, predstavnica nemačke kompanije ZF zadužena za pitanja održivosti u lancu snabdevanja, Olga Šik-Šajder (Olga Schick-Scheider), objasnila je da ZF ima veliki broj dobavljača, pa samim tim i veliku odgovornost prema nemačkom Zakonu o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja. Nakon usvajanja Zakona, kompanija je sprovela analizu rizika, uvela preventivne mere za razumevanje i poboljšanje uslova u svom lancu snabdevanja, kao i interne žalbene mehanizme koje je moguće koristiti i anonimno. Šik-Šajder je objasnila da je raskid poslovnih odnosa sa dobavljačem poslednja mera, koja se koristi samo u slučajevima kada kompanija dobavljač ne sarađuje i ne čini ništa da bi se stanje po pitanju zaštite ljudskih prava i životne sredine popravilo.
Lidija Jovanović, pravnica Udruženih sindikata Srbije “Sloga”, je navela da je nemački Zakon važan alat za zaštitu radničkih prava, naročito kada se uzme u obzir često neprimenjivanje domaćeg zakonodavstva od strane nadležnih institucija u Srbiji. Ona je napomenula da je sindikat koristio ovaj Zakon da se obrati nemačkim kompanijama čiji dobavljači u Srbiji krše prava radnika i radnica kada je reč o sindikalnom organizovanju. Kao najveću prednost Zakona, Jovanović je navela činjenicu da sve više kompanija uvodi interne žalbene mehanizme i da neki od njih zaista dobro funkcionišu. Kao lošu stranu u primeni ovog Zakona, ona je navela manjak transparentnosti u radu agencije BAFA, čiji zadatak je implementacija Zakona, s obzirom na to da sindikat nije dobio nikakve povratne informacije o žalbama koje su podneli ovoj agenciji.
Žalbeni mehanizmi: prava mogućnost ili mrtvo slovo?
Stefan Todić iz Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” je naveo da je potrebno povećati informisanost sindikalnih predstavnika o nemačkom Zakonu i naveo da i dalje postoje neke nejasnoće među samim sindikalnim predstavnicima u Srbiji kada je u pitanju njegova primena. Dodao je i da je, pored primene nemačkog Zakona, neophodno raditi i na unapređenju domaćeg radnog zakonodavstva.
Fin Šuft (Finn Schufft), iz organizacije Germanwatch, je rekao da je postojanje nemačkog Zakona važan korak napred, ali ne i dovoljan. Jedna od prepreka, koje je njegova organizacija zabeležila u svojim istraživanjima praksi dobavljača velikih kompanija koji su uveli interne žalbene mehanizme, je nedostatak poverenja kod radnica i radnika i strah od otkaza koji bi mogao uslediti nakon ulaganja internih žalbi. Šuft je upozorio da mehanizmi ne znače ništa ukoliko radnici ne veruju da će im oni zaista i pomoći.
FOTO: Bojan Kovačević
Na drugom panelu, pod nazivom “Primeri dobre prakse i praktični uvidi kompanija”, Mihaela Štrajbelt (Michaela Streibelt) iz Nemačke službe za pomoć u poslovanju i ljudska prava istakla je potrebu za kolektivnim žalbenim mehanizmima i podeljenom odgovornošću između kompanija kupaca i dobavljača, kao i na nivou celih proizvodnih sektora, što bi dovelo do pojednostavljenja procedura, usaglašavanja standarda i manje birokratije. Kao pozitivan primer navela je Udruženje nemačkih automobilskih proizvođača koje se usaglasilo oko zajedničkog kodeksa ponašanja, ali i primer iz Meksika, gde je više automobilskih kompanija ujedinilo snage i uvelo zajednički žalbeni mehanizam, čime je povećana efikasnost reagovanja na pritužbe radnika i radnica. Ona je takođe navela da Nemačka služba za pomoć u poslovanju i ljudska prava koristi nezavisne mehanizme za kontrolu poštovanja radnih prava, tako što, na primer, direktno intervjuišu radnice i radnike, van fabričkih pogona.
Dobre prakse i realni izazovi
Robert Helvig (Robert Hellwig) je predstavio mahanizme koje kompanija Ortovox, koja se bavi proizvodnjom sportske opreme, koristi za implementaciju koncepta plate za život u svom lancu snabdevanja. Naveo je da je kompanija Ortovox 2022. godine pokrenula pilot projekat sa svojim dobavljačem u Srbiji. Nemačka kompanija je sprovela monitoring zarada i drugih troškova, ponudila podršku u razvoju dobavljača kako bi sprovodio odgovorne procedure u procesu nabavki, osigurao slobodu udruživanja i kolektivnog pregovaranja i uopšte primenio održivije pristupe u poslovanju. Ortovox, inače, tokom internog procesa selekcije dobavljača stvari posmatra dugoročno i prednost daje kompanijama koje primenjuju održive prakse u poslovanju. Kada je u pitanju sam koncept plate za život, Helvig je napomenuo da postoje izazovi, koji se pre svega tiču usaglašavanja standarda i proračuna plate za život.
FOTO: Bojan Kovačević
Predstavnice kompanije Audi, Jasmin Loce (Jasmin Lotze) i Nikol Nebert (Nicole Nebert), prikazale su inovativne načine na koje njihova firma omogućava podnošenje žalbi radnicima i radnicama u njihovim lancima snabdevanja. Ovi mehanizmi podrazumevaju mogućnost podnošenja prijava lično ili putem elektronske i redovne pošte, ali i korišćenjem aplikacije SpeakUp, uz angažovanje nezavisnih pravnih savetnika za potrebe zaštite ljudskih prava zaposlenih. Prema rečima Loce, potrebno je vreme da se izgradi poverenje radnika i radnica u sistem žalbenih mehanizama, a za to je ključno da sistem zaista dobro funcioniše.
Kompanije, sindikati i civilno društvo
U nastavku konferencije održane su dve paralelne diskusije — jedna između predstavnika kompanija i sindikata, a druga između organizacija civilnog društva iz Srbije i Nemačke.
Diskusija između predstavnika kompanija kupaca i dobavljača i sindikata otvorila je pitanja različitih pogleda na radne uslove. Predstavnik jedne fabrike iz Srbije, koja posluje kao dobavljač za velike nemačke automobilske kompanije, istakao je da su niska zaposlenost, niski troškovi rada i državne subvencije bili ključni razlozi za dolazak u Srbiju. Iako kompanija, kako je rečeno, nastoji da poboljša uslove za radnike i radnice, saradnja sa sindikatom nije razvijena. Sindikat Sloga, koji je prisutan u toj fabrici, ukazao je da im je godinama otežavan rad od strane menadžmenta.
Predstavnici i predsvatnice sindikata iz drugih fabrika izrazili su zabrinutost zbog toga što se radnici i radnice često mire sa svojim položajem i niskim zaradama, a menadžment fabrika sindikate doživljava primarno kao protivnike, umesto kao socijalne partnere.
FOTO: Bojan Kovačević
Kada je u pitanju nemački Zakon o lancima snabdevanja, naveli su slučaj jedne prijave agenciji BAFA od strane sindikata, nakon koje je kompanija Mercedes sprovela reviziju kod svog dobavljača u Srbiji. Tokom kontrole uslovi rada su delimično popravljeni. Ipak, navode iz sindikata da je ceo proces spor i nedovoljno transparentan. Predstavnici nemačkih kompanija naveli su da se sve prijave ispituju i da postoji mogućnost reakcije u slučajevima kada dobavljač ne sprovodi preporuke revizije.
Paralelno, u drugoj grupi diskutovalo se o ulozi organizacija civilnog društva u jačanju dijaloga i zaštiti radnih prava. Učesnici su naglasili potencijal civilnog sektora u istraživanju uslova rada i obrazovanju i pružanju kvalitetnih i pravovremenih informacija svim zainteresovani stranama. Takođe, istaknuta je važnost kreiranja širih koalicija civilnog društva koje mogu udruživanjem resursa da postignu bolje efekte u zagovaranju boljih uslova rada i života.
Zaključak: Potreban je zajednički pritisak
Konferenciju su zatvorili Sanela Bahtijarević iz beogradske kancelarije GIZ i Vladimir Simović ispred CPE-a. Bahtijarević je istakla da su izgradnja poverenja, razmena informacija i udruživanje ključni za uspešnu primenu nemačkog Zakona o dužnoj pažnji u čancima snabdevanja. Naglasila je da svi akteri — kompanije kupci i dobavljači, domaće institucije, sindikati i civilno društvo — treba da budu uključeni u ovaj proces. Posebno je važno da se i nereprezentativni sindikati uključe u dijalog, a da se i dobavljačke kompanije međusobno umreže.
Vladimir Simović je ukazao da civilno društvo još uvek nije dovoljno prepoznato kao relevantan akter u oblasti rada. Kroz inicijative kao što su Deklaracija o plati za život i kampanja za dostojanstven rad na Zapadnom Balkanu, CPE je sarađivao sa sindikatima na izgradnji poverenja. Istakao je da je ova konferencija bila korak ka otvaranju dijaloga sa biznis sektorom, koji retko prepoznaje civilno društvo kao partnera. Simović je podsetio i na dva sveža istraživanja koja je sproveo CPE, a koja ukazuju na ozbiljne probleme u tekstilnoj i automobilskoj industriji.
CPE je dao preporuke institucijama i kompanijama koje se prevashodno odnose na zarade, radno vreme, realističnije normiranje učinka, poštovanje prava na sindikalno organizovanje i žalbene mehanizme.
Istraživanje CPE o uslovima rada u tekstilnoj industriji možete preuzeti klikom OVDE >>>
Istraživanje CPE o uslovima rada u automobilskoj industriji možete preuzeti klikom OVDE >>>
CPE JE NEPROFITNA ORGANIZACIJA. PODRŽITE NAŠ RAD DONACIJAMA. ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE
