Centar za politike emancipacije
info@cpe.org.rs
www.cpe.org.rs
Copyleft 2018 CPE
Partnerske organizacije
JUŽNA SRBIJA
BUJANOVAC
Fabrika mineralne vode „Heba” je bila treći po veličini proizvođač mineralne vode u Srbiji, sa značajnim učešćem na tržištu kada je 2008. godine, za 2,5 miliona evra prodata kompaniji „Nektar” iz Bačke Palanke. Ova firma poseduje ekskluzivno pravo za eksploataciju prirodne mineralne vode sa izvorištem u Bujanovačkoj banji.
- Privatizacija izvorišta
VRANJE
Kvalitet vode za piće u Vranju je dobar. Najveći problem u ovom mestu predstavlja zastarela vodovodna i kanalizaciona mreža. Glavna ulica u Vranju je poplavljena posle svakih iole većih padavina. Takođe, u okolini grada je izuzetno mala priključenost stanovništva na vodovodnu mrežu. Stanovnici mahom odbijaju priključak na vodovodnu mrežu jer im je to preskupo. Vranje spada u nekolicinu gradova koji su od strane evropskih fondova dobili sredstva za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode. Izgradnja postrojenja je u toku.
- Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture
VRANJSKA BANJA (OPŠTINA VRANJE)
Vranjska Banja spada u jednu od banja sa najtoplijom vodom u Evropi. Stanovnici ovog mesta egzistencijalno zavise od uspešnosti funkcionisanja rehabilitacionog centra jer većina njih rade u banji. Dugo se planiraju ulaganja u banju koja se tiču rekonstrukcije samog hotela, ali i čitave banje koja godinama unazad propada. Država planira da privatizuje specijalnu bolnicu koja se nalazi u banji i trenutno se s tim u vezi, vodi sudski spor između preduzeća „Jumko” i PIO fonda. Najveći problem u dosadašnjem sporu jeste utvrđivanje vrednosti infrastrukture koju poseduje ova bolnica. Od ranijih kapaciteta banje jedino Specijalna bolnica za lečenje reumatskih bolesti radi. Hotel koji je u vlasništvu JP „Železnica Srbije” odavno je pod katancem dok su drugi ugostiteljski objekti izdati pod zakup od strane kompanije „Simpo”.
- Urušavanje banjskih kapaciteta i nerešeni imovinsko-pravni odnosi
TRGOVIŠTE
U Trgovištu su se 2010. godine desile velike poplave. Tada je načinjena velika materijalna šteta, koja je spadala u jednu od najvećih u pčinjskom okrugu. Do današnjeg dana nije izgrađen sistem za odbranu od poplava. Ne postoji nikakva inicijativa od strane nadležnih vlasti da se ova situacija reši, već se problem samo konstatuje uvođenjem vanrednog stanja.
- Nedostatak sistema za odbranu od poplava
NIŠ
U Nišu je kvalitet vode za piće zadovoljavajući. Jedan od najvećih problema predstavlja stara i dotrajala infrastrukturna mreža. Većina prigradskih naselja još uvek nije povezana na vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Dodatni problem predstavlja izlivanje podzemnih voda i reka. Svake obilnije padavine dovode do poplava kao i do pojave klizišta i odrona. Ovo je naročito uočljivo u niškim prigradskim naseljima i mestima pored Nišave, Kutinske, Toponičke i Gabrovačke reke. Pored Niša se nalazi i Niška Banja, jedna od popularnijih banja u Srbiji. Banja je bila predmet spora kada je pokrenuta njena privatizacija. PIO fond je u sporu sa državom uspeo da povrati vlasništvo nad određenim objektima Instituta „Niška Banja”. Takođe, problem predstavlja i nedostatak smeštajnih kapaciteta. Poreska uprava je stavila na prodaju nekadašnji društveni hotel „Partizan”, kako bi „rešila“ smeštajne kapacitete ove banje. Međutim iako je dva puta bio na tenderu, a u međuvremenu pretrpeo nova materijalna oštećenja zbog požara koji je izbio jula 2018. godine, novog vlasnika ovog hotela još uvek nema. Postupak prodaje je obustavljen jer je u toku postupak restitucije.
- Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture
- Nedostatak sistema za odbranu od poplava
- Urušavanje banjskih kapaciteta i nerešeni imovinsko-pravni odno
VELEPOLJE (OPŠTINA NIŠ)
Vele Polje je selo koje se nalazi u okolini Niša gde meštani godinama nisu priključeni na vodovodni sistem. Naime, stari vodosistem koji je građen 1970ih godina sredstvima samih meštana je dotrajao i tokom letnjih meseci često se dešavalo da Vele Polje, pa i ostala okolna mesta poput Paligraca, Kravlje i Gornje Trnave danima ostanu bez vode. Meštani su sami finansirali izgradnju vodovodnog sistema, a od marta je i država počela ulaganje u ovaj infrastrukturni projekat. Radovi su još uvek u toku.
- Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture
BELA PALANKA
Na samo 2 km od centra Bele Palanke, žitelji naselja Dračje već godinama nemaju vodu iz gradskog vodovoda, već koriste onu iz svojih bunara. Pored toga što nisu povezani na vodovodnu mrežu, voda koju koriste iz svojih bunara kao alternativu, je neispravna. Neadekvatnost vode se javila nakon izgradnje auto-puta Koridora 10 zbog čega je voda sada puna krečnjaka i ne može se koristiti za piće. Stanovništvo ovog mesta je samoinicijativno sakupilo sredstva, izgradilo vodovodnu mrežu i sprovelo vodu do svojih domaćinstava. Ipak, vodu iz gradskog vodovoda su dobijali samo mesec dana. Iako su uredno podneli zahtev Opštini i JKP „Komnis” za priključenje, od njih nisu dobili nikakav odgovor. Vodu za piće trenutno koriste sa vrela u Beloj Palanci.
- Nedostupnost pijaće vode
ALEKSINAC
Voda za piće u Aleksincu je odgovarajućeg kvaliteta. Najveći problem u ovom mestu i okolnim selima jeste nepostojanje adekvatnog sistema za odbranu od poplava. Tako su se prošle godine u 11 sela desile poplave čija je šteta procenjena na 60 miliona dinara. Poplave su uništile puteve, mostove i vodovodnu mrežu. Takođe, mnoga domaćinstva su bila poplavljena. Sistem za odbranu od poplava još uvek nije izgrađen.
- Nedostatak sistema za odbranu od poplava
PROKUPLJE
U Prokuplju je zadovoljavajući kvalitet vode za piće. Najveći problemi u ovom gradu i njegovoj okolini su poplave i nepostojanje sistema odbrane od njih. Izlivanje reke Toplice u martu 2018. godine je dovelo do evakuacije domaćinstava zbog velikih odrona i poplavljenih kuća. Veliki problem je i što su poplavljena dva bunara za vodosnabdevanje pijaćom vodom zbog čega su isključeni iz sistema gradskog vodovoda a samim tim, pojedini delovi grada ostali su bez vode. Pored toga, voda sa nekoliko termomineralnih izvora u selu Viča kod Prokuplja godinama otiče u oranice i reku Toplicu. Pre se voda sa ovih izvora prodavala širom Jugoslavije pod nazivom „Milan Toplica”. Oko 170 radnika, koliko ih je nekada radilo, pokušavalo je u više navrata da problematizuje nestanak imovine fabrike, koja je prodata 2011. godine za 165 miliona dinara kompaniji „Invest-import international”. Tražili su da se ispita gde je nestao najveći vozni park u Prokuplju, mašine koje su rastavljene u delove i prodate u staro gvožđe, kao i velika količina robe koja je bila na lageru u momentu zatvaranja. Ovo je dovelo do propadanja sela koje se polako gasi jer je egzistencijalni opstanak meštana dobrim delom zavisio od fabrike.
- Nedostatak sistema za odbranu od poplava
LESKOVAC
Kvalitet vode za piće je zadovoljavajući u Leskovcu. Najveći problem predstavlja dotrajala vodovodna mreža. To je 2018. godine dovelo do velikih gubitaka na mreži. Vodovod proizvodi 8 miliona m³, a isporučuje duplo manje vode. Grad Leskovac se suočava sa velikim gubicima vode, a do sada je rekonstruisano samo 10% od celokupne mreže. Dotrajala mreža i česti kvarovi dovode do toga da neka naselja nemaju vodu i po 3 dana. Bez obzira na česte nestašice, cena vode i dalje ostaje ista. Tako meštani sela Živkovo kod Leskovca godinama odbijaju da se priključe na vodovodnu mrežu zbog visoke cene priključka. Od 160 domaćinstava priključilo se samo devet.
- Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture
VLASINA (OPŠTINA SURDULICA)
Jedno od najkvalitetnijih i najbogatijih izvorišta vode u južnoj Srbiji, je vlasinska Rosa koja je 2005. godine prodato kompaniji „Coca Cola”. Bez javne rasprave i saglasnosti građana, fabrika vode „Vlasinka” prodata je za 21,5 miliona evra. „Vlasinka”, preduzeće za proizvodnju niskomineralne vode „Rosa” je bila investicija za koje su se borile sve velike multinacionalne kompanije. Jedna od zainteresovanih strana je bila i kompanija „Nestle”. Često se dešava da velike kompanije poput „Coca Cola” iscrpe veliku količinu vode u kratkom vremenskom periodu čime se narušava ravnoteža prirodnih podzemnih rezervoara.
- Privatizacija izvorišta
PIROT
U ovom gradu i okolnim selima problem predstavlja uništena infrastruktura za vodosnadbevanje i kanalizaciona mreža. Selo Nišor, na primer, snabdeva se vodom samo preko jedne česme jer je vodovod u kvaru bez ikakve inicijative nadležnih vlasti da taj problem reši.
- Nedostatak vodovodne i kanalizacione infrastrukture
Centar za politike emancipacije
Strahinjića Bana 30
Beograd
info@cpe.org.rs
www.cpe.org.rs
Copyleft 2018 CPE
Partnerske organizacije