Voda mora biti dostupna svima bez obzira na imovinski status.

Male hidroelektrane (MHE) ugrožavaju reke i njihovu gradnju treba odmah zaustaviti.

Voda je osnovno ljudsko pravo.

Zašto je važno Poglavlje 27?

Aleksa Petković

Srbija je 2014. godine otpočela pregovore o pristupanju Evropskoj uniji (EU). Da bi postala članica Unije, Srbija mora da uskladi svoje zakonodavstvo sa EU regulativama. Zakonodavstvo EU je podeljeno u 35 poglavlja od kojih svako pokriva oblasti koje su u nadležnosti EU ili u podeljenoj nadležnosti EU i država članica. Poglavlje 27 pokriva oblast zaštite životne sredine i klimatskih promena. Prvi korak u otvaranju poglavlja je ,,skrining’’, odnosno analiza usklađenosti zakonodavstva Srbije sa evropskim. Evropska komisija je 2014. godine zaključila da je srpsko zakonodavstvo u potpunosti neusklađeno sa evropskim u ovoj oblasti. Drugi korak u otvaranju poglavlja je izrada pregovaračke pozicije Srbije, odnosno planiranje procesa prilagođavanja, analiza potrebnih ulaganja i postavljanje rokova. To znači da Srbija može da zahteva produžene periode tranzicije i derogacije (odstupanje) u Poglavlju 27. Iako je najavljivano da će pregovaračka pozicija biti završena u junu 2018. godine, taj rok je pomeren za najmanje godinu dana. Razlog stalnih pomeranja leži u opširnosti ove oblasti i sredstvima koja su potrebna da bi se dostigao zadati nivo. Ministar zaštite životne sredine u vladi Republike Srbije, Goran Trivan, izjavio je da će biti potrebno oko 15 milijardi evra u narednih 25 do 30 godina. U poslednjem izveštaju Evropske komisije iz 2018. godine konstatovano je da je Srbija na izvesnom nivou pripremljenosti u ovoj oblasti što je minimalni napredak u odnosu na 2014. godinu. Prema rečima državnog sekretara, Ivana Karića, upravljanjanje vodama i otpadom su najteže oblasti poglavlja 27 i za te dve oblasti biće potrebno oko 6,4 milijarde evra. Samo za oblast voda je prvobitno bilo predviđeno oko 5,5 milijardi evra prema Nacionalnoj strategiji Republike Srbije za aproksimaciju životne sredine iz 2011. godine. Ovde je važno napomenuti da je ovim dokumentom predviđeno da će Srbija od 2019. godine biti članica EU, pa se u oktobru 2018. godine očekuje nova strategija.

Cilj je da do 2041. Srbija prečišćava 100% otpadnih voda. Slika trenutnog stanja u Srbiji je zastrašujuća ako se pođe od postojeće infrastrukture, problema sa ilegalnom gradnjom na vodnom zemljištu, izgradnje MHE kao i slabe kontrole korišćenja rečnih sedimenata. Ilustracije radi registrovano je čak 40% neispravne vode za piće u javnim vodovodima, a zbog zapuštene vodne infrastrukture 32% vode iscuri.

Što se normativnog dela Poglavlja 27 tiče važno je istaći da listu važećih propisa EU koji se odnose na zaštitu i upravljanje vodama čini 55 različitih akata. Najvažnije 4 direktive EU u oblasti voda su: Okvirna direktiva o vodama, Nitratna direktiva, Direktiva o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda i Direktiva o vodi za piće.

Ovakva situacija ukazuje na to da se Srbija suočava sa velikim preprekama pri implementaciji Poglavlja 27. Tri aspekta koja zelimo da istaknemo jesu: finansijski aspekt, problem infrastrukture, problem transparentnosti procesa i funkcionisanja institucija. U tekstu su različiti primeri ilustrovali količinu finansijskih sredstava potrebnih za dostizanje zahtevanih standarda, i ako su ulaganja raspoređena do 2030. godine sa pretpostavkom da će do 2021. godine Srbija postati članica EU i imati finansijsku podršku i pristup evropskim fondovima. S obzirom na to da je ta situacija nerealna, drugi scenario je vrlo moguć. Suština tog scenarija jeste da će zarad ovih ulaganja i poboljšavanja infrastrukture Srbija kao opciju izabrati delimičnu ili potpunu privatizaciju ovog sektora kako bi se ispunile obaveze za koje ona nije spremna. Takođe, celokupni proces je praćen odsustvom transparentnosti i učešća javnosti. Javnost nije uključena u proces donošenja odluka o životnoj sredini i skoro je nemoguće da dobije pristup informacijama. Iako građani imaju prava na ovo, Srbija ova prava konstantno krši uprkos tome što je potpisnica Arhuške konvencije koja gorenavedena prava štiti. Jasno je da ovakva situacija postavlja pitanje koliko će Srbija u ostvarivanju ciljeva Poglavlja 27 oštetiti građane. Ko će i koliko platiti svoje pravo na vodu?

Centar za politike emancipacije
Strahinjića Bana 30
Beograd
info@cpe.org.rs
www.cpe.org.rs
Copyleft 2018 CPE
Partnerske organizacije