Knjiga “Vratimo socijalizam u igru: elementi za promišljanje socijalističke alternative” nastala je kao rezultat zajedničkog istraživačkog rada koji smo realizovali tokom 2015. godine. Radovi koji su u njoj objavljeni imaju za cilj da preispitaju neke od konkretnih političkih i ekonomskih mera koje bi mogle da budu podloga razvoju socijalističke alternative.
Ovde je potrebno staviti i jednu ogradu – teme koje obrađujemo nisu nikakva novina; radovi koji slede preispituju politike koje su već bile primenjivane u praksi na različitim delovima planete ili pak pokušavaju da razrade neke od postavki koje su od temeljnog značaja za izgradnju socijalističke alternative.
Levica i radikalna leva politika nestale su iz političkog imaginarija na prostoru bivše Jugoslavije. Ovo ne može da čudi. Slom socijalizma i krvavi raspad nekadašnje federacije, kao i partije koje su se nazivale „levim“ a zapravo bile glavni agenti nacionalističke renesanse i kapitalističke restauracije, urušili su i diskreditovali ideološku matricu na kojoj je ona bila zasnovana. Sam slom socijalizma uglavnom se locira na kraj 1980-ih godina. Ipak, ako malo temeljnije analiziramo proces izgradnje i razgradnje ovog sistema u kontekstu Jugoslavije uočićemo čitav niz protivrečnosti koje su prožimale naše društvo, pa je i na pitanje trenutka kada je socijalizam prestao da bude osnovna matrica na kojoj se društvo reprodukovalo dosta komplikovano odgovoriti. Ipak, deluje da se dobar deo analiza koje se osvrću na istoriju druge polovine 20. veka ne obazire previše na njih i socijalizam posmatra kao kompaktan i zaokružen sistem, pa se i sve nevolje koje su se odigrale na prostoru nekadašnje federacije tumače isključivo kao posledica socijalizma. Ovakva interpretacija pomaže ustoličavanju kapitalističkih odnosa kao bezalternativnih.
Sa druge strane, iako ne brojni, mogu se čuti i oni nostalgični glasovi koji alternativu postojećem traže u prošlim vremenima. Sugeriše se da je samo potrebno vratiti točak istorije uz pretpostavku da smo već imali socijalizam, i implicitno zaključivanje da treba nastaviti nekadašnje političke i ekonomske prakse. Naravno, i takva perspektiva je aistorijska i politički dosta jalova. Ona ne samo što prenebregava specifične kontekste u kojima je samoupravni socijalizam nastao, razvijao se i onaj u kojem mi danas živimo i radimo, već samoupravni socijalizam posmatra kao jednoobrazni sistem, ne uzimajući u obzir njegovu evoluciju i promene koje su se u okvirima ovog sistema odvijale.
Imajući ovo istorijsko zaleđe u vidu, socijalističku alternativu treba posmatrati kao kontinuirani proces razvoja ljudskih bića i zadovoljenja njihovih potreba, a ne potreba profita kao što je to slučaj danas. Deluje nam suvislo ovako viđenoj alternativi, zarad njene političke potentnosti, prići kroz konkretizaciju predloga umesto ostati na nivou apstraktnog zagovaranja (revolucionarne) promene sistema. Danas, kada se levica ponovo razvija na našim prostorima koji su ekonomski i socijalno devastirani kapitalističkom restauracijom, potrebno je podići uloge i razmišljati koji su to koraci koji nam takvu promenu mogu doneti.
S tom početnom pretpostavkom radilo se na tekstovima koji su pred vama – promišljanje predloga za transformaciju ekonomske i političke sfere, ali sa jasnom predstavom gde mi zapravo želimo da stignemo. Sasvim sigurno, ova knjiga neće dati odgovor na sva pitanja; dalji rad na razvijanju strategije izgradnje socijalizma nalazi se pred nama i sasvim izvesno neće biti lak. Ali to je put kojim se mora krenuti. Nemamo šta da izgubimo jer je jedini izbor pred kojim se nalazimo: socijalizam ili varvarstvo.
Publikaciju možete preuzeti klikom OVDE >>>
Prelom i dizajn: KURS
Istraživanje je sprovedeno uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung – Southeast Europe.
Sadržaj:
1. U odbranu socijalističke utopije: humanizam, Marks i Lebovic – Dušan Maljković
2. Socijalistička politika i problem transformacije kapitalističke države – Darko Vesić
3. Pitanje demokratije – koliko participacije? – Vladimir Simović
4. Društveno prirodno dobro – Iva Marković
5. Crveno – zelena privreda – Marija Jakovljević
6. Mesto javnog sektora u radikalno levoj strategiji – Jelena Veljić
7. Perspektive osnovnog dohotka – Tanja Vukša
8. Socijalistička alternativa i progresivno oporezivanje – András Juhász
9. Sindikalni pokret: problemi i perspektive – Miloš Baković Jadžić
