Voda je javno dobro

Kada javno dobro ili usluga postane roba, celokupni sistem proizvodnje i distribucije tog dobra ili usluge oblikuje se prema tržišnim uslovima, te se postepeno pristup ograničava i omogućava privilegovanom delu stanovništva. S obzirom na to da se radi o dobrima i uslugama koje su neophodne za održavanje osnovnih uslova za dostojanstven život, veliki deo stanovništa tada biva primoran da, bez obzira na svoje mogućnosti i okolnosti, sâm obezbedi dovoljnu zaradu koja bi omogućila opstanak.

Pročitajte više

Javni sektor u takvim partnerstvima gubi mogućnost da donosi odluke u čijem se interesu određeni resurs koristi, te ne može odbraniti osnovno svojstvo javnog dobra. Konkretno, privatni partner, imajući uz to i „sigurnog platišu“ za partnera, obično preuzima profitabilni deo, kao što su naplata ili pojedini delovi distribucije, i iz tih poslova izvlači dobit za sebe, dok se mnogo skuplji i tržišno neisplativi delovi procesa ostavljaju javnom partneru, a nastali gubici se raspoređuju kao trošak na građane.

Pročitajte više

Po pravilu, koristi od privatizacija imaju isključivo privatne firme, zato što mogu u kratkom vremenskom roku i bez puno ulaganja da zarade velike količine novca jer uvek dolazi do naglog poskupljenja cene vode. Privatnicima se ne isplati da ulažu velike količine novca u infrastrukturu, pa vodovodi ostaju zapušteni, a kvalitet vode se pogoršava.

Pročitajte više

Početkom 1980-ih su se mnogi gradovi u svetu odlučili da prepuste upravljanje svojim vodovodima privatnim korporacijama. Ipak, posledice su bile katastrofalne, tako da smo trenutno svedoci sasvim drugačijeg procesa – od 2000. do juna 2017. godine je 267 vodovoda širom sveta, koje koristi oko 100 miliona ljudi, vraćeno u javno vlasništvo.

Pročitajte više

Ukoliko zanemarimo nepostojanje formalnih i suštinskih uslova za prodor javnog interesa u politiku i okrenemo se analizi sadržine jednog krovnog dokumenta kao što je Strategija upravljanja, primetićemo jasnu naklonjenost izvršne vlasti privatnom interesu koji se, za razliku od javnog, revnosno sprovodi. Izmenama Zakona o komunalnim delatnostima koje su usvojene 2016. godine otvorena su vrata privatnom kapitalu da pruža usluge od opšteg interesa koje su tradicionalno bile u nadležnosti države, što nas stavlja na korak od privatizacije.

Pročitajte više

Ministar zaštite životne sredine u vladi Republike Srbije, Goran Trivan, izjavio je da će biti potrebno da se uloži oko 15 milijardi evra u oblast zaštite životne sredine u narednih 25 do 30 godina. Jasno je da ovakva situacija postavlja pitanje koliko će Srbija u ostvarivanju ciljeva Poglavlja 27 oštetiti građane kao i ko će i koliko platiti svoje pravo na vodu?

Pročitajte više

Svetska banka je istaknula da je za dalji razvoj sistema vodosnabdevanja neophodno vodu posmatrati kao ekonomsko dobro koje ima svoju tržišnu vrednost. Po njihovoj preporuci, cena vode bi trebalo da bude 1,35 evra, odnosno 165 dinara po kubnom metru (m3), što znači da bi prema razvojnom planu, u narednom periodu voda trebalo da poskupi više od 3 puta.

Pročitajte više

Zastarela, neodržavana i neobnavljana infrastruktura uzrokuje razne probleme kao što su neodgovarajući kvalitet vode, oskudica u kritičnim delovima dana ili godine, kao i gubitak vode na mreži koji doseže i do 32%. S obzirom na nedostatak dovoljnog broja fabrika za prečišćavanje vode, kao i dotrajale vodovodne cevi, kvalitetna voda za piće predstavlja životni san za većinu ljudi u Vojvodini.

Pročitajte više

Izvorišta su često pod koncesijom privatnih kompanija što dovodi do prekomerne eksploatacije pijaće vode. Zarad prodaje flaširanih pića, u vrlo kratkom vremenskom periodu se iscrpi prevelika količina podzemne vode zbog čega izvorišta često i presuše.

Pročitajte više

Visoka koncentracija arsena često je prisutna u podzemnim vodama zbog čega se, ne tako mali procenat stanovništva u Srbiji, snadbeva nebezbednom vodom za piće. Na osnovu podataka dobijenih iz službi za javno zdravlje i lokalnih vodovoda, u Vojvodini čak 653.160 ljudi koristi kancerogenu vodu za piće.

Pročitajte više

Privatizacija banja će najverovatnije dati slične rezultate kao i privatizacija odmarališta širom bivše Jugoslavije – ono što je bilo dostupno svima, više nije pristupačno gotovo nikome sem najbogatijima i stranim turistima. Banje su od izuzetnog značaja pre svega za zdravlje stanovništva, ali i za odmor, te se društvo mora postarati da one budu dostupne svima.

Pročitajte više

Gradnja malih hidroelektrana (MHE) funkcioniše tako što privatnici ulažu sredstva, a država im garantuje subvencionisanu cenu 12 godina (feed-in tarifa). U slučaju da se izgrade sve planirane MHE, udeo dobijene električne energije u potrošnji domaćinstva iznosiće manje od 2%.

Pročitajte više

Smatramo da je pitanje dostupnosti i upravljanja vodom, njeno održivo korišćenje i zaštita, političko pitanje na koje neće biti moguće dati odgovor koji je u skladu sa principima jednakosti i demokratičnosti, bez odgovarajuće analize, vizije i akcije koja u prvi plan ističe potrebe ljudi a ne interese kapitala.

Pročitajte više