Koje su naše preporuke?

Iz: “Voda je zajedničko dobro”

• Potrebno je krenuti od legislativnog okvira i zakonski regulisati vodu kao javno dobro, odnosno, kao resurs koji pripada svima i čija dostupnost mora biti bezuslovna i inkluzivna bez obzira na imovinski status.
• Zakonski regulisati strožije ekološke standarde koji garantuju održivu i dugoročnu eksploataciju prirodnog resursa i obezbediti adekvatnu kontrolu njihovog poštovanja.
• Ukinuti mogućnost da se nad vodnim dobrima ili infrastrukturom putem koje se vrši prečišćavanje i distribucija vode ostvaruje mogućnost koncesioniranja, sklapaju javno-privatna partnerstva ili vrši proces privatizacije, potpune ili parcijalne.
• Vratiti u javno vlasništvo sva izvorišta data pod koncesiju.
• Upravljanje i distribucija vode ne obavlja se radi profita, već, primarno, zarad zadovoljenja osnovne potrebe stanovništva za dostupnošću ovog resursa. Stoga, vodi se ne sme pristupati kao robi, te ni cena ne sme biti tržišno regulisana. Vodovodna preduzeća moraju biti registrovana kao neprofitne jedinice, te oslobođene od plaćanja poreza na dodatu vrednost.
• Rad vodovodnih preduzeća potrebno je zasnivati na principu kvaliteta i dostupnosti proizvoda i usluga, a zaposlenima u ovom sektoru obezbediti što bolje radne uslove, uz ukidanje agencijskog rada i ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Za proizvodnju kvalitetnih usluga neophodan je stalno angažovani kadar koji će moći da isprati dugoročnija planiranja i intenzivnije se uključi u razvoj samog sektora.
• Novac za nesmetano funkcionisanje vodovoda u značajnoj meri obezbediti iz javnog budžeta kroz politike progresivnog oporezivanja, principijelniju naplatu ekoloških taksi, te povećanje poreza na korporativnu dobit.
• Intenzivirati investiranja u infrastrukturu kroz sistem javnih radova uz redistribuciju sredstava ka siromašnijim krajevima za koje je urgentnije izgraditi adekvatnu infrastrukturu koja bi omogućila zadovoljavanje prioritetnijih potreba. Gde postoje povoljne mogućnosti, raditi na razvoju vodovodne mreže kojom bi bile razdvojene pijaća voda i voda za tehničku upotrebu, čime bi se, na srednji rok, obezbedile značajne uštede.
• Izgraditi javnu infrastrukturu za prečišćavanje otpadnih i kanalizacionih sistema i sistematski raditi na sprovođenju politike koja će u sektoru industrije i poljoprivrede već na samom izvorištu smanjivati zagađenje primenom novih tehnologija.
• Uvesti u praksu i podsticati javno-javna partnerstva putem kojih, na neprofitnoj osnovi, razvijenija javna preduzeća mogu svojim znanjima i kapacitetima pomagati vodovodna preduzeća iz slabije razvijenih područja. Takođe, povezati se na internacionalnom nivou sa drugim preduzećima koja imaju ovu praksu kako bi se dodatno ojačali i unapredili postojeći lokalni kapaciteti.
• Sprovesti u delo koncept participativnog upravljanja kroz reformu samih preduzeća u okviru koje je potrebno demokratizovati upravna tela uključivanjem i ljudi delegiranih od strane lokalnih vlasti, ali i predstavnika korisnika, sindikata, udruženja građana koja su specijalizovana za dati sektor i naučnika specijalizovanih za tehnička pitanja proizvodnje konkretnih usluga. Ovakvo telo moglo bi donositi plan rada i razvoja preduzeća na duži period, koji bi se zasnivao na principima dostupnosti i održivosti, uz uključivanje različitih perspektiva zainteresovanih strana.
• Finansijsko izveštavanje mora biti javno, stalno i svima dostupno, i pod kontrolom nezavisnog nadzornog tela koje bi kontrolisalo i usvajalo godišnje izveštaje o poslovanju preduzeća. Ovo nadzorno telo moralo bi biti sačinjeno od predstavnika korisnika usluga i udruženja građana koja su specijalizovana za dati sektor.
• U perspektivi podsticati razvoj decentralizovanog odlučivanja o potrebama korisnika kroz sistem mreža mesnih zajednica. Tim putem vodovodna preduzeća direktno će moći da budu oblikovana prema neposrednim interesima zajednice, dok bi, sa druge strane, zajednica, uz direktan kontakt sa proizvođačima, dobila saznanja o trenutnim mogućnostima i potencijalnim pravcima razvoja vodovodne infrastrukture.
• Sprovoditi edukativne programe u cilju informisanja šire populacije o ekologiji i zaštiti javnih dobara kako bi ona bila dostupna i budućim generacijama.