Centar za politike emancipacije
info@cpe.org.rs
www.cpe.org.rs
Copyleft 2018 CPE
Partnerske organizacije

Voda mora biti dostupna svima bez obzira na imovinski status.

Male hidroelektrane (MHE) ugrožavaju reke i njihovu gradnju treba odmah zaustaviti.

Voda je osnovno ljudsko pravo.

CENTRALNA SRBIJA

KRUŠEVAC

Kruševac se snabdeva vodom iz jezera Ćelije udaljenog 28km od samog grada. Iz jezera se vodom snabdeva preko 85% stanovnika Kruševca i okolnih mesta. U Ćelije se ulivaju dve reke, Blatašnica i Rasina, koje su direktno zagađene otpadnim vodama iz Brusa i Blaca. Kako bi se rešio problem, potrebno je prečišćavati vodu u tim mestima. Izgradnja postrojenja za preradu vode obećana je do 2022. godine. Projekat nije finansiran javnim sredstvima, već će 11,5 miliona evra biti obezbeđeno iz IPA projekta, a glavni donator je Vlada Švedske. Osim toga, grad Kruševac traži da se jezero proglasi za zaštićeno prirodno dobro.
Problem postoji i sa kruševačkom kanalizacijom, s obzirom na to da se sve otpadne vode ispuštaju u Zapadnu Moravu, bez prethodnog prečišćavanja. Na teritoriji grada Кruševca samo 13 naselja ima izgrađenu i funkcionalnu vodovodnu i kanalizacionu mrežu, dok je skoro trećina svih naselja još uvek bez vodovoda i bez kanalizacije. Tako je Zapadna Morava izložena i biološkom i hemijskom zagađenju.

  • Zagađenost izvorišta i reka
  • Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture

VELIKI ŠILJEGOVAC (OPŠTINA KRUŠEVAC)

U Velikom Šiljegovcu oštećene su vodovodna i kanalizaciona mreža, zbog čega su česte restrikcije vode u tom mestu koje broji 5000 žitelja. Radi se o decenijskom problemu sa snabdevanjem vode duž Ribarske reke koji pogađa žitelje mesta Belasica, Zebica, Mala Reka, Veliko Krušince i Srndalje.

  • Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture

VARVARIN

Izgrađena vodovodna mreža na relaciji Varvarin-Ćićevac početkom 2017. godine, nije povezana sa nizom okolnih mesta kao što su Gornji Temnić, Gornji i Donji Katun, selo Varvarin, Bačina, Obrež, Bošnjani, Maskare.

  • Nedostatak vodovodne infrastrukture

TRSTENIK

Kanalizaciona mreža postoji samo u opštinskom centru dok sva okolna mesta i sela nemaju potrebnu infrastukturu.

  • Nedostatak kanalizacione infrastrukture

KRALJEVO

U reke Rašku i Jošanicu ispuštaju se otpadne materije iz oko 250 fabrika i manjih pogona. Najveći broj tih fabrika se bavi izradom odeće od džinsa. Tekstilna industrija iz Novog Pazara najveći je zagađivač reke Raška, što posledično vodi zagađenju Ibra. Ibar je najviše zagađen otpadom iz kanalizacija, teškim metalima, mastima, uljima i fenolom, zbog čega su česti pomori riba u ovoj reci.
U naselju Ušće kod Kraljeva česte su restrikcije vode zato što je potražnja za vodom veća nego što vodovodna mreža može da izdrži. Nezadovoljni meštani formirali su inicijativu „Štab“ kako bi rešili problem nestašice vode. Kao jedan od mogućih načina borbe navodili su blokadu Ibarske magistrale.
Mataruška i Bogutovačka banja ne rade već skoro pet godina. Banje su zapuštene, a radnice i radnici otpušteni. Najavljena je privatizacija obe banje. U Mataruškoj banji, u kojoj živi oko 4000 ljudi, česte su restrikcije vode zato što preduzeće „Prirodno lečilište Mataruška i Bogutovačka banja“ upravlja lokalnim vodovodom, ali zbog duga od 3 miliona dinara za struju, pumpe za vodu ne rade.

  • Zagađenost izvorišta i reka
  • Nestašice vode
  • Zapuštene banje

RAČA

Iako je najavljena izgradnja pogona za prečišćavanje vode, ono nikada nije u potpunosti izgrađeno. Ugovor o izgradnji ovog postrojenja potpisali su svojevremeno Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, odnosno Republička direkcija za vode i JKP „Rača“ iz Rače, kao investitor.
Umesto odstranjivanja nitrata i nitrita, postrojenje račanske fabrike za vodu namenjeno je uklanjanju mangana i gvožđa kojih ni nema u ovoj sirovoj vodi, tako da problem i dalje nije rešen. U samo postrojenje je do sada ukupno uloženo 600.000 evra, a najavljeni su dodatni troškovi od još 230.000 evra.

  • Zagađena voda za piće

ĆUPRIJA

Vodovod je u veoma lošem stanju, a posle većih padavina i topljenja snega, voda je često mutna i nije za piće. Postoje i problemi sa starim, azbestnim cevima.
Prema projektu čija je vrednost 36 miliona evra, do 2022. godine planirana je izgradnja novog vodovoda od izvorišta „Sveta Petka“ do Rekovca. Tri četvrtine novca bi trebalo da dođe iz EU fondova, a ostatak iz kredita KfW banke.

  • Loš kvalitet vode
  • Nedostatak vodovodne infrastrukture

BEOGRAD

U Beogradu su česte nestašice vode u prigradskim naseljima Pinosava, Beli Potok, Ripanj, Leštane, Šuplja stena, i u naselju Šušnjar kod Lazarevca. Meštani imaju problema sa vodomerima, zapuštenom mrežom i visokim iznosima računa za vodu.
U naselju Vojvoda Vlahović (opština Voždovac) je loša kanalizacija i česta su izlivanja kada padne kiša. Postoji i problem sa vodosnabdevanjem zbog loših vodovodnih cevi.
Leva obala Dunava i najveća naselja Borča i Kotež imaju problema sa nedostatkom kanalizacione mreže. Gradski čelnici najavili su izgradnju kanalizacione mreže od 80 km za 150 000 žitelja tog dela Beograda. Iznos od 35 miliona evra obezbeđen je iz kredita Evropske investicione banke, dok će dodatnih 13 miliona evra biti izdvojeno iz gradske kase. Voda je na pojedinim mestima lošeg kvaliteta i često nije za piće.
Ostružnica, Velika Moštanica, polovina teritorije naselja Sremčica, Rušanj, manji deo naselja Železnik, Pećani i Umka su bez planske kanalizacije i u tim naseljima su česta i izlivanja. Krnjača, Batajnica i Kaluđerica imaju velikih problema sa kanalizacijom. Dakle, za sva ova mesta, problemi se tiču nedostatka kanalizacione mreže ili njene zastarelosti.
Izgradnja kanalizacione mreže u Kaluđerici počela je u martu 2019. godine, ali i dalje nije poznato kada će biti gotovi radovi. Na više mesta u Beogradu kanalizacija se direktno izliva u Savu i Dunav. Konkretnije, otpadne vode se u Savu izlivaju na 116, a u Dunav na čak 136 mesta. Rešavanje dela problema sa izlivanjem otpadnih voda najavljeno je još 2017. godine, kada je obećana izgradnja kolektora u Velikom Selu i planirano potpisivanje ugovora sa kineskim kompanijama CMEC i PCCC. Da se od projekta nije otišlo dalje od najava, pokazalo se u junu 2017. godine, kada je gradski menadžer ponovo najavio izgradnju postrojenja za preradu vode. Prema najnovijim najavama biće uloženo oko 700 miliona evra, a sredstva bi trebalo da budu obezbeđena iz Nacionalnog investicionog plana. U februaru je raspisan tender za izgradnju pogona za prečišćavanje otpadnih voda u Mladenovcu, ali javnosti i dalje ostaje nepoznato šta se dešava sa tim projektom.
U proteklih par godina izgrađeno je čitavo divlje naselje vikendica na obali Save koje direktno ugrožava reni bunare koji se nalaze na tom potezu. Ovakva divlja gradnja postepeno uništava prostor oko samog izvorišta tzv. sanitarnu zonu izvorišta koja ne sme biti ugrožena ni na koji način zbog očuvanja infrastrukturnog sistema samih bunara, ali i još važnije, prirodnih procesa od kojih direktno zavisi kvalitet vode. Pored toga, funkcija Savskog nasipa je da štiti grad od prelivanja reke, pa se ilegalnom gradnjom ova funkcija itekako dovodi u pitanje. Udruženje građana „Savski nasip“ se godinama bori za zaštitu ovog javnog dobra.
Još jedan primer uzurpacije izvorišta je Makiško polje na kom se nalazi jedno od važnijih beogradskih izvorišta. Na ovoj lokaciji planirana je izgradnja linije metroa, kao i stambeno poslovnog kompleksa „Tesla grad“ za koji lobira kompanija BK. Direkcija za građevinsko zemljište, uz podršku instituta za vodoprivredu Jeroslav Černi, objavila je projekat 2004. godine kojim se planira pomeranje granice zaštite ovog vodoizvorišta. Ovaj projekat je usvojen bez javne rasprave, ignorišući kritiku stručnih lica, ali i same stručne komisije koja je radila na ocenjivanju ovog slučaja. Dakle, bez obzira na činjenicu da je jedno od najbitnijih beogradskih vodoizvorišta ugroženo, projekat je usvojen, a planovi za njegovu izgradnju se nastavljaju.

  • Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture
  • Zagađenost izvorišta i reka
  • Loš kvalitet vode

STARA PAZOVA

Voda za piće u Staroj Pazovi nije ispravna. Najveći problem je što voda sadrži gvožđe, mangan i amonijak koji su štetni po ljudsko zdravlje. Dodatno, cevi vodovoda su izuzetno stare i neobnovljene. Još 2008. godine došlo je do pucanja kanalizacione cevi koje do danas nije sanirano zbog čega je i plodno zemljište kontaminirano fekalijama.

  • Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture
  • Loš kvalitet vode
Centar za politike emancipacije
info@cpe.org.rs
www.cpe.org.rs
Copyleft 2018 CPE
Partnerske organizacije