Centar za politike emancipacije
info@cpe.org.rs
www.cpe.org.rs
Copyleft 2018 CPE
Partnerske organizacije

Voda mora biti dostupna svima bez obzira na imovinski status.

Male hidroelektrane (MHE) ugrožavaju reke i njihovu gradnju treba odmah zaustaviti.

Voda je osnovno ljudsko pravo.

ZAPADNA SRBIJA

NOVI PAZAR

U Novom Pazaru i okolini postoji veliki problem sa zagađenošću pojedinih delova reka Raške, Jošanice i Trnavice koji dostiže nivo kvaliteta pete kategorije. Prema rečima stručnjaka, ova voda se ne sme koristiti ni za polivanje bašte jer je voda okarakterisana petom kategorijom kvaliteta približno jednaka vodi iz kanalizacije. Navode se tri glavna zagađivača: prvo, krv koja se ispušta iz lokalnih klanica sadrži hemoglobin koji vezuje kiseonik usled čega se u vodi razvijaju aneorobne bakterije koje izazivaju razne bolesti; drugi zagađivač su proizvođači džinsa koji u reke ispuštaju različite štetne hemikalije; treći je bela voda koja menja pH vrednost i urušava kvalitet vode u rekama koja se u njih izliva prilikom obrade kamena. Iz Gradskog veća najavljuju da će ovaj problem rešiti za pet do šest godina izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda u Požežini. Čitav projekat koštaće između 25 i 28 miliona evra, te se očekuje pomoć Vlade Srbije i Evropske unije.

  • Zagađenost reka i vode

VALJEVO

Godinama unazad sela u okolini Valjeva imaju problem sa vodosnabdevanjem, naročito tokom letnjih meseci kada u dužim vremenskim intervalima ostaju bez vode, jer se na mreži stvaraju veliki gubici. Ova seoska područja do sada su se snabdevala vodom iz vodovodnog sistema Kukalj, a izgradnjom brane i punjenjem hidroakumulacije Stubo Rovni, stekli su se uslovi da sela koja gravitiraju ka novoizgrađenom sistemu budu na njega i priključena. Da bi se sela priključila na novi sistem neophodno je izgraditi cevovod. Prvobitno je plan bio da se cevovod izgradi u 2018. godini kada su i odobrena sredstva iz budžeta grada Valjeva u iznosu od 138 miliona dinara. Međutim, čitav projekat prebačen je za 2019. godinu, a najavljeno je da će radovi biti završeni u oktobru. Ni ovaj rok nije ispoštovan. Na tenderu je za izvođača radova izabrana firma „Energoprojekt“.

  • Nedostatak vodovodne infrastrukture

PRIJEPOLJE

U opštini Prijepolje postoji problem sa kanalizacionom mrežom gde je ukupna pokrivenost 43%. Fabrika za prečišćavanje otpadnih voda na reci Ljupči, koja je planirana projektom od pre 10 godina, danas se ne nalazi u generalnom urbanističkom planu. Da bi se fabrika izgradila, neophodno je prethodno uraditi detaljan plan regulacije za područje Ljupče, što još uvek nije urađeno. Za pokrivanje grada Prijepolja kanalizacionom mrežom potrebno je da se izgradi oko 30km mreže, a dodatno za Brodarevo još 6,7 km, što bi zajedno sa postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda koštalo oko 20 miliona evra.

  • Nedostatak kanalizacione infrastrukture

NOVA VAROŠ

Planom kapitalnih investicija za period od 2016. do 2020. godine opština Nova Varoš predvidela je izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a vrednost radova procenjena je na 250 miliona dinara. Otpadne vode u Novoj Varoši se putem kolektora ispuštaju u reku Bistricu. U opštini Nova Varoš, kanalizaciona mreža pokriva oko 43% domaćinstava. U opštini postoji jedan manji sistem za prečišćavanje otpadnih voda, namenjen hotelu Rehabilitacioni centar „Zlatar“ i okolnim domaćinstvima.

  • Nedostatak kanalizacione infrastrukture

SJENICA

Dužina kanalizacione mreže u opštini Sjenica je 40km i pokriva 65% gradskog područja. Za rešavanje problema otpadnih voda opština Sjenica je projektom urađenim pre nekoliko godina predvidela da će postrojenje koštati oko 5 miliona evra. U nekoliko sela u tutinskoj i sjeničkoj opštini postoji problem i sa nedostatkom vode na česmama iako je na samom izvoru ima dovoljno. Radovi su u toku.

  • Nedostatak kanalizacione i vodovodne infrastrukture

ŠABAC

Šabac je jedan od retkih gradova u Srbiji koji ima funkcionalno postrojenje za prečišćavnje otpadnih voda. Prečišćavanjem vode stvara se mulj što dovodi do novog problema jer ne postoji postrojenje za obradu ovog opasnog otpada. Zbog toga se sav mulj izvozi u Mađarsku. Iako uprava JKP „Vodovod“ ističe da je pitanje odlaganja mulja na taj način rešeno, čini se da bi u sledećem koraku izgradnja postrojenja za preradu mulja bila dvostruko korisnija od izvoza. Prvo, Mađarskoj se ne bi plaćala visoka izvozna cena, a drugo, od mulja bi se, umesto u inostranstvu, kod nas mogao proizvoditi gas i kompost. Do tada, u Šapcu se na dnevnom nivou proizvede između 20 i 25 tona otpada koji se potom izvozi iz Srbije.

  • Nedostatak postrojenja za preradu otpada

BANJA KOVILJAČA

U maju 2019. godine privatizovani su hoteli „Gučevo“ i „Podrinje“ iz Banje Koviljače koji se od 2014. godine nalaze u stečaju. Prvi hotel „Podrinje“ površine 4,7 hiljada m², na četiri etaže, prodat je za 109 miliona dinara kompaniji „Long Glory Trading Limited“ iz Hongkonga, dok je drugi hotel „Gučevo“, objekat na pet nivoa sa ukupnom površinom od 2,3 hiljade m² za 60 miliona dinara prodat kompaniji DOO „Infofin“ iz Loznice.

  • Privatizacija banje

OVČAR BANJA

Ovčar Banja je 2016. godine prolazila kroz verovatno najteži period u poslednjih nekoliko decenija. Zavod za javno zdravlje u Čačku je ustanovio da je jedno od izvorišta termalne vode neispravno za korišćenje, pa je sezona u banjskom kupatilu – koje pripada Opštoj bolnici u gradu na Moravi – zbog toga prekinuta još polovinom avgusta te godine. Zavod je o rezultatima kontrole obavestio bolnicu, Elektro Moravu, lokalnu samoupravu, mesnu zajednicu i Turističku organizaciju – predlažući mere, koje bi trebalo sprovesti za poboljšanje stanja u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Konkretni rezultati analize i to koje su sve mere predložene javnosti nisu saopšteni zato što je uprava ovog Zavoda smatrala da bi obelodanjivanjem ovog dokumenta bilo prekršeno privredno pravo”. Do javnosti je samo došla informacija da je zbog neprijatnog mirisa i mulja u vodi zatražena kontrola Zavoda za javno zdravlje u Čačku. Ono što je ustanovljeno kao ozbiljan problem je neispravnost samog izvorišta. Vesti o ovom problemu i njegovoj sanaciji više nema. Jedino što znamo je da banja danas radi.

  • Zagađenost izvorišta
Centar za politike emancipacije
info@cpe.org.rs
www.cpe.org.rs
Copyleft 2018 CPE
Partnerske organizacije